Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Илмий билим. 
Билишнинг энг мураккаб шакли фандир. Илмий билим 
бош ка билим турларидан узининг объективлиги, аникдигини чукур, атрофлича 
акс эттириши, тизимлилиги, асосланганлиги билан фаркланади.
Илмий билим, маънавий ишлаб чикаришнинг барча шакллари каби, 
пировардида инсон фаолияти ва ижтимоий муносабатларни тартибга солиш 
учун зарур. Билишнинг хар хил турлари бу вазифани турлича бажаради ва 
мазкур фаркнинг тахдили илмий билимнинг узига хос хусусиятлар и ни 
аниклаш нинг биринчи ва мухим шарги хисобланади. Илмий билимлар 
ижтимоий онгнинг махсус шакли - фан мазмунида уз ифодасини топади.
Ф аннинг асосий вазифаси оламни чукур, атрофлича урганиш оркали
ундаги 
нарса 
ва ходисаларнинг 
мохияти, 
узгариши 
ва 
ривожланиши 
конунларини очишдан шу асосда оламни максадга мувофик узгартиришдан 
иборат. Табиат, унинг конунлари хакидаги илмий билимлар табиётшунослик 
фанлари, жамият, инсон, ижтимоий объектлар хакидаги мазмунда акс этади.
51


Оламдаги барча нарса, ходиса, жараёнлар фаннинг илмий тадкикот предмети 
хисобланади.
Инсон нафакат атроф-мухит, унда руй бераётган жараёнлар хакида, балки 
узи хакида фикр юритиш, рухида кечаётган жараёнларни тахлил килиш, хатти- 
харакатларини назорат килиш кобилиятига хам эга.
Илм-фан далилларига асосланган илмий фалсафа - фан макомига эгалиги
у оламни, одамнинг узини узи англаши воситаси хамда хозирги замон барча 
тадкикотчилари учун назарий ва метадологик макомга эгалигини англаш катта 
ахамиятга эгадир.
Инсоннинг уз-узини англаши бу, - узини узгалардан 
ажрата билиши, уз - узига муносабати, уз имкониятларини
У з 
- у з и н и
а н гл а ш
бахолашидир. Уз-узини англаш да узини билиш, бахолаш ва тартибга солишдек 
унсурларни ажратиш мумкин. Бу унсурлар уз-узини англашнинг сохиби -
субъектига кура фаркланувчн муайян шахе, ижтимоий гурух, миллат, жамиятга 
хосдир. Инсонни уз-узини англаши хакида ran кетар экан, у у зини алохида 
организм, оила, ижтимоий гурух, миллат, маданиятга мансублигини ва, 
юкоридаги хусусиятлардан катьий назар, алохида ва бетакрор «Мен» сифатида 
англашдек боскичларни босиб утишини таъкидлаш зарур.
Инсоннинг узини-узи англаши учун муайян дунёкараш ёки муайян 
ижтимоий таълимогга ишончва эътикод (имон) албатта керак. Одамнинг 
инсонга айланишининг тарих синовидан утган зарур шартидир. Чунки муайян 
маънавий таянч - идеалга эга булган, унга интилган индивидлар ва 
шахсларгина 
жамиятни 
инсонийлаштириш, 
инсон 
деган 
номга 
иснот 
келтирувчи угирлик, таъмагирлик, олгирлик, порахурлик иллатларга карши 
кураш жараёнида баркамол инсон сифатларига эга буладилар.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish