М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева


Жамиятнинг укитувчи олдига куядиган асосий талаблари куйидагилардир



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

Жамиятнинг укитувчи олдига куядиган асосий талаблари куйидагилардир:
-шахсни маънавий ва маърифий томондан тарбиялашнинг, миллий уйгониш
мафкурасининг хамда умуминсоний бойликларнинг мохиятини билиши, болаларни 
мустаккиллик гояларига содикдик рухида тарбиялашн, уз Ватани табиатга в; 
оиласига булган мухаббати;
-кенг билимга эга булиши, турли билимлардан хабардор булиши;
- ёш ва педагогик психология, ижтимоий психология ва педагогика, ёи
физиологияси хамда мактаб гигиенасидан чукур билимларга эга булиши;
- узи даре берадиган фан буйича мустахкам билимга зга булиб, уз касби, 
сохаси буйича жахон фанида эришилаётган янги юту к ва камчиликлардан 
хабардор булиши;
- таълим ва тарбия методикасини эгаллаши;
- уз ишига ижодий ёндашиши;
- болаларни билиши, уларнинг ички дунёсини тушуна олиши;
- педагогик техника (мантик, нутк, таълимнииг ифодали воситалари) ва 
педагогик тактга эга булиши;
- уз билими ва педагогик махоратини доимий равишда ош нриб бориши.
Х ар бир укитувчи ана шу талабларга тула жавоб бера оладиган булиши: 
интилиши шарт.
Укитувчи жамият томонидан куйилган талаблар билан бир каторда уз фаолияти;) 
теварак-атрофидаги кишилар, мактаб маъмурияти, хамкасблари, укувчилар 
уларнинг ота-оналари ундан нималарни кутишини хам эсдан чикармаслиги лозим.
Укитувчининг уз ишидан ниманидир кутаётганлигининг узиёк мухим ахамият 
эгадир, мана шу тарика кутишлар, гарчанд жамият томонидан укитувчига куйиладиг 
талабларга келсада, узига хос хусусиятларга эга булади. Лекин бу талаблар хам) 
вакт хам бир-бирига м ос келмаслиги мумкин. Психологлар томонидан ол: 
борилган тадкикотларнинг курсатишича халк таълими булимлари ва макт 
директорлари укитувчининг айрим хислатлари накадар мухимлигини хар х 
бахолайдилар. Жумладан, халк таълими булимларининг мудирлари укитувчил 
биринчи навбатда уз фанини яхш и билишини ва д аре бериш методикаси 
мукаммал узлаштиришини талаб килсалар, мактаб директорлари укитувч! 
куйиладиган бундай талабларни учинчи уринга куядилар. Ш у билак 
бирга хг 
таълими булимларининг мудирлари укитувчиларнинг укувчилар ва ота-онал 
мактаб жамоаси билан кандай мулокотда булишни билишини накадар ахамиятга : 
эканлигига унчалик 
эътибор бермайдилар. Мактаб директори эса, бунд 
хислатларни укитувчи шахеига куйиладиган талаблар ичида биринчи урш 
куядилар.
10.2. Укитувчининг касбига хос хислатлари
Ота-оналар укитувчидан унинг иш стажи ва ёши кандай булишидан кап 
назар, фарзандларини тарбиялаш ва укитиш махоратини кутадилар. Укувчилар
112


укитувчиларни уч хил хислатлари буйича характерлаб берадилар. Жумладан, 
биринчидан. Укитувчининг одамгарчилиги, адолатлилиги, соф виждонлилигн, 
бояаларни яхши куриш хислатлари; яккинчидан, укитувчининг сезгирлиги, 
талабчанлиги билан боглик ташки хислатлари ва хулк-атворига караб; учинчидан, 
укитувчининг уз фанини билиши, уни тущунтира билиши каби таълим жараёни билан 
боглик хислатларига караб характерлаб берадилар.
Щ уни таъкидлаб утиш керакки, тарбия жараёнининг самарадорлигини 
оширишга куйиладиган талаблар билан бирга, укитувчи ш ахси ва унинг 
фаолиятига нисбатан куйиладиган ижтимоий талаблар хам у'сиб бормокда.
Укитувчига жамият томонидан куйиладиган талаблар, турли хилда ижтимоий 
кутишдар, педагогнинг индивидуаллиги, унинг шу тарика талабларга ж авоб 
бериш га субъектив тайёрлиги муайян укитувчининг педагогик фаолипта накадар 
тайёрлигидан далолат беради.
Шуниси мухимки, замонавий укитувчи учун зарур булган шахсий хислатларни 
батафсил куриб чикиш керак. Булар кандай хислатларэкан?
Купчилик психологлар, шу билан бирга узбекистонлик психолог олимлар 
томонидан олиб борилган тадкикотлар замонавий укитувчилар учун эш зарур 
хислатларни 
аниклаб 
олиш 
имкониятини 
беради. 
Россия 
психологларидан
Н. В. Кузьмина, 
В.Сластенин, 
Ф.Н.Гоноболин, 
узбешстонлик 
психологлардан 
Р.З.Г айнутдинов, М.Г.Давлетшнн, 
С.Жалилова, 
А..Жабборов, 
М.Капланова ва 
Ъошкалар томонидан олиб борилган илмий-тадкикотлар укитувчилик касбини 
атрофлича урганиб, анча батафсил курсатмалар бериш имкониятини яратади Бунда 
ran укитувчилик касбининг профессиограмма (маълум тизимга келтирилган, мехнат 
психологик томонидан урганишга ва ундан келгуси амалий фаолиятда фойдаланишга 
каратилгзн киска ва хар томонламз батафсил курезтиб берилгак хужжатга 
профессиограмма дейилади). Профессиограмма психологик нуктаи назардан шщгаб 
чикариш фаолияти характеристикаси (аник бирорта касб буйича келгуси амалий 
ишлар учун зарур булган мазмундаги барча томояларини Уз ичига олиши керак) 
у стида боради.
Укитувчи профессиограммаси муайян фан томонидан 

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish