Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


 Дунёнинг диний ва илмий-фалсафий англашдаги умумийлик ва



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

2.2. Дунёнинг диний ва илмий-фалсафий англашдаги умумийлик ва
узига хослик
Д у н ё н и н г м а н за р аси
т у ш у н ч а с и . Д у н ён и н г
м и ф о л о г и к , д и н и н
м а н за р а с и
Инсоннинг оламга реал муносабати билишда уз 
ифодасини топади. К,адимий даврлардан файласуфларни 
“инсон уз онги билан оламни била оладими?” деган 
савол кизиктириб келган. Аксари олимлар инсон уз онги билан оламни 
билишга кодир, деб хисоблаганлар. Дархакикат инсон барча мавжудот, 
махлукотлардан 
узининг 
оламга 
фаол 
муносабати 
билан 
фаркланади. 
Инсоннинг оламга фаол муносабати унинг билиш кобилиятида намоён булади. 
Инсон узини ураб олган дунё ва уз-узини била олади. Бу унинг дунёкарашида 
уз ифодасини топади. О дамзод пайдо булибдики, оламга кизикиш билан 
карайди, уни узига хос англайди ва бу хос инсоннинг олам, дунё хакидаги 
билимларида акс этади.
52


Барча мавжудотлар ичида факат инсонгмна узини оламдаги иарсалардан 
фарклай олади ва оламни, ундаги нарса, ходиса ва жараёнлар мохиятини, 
узининг оламдаги урнини англашга интилади. Бунинг учун инсон аввало узини 
оламга киёслайди ва шу асосда унинг манзарасини чизади. Инсоннинг олам ва 
узи хакидаги билимлари (карашлари) ва дунёнинг манзараси тушунчасида уз 
ифодасини топади.
А слида 
дунёнинг 
манзараси 
(киёфаси) 
одамларнинг, 
табиат, 
жамият, улар да кечадиган турли узгаришлар, жараёнлар хакидаги тасаввурлари, 
билимлари хисобланади. Бу билимлар алохида инсон дунёкарашида ва жамият 
онги (ижтимоий онг)да уз ифодасини топади.
Дунёнинг манзараси инсоннинг шунчаки олам хакидаги 
тасаввурлари, 
билимлари мажмуи эмас. Дунёнинг манзараси - бу, дунёни бир бутун яхлит 
холда тасаввур килиш, унда инсоннинг урнини англаш, билишдир. Дунёни бир 
бутун холда тасаввур килиш диний, илмий, фалсафий карашларда уз 
ифодасини топган.
Инсоннинг оламни ва ундан узининг тутган урнини англаш даражаси, 
унинг хаёт тарзи, тарихий-маданий жараёнлар таъсирига богликдир. Шундан 
келиб чиккан холда олам манзараси турли куринишларда акс этади. 
Одамзотнинг кроманьон типидан бошлаб ижтимоий мухит шакллана бошлаб, 
дастлаб оламнинг мифологик, сунгра диний манзараси, кейинчалик илмий 
билимлар ривожи, фаннинг юзага келиши окибатида дунёнинг илмий, илмий- 
фалсафий манзараси шаклланган. Эндиликда оламнинг илмий-фалсафий 
манзараси шаклланмокда.
Кадимда одамлар олам, ундаги жараёнларни, бахорда хаёт уйгонишини, 
дарёлар тошишини, хамма ер ут-уланлар билан копланишини кузатганлар ва бу 
каби жараёнлар маълум бир сабабиятга, конуниятга буйсунишини англаб 
етганлар. Бу хол уларнинг дунё хакидаги содда тасаввурларида акс этган. Бу 
тасаввурлар дунёнинг мифологик манзарасида уз ифодасини топган. Дунёнинг 
мифологик манзараси деганда унинг инсон хаёлидаги киёфаси назарда 
тутилади. Дунёнинг мифологик манзарасида олам, унинг тузилиши, одамнинг 
оламга муносабати асосан афсона, ривоятларда, асогирларда ифодаланган. 
Буларнинг барчаси мифларда уз ифодасини топган.
Мифлар 
халк 
огзаки 
ижодининг 
энг 
кадимий 
турлари 
хисобланади.Уларнинг вужудга келиши мозийга - аждодларимиз ижтимоий- 
хаётинининг илк боскичларига бориб такалади. Яхшилик билан ёмонлик, нур 
билан зулмат, бахт билан бахтсизлик 

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish