Ултонга шундай туюлдики, бу гапларда бошқа маъно бордек.
Аммо:
– Мен Баҳоройнинг фикрига тўла қўшиламан, – деди.
– Ў-ў-ў, менинг дарвишим!
79
“Жигули” ҳам жўнаб кетди.
346
Бу икковлон гангиб туришаркан, Ултоннинг наздида, ёр-дўстлар
ўзларига нисбатан қандайдир номардлик қилишгандек эди.
Ултон бирдан айвонга юз бурди.
– Ҳў-ўв, опа!
Ўгай она устунга суяниб турган экан, олмагули шол рўмолини
йилтиратиб ёруғликка чиқди.
– Ҳа, Ултонжон? Кенгизлар!
– Биз у уйга борамиз, – деди Ултон. – Сизлар бемалол...
– Вей, расм-русм деган гаплар бор-ку, отажон... Соч тарар, ойна
кўрсатар...
– О, кейин, – деди Баҳор ва қайнонасига ялинган бўлди: – Опажон,
толиқдик... Ўша расм-русмлар бўлди, деб ҳисоб қилаверинг!
Кечирасиз!.. – Бу гап ҳам озлик қилди, кулумсираб қўшди: – Махфират
опа эшитиб қолса, бизга кун бермайди!
Опанинг ортидаги аёллар кулиб юборишди. Лекин яққол кўриниб
турардики, уларнинг Баҳор билан сўзлашиш...
ҳазиллашиш хоҳишлари бор: балки оқшомдан буён шуни кутишар
эди.
Шу маҳал айвонда пайдо бўлган Турсунтош мулоқотга чек қўйди:
– Гап тамом! Уларга тегманглар... Қани, синфдош, қирга йўл
тортинг! Пиёда чиқасизлар энди! Ултон, келинни кўтариб олинг,
кўтариб!
Хотин-халаж кулишди. Ултон Баҳорга бир сония тикилди-да, бу
ердан тезроқ жилиш учун ҳам уни шартта кўтариб олди: бир қўли
қизнинг тақимлари тагида, бири кифтида...
...қир томонга ҳаллослаб йўрта кетди.
Баҳор икки марта: “Туширинг”, деди. Кейин эрининг бўйнидан
қучиб, лабидан шундай ўпдики, Ултон нафас ололмай бўғилиб қолди.
Do'stlaringiz bilan baham: |