Тиббий биология ва генетика Тиббиёт олийгохи талабалари учун дарслик



Download 56,4 Mb.
bet147/210
Sana26.02.2022
Hajmi56,4 Mb.
#470048
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   210
Bog'liq
Xoliqov 2018 yil ТИББИЙ БИОЛОГИЯ

Кўпайиши.Туфелька жинссиз ва жинсий йўл билан кўпаяди. Жинссиз кўпа-йиш митоз йўли билан боради. Дастлаб микронуклеус - митоз, макронуклеус эса - амитоз йўли билан сўнгра бутун танаси кўндалангига бўлинади. Жинсий кўпайиш инфузорияда коньюгация усули билан боради.Конъюгация бошланишида иккита туфелька перистом ва оғизча томонлари ёрдамида бир-бирлари билан ёпишиб олади. Ҳайвонларнинг ёпишган жойидаги пелли-куласи эриб кетади, натижада протоплазматик кўприкча ҳосил бўлади. Макронуклеуслари эриб кетади, микронуклеуслари эса мейоз йўли билан бўлинади. Мейотик бўлиниш натижасида гаплоид тўпламга эга бўлган 4 та ядро қисмлари ҳосил бўлади. Уларнинг 3 таси эриб кетиб, қолган биттасидан митоз йўли билан бўлиниш натижасида иккита: бири ҳаракатсиз-стационар, иккинчиси ҳаракатчан – миграцияланувчи пронуклеуслар ҳосил бўлади. . Коньюгацияланувчи инфузориялар ҳаракатчан пронуклеуслари билан алмашинади. Шундан кейин «шерик» инфузориядан ўтган ҳаракатчан ядроси билан - стационар пронуклеуси қўшилнб, синкарион(юнон: syn-бирга ва karyon-ядро) ҳосил бўлади. Сўнг синкариондан қатор қайта қурилишлар натижасида макро ва микронуклеуслар шаклланади. Демак конюгация натижасида организмларнинг сони кўпаймайди, лекин улар ирсий ахборатлари билан алмашганликлари туфайли, янги белги хусусиятларга эга бўлган организмлар ҳосил бўлган бўлади. Тур сифатида сақланиб қолиши учун, улар вақти вақти билан шундай йўл билан кўпайиб туриши керак Ирсий ўзгарувчанлик туфайли турли ҳаёт шароитига мослашган организмлар пайдо бўлади.


Инфузориялар - одам паразитлари.
Ичак балантидияси -Balantidiumcoli. Ичак балантидияси одам ичагида паразитлик қилиб, балантидиоз касаллигини қўзғатади. Балантидиоз билан кўпинча чўчқачилик фермалари ва колбаса тайёрлаш корхоналарининг ходимлари касалланади. Касаллик манбаси чўчқалардир. Уларда балантидиоз кенг тарқалган бўлиб, белгисиз-паразит ташувчанлик шаклида кузатилади.
Морфология. Балантидий йирик инфузория бўлиб, унинг катталиги 30—200 мкм гача боради. Биринчи марта 1857 йилда Malmsten томонидан балантидий тузилиши тасвирланган. Ичак балантидияси овалсимон шаклда бўлиб, олдинги томони бир оз торайган, орқа томони кекгайган (116- расм). Инфузориянинг танаси пелликула билан қопланган. Унинг остида тиниқ эктоплаз­ма жойлашган. Доначали эндоплазмада иккита ядро — макро — ва макронуклеуслар жойлашади. Балантидиянннг олди ва орқа томонида иккита қисқарувчи вакуоли бўлади. Туфелькада ҳазм аъзолари қандай тузилган бўлса, балантидияда ҳам шундай, яъни танасининг олдинги учида цитостом бўлиб, калтагина цитофа-ринксга давом этади. Ютилган озуқа заррачалари (бактериялар. ичак эпителийси, қон ҳужайралар) ҳазм вакуолаларида ҳазм бўлади.

Расм. Ичак балантидияси-Balantidiumcoli.

Ҳазм бўлмаган озуқа моддалар цитопракт орқали ташқарига чиқарилади. Балантидийлар киприкчалар ёрдамида ҳаракатланади. Кўп инфузорияларга ўхшаб балантидиялар жинсий (коньюгация) ва жинссиз (кўндалангига бўлиниб) кўпаяди. Балантидиянинг ҳаёт циклида икки хил - вегетатив ва циста шакллари кузатилади. Цисталар бемор ахлати билан ташқарига чиқади. Балантидиялар одамга одатда циста шаклида юқади. Ичакдаги циста вегетатив шаклига айланади. Паразитлар ичак деворига ўтиб, уя-уя бўлиб жойлашади. Ичак тўқималари яллиғланади, яралар ҳосил бўлиши мумкин. Шу сабабдан балантидиоз билан касалланган беморларнинг ахлатида қон ва йиринг бўлиши мумкин.



Download 56,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish