Махматқулов турдимурод ёғоч конструкциялари


Мустақил бажариш учун вариантлар



Download 17,82 Mb.
bet32/70
Sana25.12.2022
Hajmi17,82 Mb.
#895970
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   70
Bog'liq
ЁҒОЧ КОНСТРУКЦИЯЛАРИ

Мустақил бажариш учун вариантлар


Кўрсаткичлар номи

Вариантлар




1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Ёпманинг узунлиги, м

3,0

3,0

3,5

3,5

4,0

4,0

4,5

5,0

5,5

6,0

Қовурғанинг баландлиги,мм

150

150

150

175

175

175

175

200

200

200

Ёпма қовурға- сининг эни, мм

40

40

40

44

44

44

50

50

50

50

Фанера қопламанинг қалинлиги, мм

8

8

8

8

10

10

10

10

10

10

Сарровнинг материали

жука

терак

акас

эман

заранг

шум тол

қайи н

оқ қайин

қара
ғай

тол

Қор юки,кН/м2

0,5

0,7

1,0

0,5

0,7

1,0

0,5

0,7

1,0

0,5

Иморат синфи

I

II

II

II

I

I

II

III

II

III








Мустақил назорат учун саволлар


1.Ўраб турувчи конструкциялар асосан қандай вазифаларни бажаради?
2.Ўраб турувчи конструкцияларни турини танлаш қайси кўрсаткичларга қараб амалга оширилади? 3. Бир ва икки қатламли тахта тўшамалар қандай тайёрланади? 4.Тахта тўшамаларнинг ҳимоя қатламлари нима сабабдан конструктив равишда танланади? 5. Тахта тўшамалар асосан юкларнинг қайси бирикишига (жамланишига) ҳисобланади? 6.Тўшамаларни ҳисоблашда 1 м2 юзасига тушадиган юкларнинг қиймати қандай аниқланади? 7. Ёғоч сарровлар асосан неча турга бўлинади? 8. Уч қатламли пластмасса ёпмаларнинг конструктив ечимлари қандай танланади? 9. Уч қатламли пластмасса ёпмаларни ҳисоблашда қайси фаразлар эъти борга олинади? 10. Фанера қопламали ёпмаларни ҳисоблашда уларни ўлчамлари қандай танланади?

  1. БОБ. ОДДИЙ СТРОПИЛ КОНСТРУКЦИЯЛАРНИ ҲИСОБЛАШ

5.1.Стропил конструкциялар тўғрисида маълумот.
Ёғоч спрапила конструкциялар иморатларнинг турига мос равишда том конструкцияларидан тушаётган юкларни бино деворига ёки устунига ўзатувчи таянч элемент вазифасини бажаради.
Турар жой ва жамоат биноларида устун – таянчлар 4-7 м оралиғида ёғоч материалларнинг диаметрига мос равишда жойлаштирилади (5.1-расм).

5.1- расм.Стропил конструкция элементлари.
Оддий стропил конструкцияларнинг асосий элементлари қуйидаги вазифаларни бажаради [13]:
-том – иморатни, юк кўтарувчи конструкцияларни намликдан ва табиий таъсирлардан ҳимоялаш;
-тахта тўшаманинг ишчи қаватлари - томдан тушадиган ташқи таъсирларни қабул қилади ва стртаянчил конструкцияларга узатади;

    • стропила оёқлари- ишчи тахта тўшамалар учун таянч вазифасини бажаради;

    • сарровлар ва таянч чорқирралар –бинонинг кўндаланг йўналиши бўйлаб жойлашган стропилалардан юкларни қабул қилувчи элемент

ҳисобланади;
-том устуни ва тергаклар – стропилаларни ушлаб турувчи ва юкни устунларга ва ички деворларга узатувчи элементлардир.
Қия стропил конструкциялардан фойдаланиш қадимдан маълум бўлиб, тайёрлашнинг осонлиги, иқтисодий самарадорлиги билан ажралиб туради. Бу турдаги конструкцияларнинг яна бир муҳим афзаллиги томни доимий шамоллатиш имкониятини мавжудлигидир.
Қия стропила конструкциялар Ўзбекистон шароитида кенг қўлланилиб келаётган конструкциялардан бири бўлиб, том элементларининг турига ва конструкцияларига қараб, 5.2-расмда келтирилган кўринишларда бўлади.

5.2-расм. Стропил конструкцияларга жойлаштирилган том ёпмаларининг турлари.

5.2. Стропил конструкцияларни ҳисоблаш


Стропилаоёқларининг кесим юзалари ҳисоблаш асосида танланади, лекин конструктив талабларга асосан диаметри d=12 см гача бўлган думалоқ ёғоч материаллардан, ўлчами d/2 = 14/2 см бўлган икки томони текисланган пластина материаллардан ёки 5х10.....5х15 см оралиқдаги қалин тахта материаллардантайёрланади.
Думалоқ материаллардан тайёрланган стропилалар орасидаги масофа l=1,5...2 м, пластина ва қалин тахталардан тайёрланса l=1,0...1,5 метр оралиғида танланади. Стропила оёқлари сарровларга ва таянч чорқирраларга ўйиб, скобалар ёрдамида ёки михлаб бириктирилади.
Стропила оёқлари икки таянчда ётган тўсинлардек ҳисобланади. Ҳисоблашда юк - эни стропилалар оралиғига тенг бўлган юк майдонига таъсир қилади деб қабул қилинади. Ҳисобий текис тақсимланган qюкнинг  бурчак остидаги таъсиридан qх = qcos ва qy = qsin ташкил қилувчилар ва шунга мос равишда эгувчи моментлар Mх = Mcos ва My = Msin пайдо бўлади.
У ҳолда қийшиқ эгилувчи стропила оёқларининг мустаҳкамлиги қуйидаги формуладан аниқланади:
=Mх/Wх + Mу/Wу RЭ. (5.1)
бу ерда:Mх, Mу - x ва y ўқлари бўйича эгувчи моментларнинг қиймати;
Wх, Wу – x ва y ўқлари бўйича кўндаланг кесим юзасининг қаршилик моментлари.
Эгилишда стропилакесим юзасининг инерция (J) ва қаршилик (W) моментлари x ва y ўқларига мос равишда аниқланади.
Wх =b·h2 / 6 ва Wу=h·b2/ 6. (5.2)
Қиялик бўйлаб текис тақсимланган ҳисобий юкнинг қиймати стропила оёқлари орасидаги масафани эътиборга олган ҳолда қуйидаги формуладан аниқланади:
qх = qcos = (q с +q0 +pқ с)cos .(5.3) бу ерда:q–2юзага тушадиган доимий юкнинг қиймати; с–стропила оёқлари орасидаги масафа;
q0– стропила оёқларининг ҳисобий хусусий оғирлиги; pқ1 м2 юзага тушадиган қор юкининг ҳисобий қиймати.
Меъёрий юк таъсиридан ҳосил бўладиган максимал эгилиш ƒ =5qн 4/384J E [ ƒчег ]; (5.4) бу ерда: l– стропилалар орасидаги масафа.
5.1-мисол. Берилган доимий ва муваққат юкларни эътиборга олган ҳолда кўндаланг кесими тўғри тўртбурчак бўлган ёғоч стропиланинг самарали кўндаланг кесим юзаларини қуйидаги қийматлар асосида аниқлаймиз.
Стропилалар орасидаги масофа ёки унинг қадами l=1,0
м,стропилаузунлиги L=4,0 м,томнинг горизонтал қиялиги β=30º га тенг.
Доимий юк gн=0,3 кН/м2 (f=1,1) ;вақтинчалик қор юки sn=0,7 кН/м,
f =1,6. Ёғочнинг ҳисобий қаршилиги R=13МПа; эластиклик модули E=10 МПага тенг [12,13].
Юклар четки стропиладан ташқари ўрта стропилаларнинг ҳар бирига эни l=1,0 м га тенг бўлган тасма юзаси бўйича йиғилади (5.3-расм).
Стропиланинг 1 метр узунлигига таъсир қиладиган юкларнинг қиймати:
меъёрий юк: qn (gn + sn)l·cos = (0,3 + 0,7) ·1,0·cos300 = 0,866 кН / м.
ҳисобий юк: qn =(gn +sn f ) lcos =(0,3·1,1+0,7·1,6)·1,0·cos300 =
= 1,2557 кН/м 1,256 кН/м.

5.3-расм. Стропиланинг умумий кўриниши ва ҳисоблаш схемаси
Стропила иккита прогонга – чўққи ва девор устига қўйиладиган (мауэрлат) прогонларга таянган қия тўсиндек эгилишга ишлайди.
Стропиланинг ҳисобий схемаси сифатида бутун узунлиги бўйича юклар билан текис юкланган икки таячда ётган тўсин қаралади (5.4-расм).
Ҳисобий юкларнинг х ва у ўқлар бўйича ташкил этувчилари:
qх=qsin = 1,2557sin300 = 0,62785 кН/м 0,63 кН/м.
qy = qcos β= 1,2557cos300 = 1,0784 кН/м ≈ 1,08 кН/м.
qy=1,08
б
а
5.4-расм. Стропилани юклаш (а) ва ҳисобий (б) схемалари.
Максимал ҳисобий эгувчи момент
Mmax = qyl20 / 8 = 1,08 · 4,622 / 8 = 2,88 кН/м.
бу ерда: l0 = l / cosβ= 4,0 / 0,866 = 4,6189 м ≈ 4,62 м.
Ҳисобий бўйлама куч
N = qz·l0 / 2 = 0,63 · 4,62/2 = 1,4553 кН ≈ 1,455 кН. Кўндаланг эгилиш билан бўйлама ўқи бўйича чўзиладиган тўсиннингмустаҳкамлиги қуйидаги шартдан текширилади:
σmax = N / Aнт + Mmax / Wнт= ≤ R. (5.5)
Стропила кўндаланг кесим юзаси bh=616 см бўлганда, кесимнинг гео-
метрик характеристикаларини ҳисоблаймиз:
Анетто=bh=66=96 см2; Wнетто=(bh2)/6=6162/6=256 см3.
Аниқланган зўриқишлар ва геометрик характеристикаларни (5.5) фор-
мулага қўйиб унинг мустаҳкамлигини текширамиз:
σmax =1,455·103 / 96·102 + 2,88·106 / 256·103 = 0,15+11,25=11,4МПа.
Стропила кўндаланг кесимида ҳосил бўладиган кучланиши ёғочнинг ҳисобий қаршилигидан кичик, яъни 11,4 МПа <13 МПа.
Стропилакўндаланг кесим юзаси мустаҳкамлик шартини қаноатлантиради.
Агарстропиланинг кўндаланг кесимининг ўлчамлари номаълум бўлса, ҳисоб ишлари қуйидаги тартибда амалга оширилади.
Кесим юзасининг баландлиги b=А/h нисбат бўйича қабул қилиниб, қаршилик моменти W нинг қийматини (5.5) формулага қўйиб қуйидагини
аниқлаймиз:
σmax =1,455·103 / Aнетто+ 2,88·106 / Wнетто = 13МПа (5.6)
Ёғоч материаллар сортаментидан стропиланинг баландлигини h=175 мм қабул қилиб, унинг кесим юзасини ҳисоблаймиз
A = N·h+6M / hR = 1,455·103·175+6·2,88·106 / 175·13 = 7707,5 мм2
Стропила кесимининг эни b=А/h =7707,5/17544 мм. Стропила кесими ўлчамларини bh= 4475 мм қабул қиламиз.
Қабул қилинган стропила кесим ўлчамлари бўйича геометрик характе-
ристикаларини ҳисоблаймизА=bh= 44175=7700 мм2;
W= Аh/6= 7700175/6= 224583 мм3.
Аниқланган кесим юзаси асосида стропиланинг мустаҳкамлигини аниқлаймиз.
σ=1,455·103/7700 + 2,88·106 / 224583 = 0,18896+12,82376=13 МПа.
Шарт бажарилди, стропиланинг кесими мустаҳкамлик талабларига жавоб беради.
Стропиланинг эгилишини аниқлаш учун текис тақсимланган меъёрий юкнинг қийматини аниқлаймиз:
qyn= qn·cosβ = 0,866·cos300 = 0,866·0,866 = 0,75 кН/м.
Юкнинг меъёрий қиймати асосида стропиланинг нисбий салқилигини аниқлаймиз ва уни чегаравий нисбий салқилик билан таққослаймиз. l0=5/384·qyn·l30 / E·Ix = 5/384·0,75· (10-3)·4,623·109/10·19,65·106=1/204<1/200.
бу ерда: Ix=(bh3)/12=(44х1753)/12=19,65х106мм4.
Стропиланинг бикирлик шарти бажарилди.
5.1-жадвал

Download 17,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish