O`zbеkiston rеspublikasi oliy va o`rta maxsus ta'lim vazirligi tеrmiz davlat univеrsitеti tabiiy fanlar fakultеti



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#168399
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   114
Bog'liq
odam anatomiyasi

Бош миянинг бўлимлари 
Бош мия келиб чиқиши, тузилиш ҳусусиятлари ва функционал
аҳамиятига кўра 3 қисмга: мия сопига, пўстлоқ ости қисмига ва бош мия 
ярим шарлари пўстлоғига бўлинади.
Мия сопига узунчоқ мия, кейинги ва ўрта мия киради. Пўстлоқ ости 
қисмига оралиқ мия ва мия ярим шарларининг ўтказувчи йўли киради. 
Катта ярим шарлар пўстлоғига мия ярим шарларининг кулранг қисми 
киради. Бош мия 5 бўлакка: узунчоқмия, кейинги ўрта мия, оралиқ ва 
охирги мияга бўлинади. 
Узунчоқ мия (medulla oblongata) opқa миянинг давоми бўлиб, 
узунлиги 3-3,5 см бўлади. Узунчоқ мияда орқа миядаги олдинги орқа 
кесиклар, ёриқлар ва ўтказувчи йўллар давом этади. Узунчоқ мия конус 
шаклида бўлиб, юқоридан Варолиев кўпригига, пастдан орқа мияга 
ёндошган. Узунчоқ миядаги илдиз ва эгатчалар уни 3 та: олдинги, ўрта ва 
opқa устунчаларга бўлади. Олдинги устунча умумий пирамидасимон тўдадан 
иборат бўлиб, олдинги кесикнинг икки ёнида жойлашган. Умумий 
пирамидасимон йўлнинг юқори қисми йўғон, пастки қисми ингичкалашган 
бўлади. Баъзи тўдалар крест (бут) ҳосил қилиб, ён тўдаларга айланади. Ён 
устунчалар узунчоқ миянинг латерал юзасини қоплайди. Унинг вентрал 
қисмини оливалар, дорсал қисмини миячанинг пастки ёки орқа оёқчалари 
ташкил этади. Оливалар тухумсимон бўлиб, нерв ҳужайраларидан ташкил 
топган. Уларнинг функцияси танани тик тутишда иштирок этишдан иборат. 
У жуда кўп ўтказувчи йўллар ёрдамида мияча билан боғланган бўлади. 
Мияча оёқчалари нерв толаларидан иборат. Улар юқорига кўтарилиб, 
тўртинчи қоринча пастки бурчагининг ёнини чегаралайди. Бу қисм 
ромбсимон чуқурлик деб номланади. Узунчоқ миянинг ён устунчаларидан 
кетма-кет тил ости - XII жуфт, қушимча - XI жуфт, адашган - X жуфт, тил-
томқ - IX жуфт бош мия нервларининг илдизи чиқади. Узунчоқ миянинг 
дорсал томонида opқa кесикнинг икки ёнида орқа миядаги нозик, понасимон 
тўдаларнинг давоми бўлган орқа устунча жойлашган. Бунда нозик тўда 


79 
кенгайиб, юмалоқлашади, понасимон тўда бўртикка айланади. Орқа миядаги 
кул ранг модда узунчоқ мияда тарқоқ ҳолда жойлашган бўлиб, бу модданинг 
кам қисми ромбсимон чуқурчанинг тубида бўлади. Унинг кўп қисми узунчоқ 
мия юзасида тарқалган бўлиб, узунчоқ мия ядролари деб номланади. Узунчоқ 
мияда олива, нозик ва понасимон тўда таналари ҳамда охирги 4 та бош мия 
нервларининг танаси бўлади. Бу таналардан адашган нерв танаси муҳим 
аҳамиятга эга бўлиб, у нафас олиш, овқат ҳазм қилиш, қон айланиш ва бошқа
системаларни нерв билан таъминлайди. Агар узунчоқ мия шикастланса, 
одам ёки ҳайвон ўлади. 

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish