Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet28/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Гетерофагоцитозда атрофдаги мухитдан эндоцитоз йули билан хужайрага материал утади. Материални заррачалар куринишида ушлаб олиш фагоцитоз деб аталса, майда макромолекулаларга эритиш пиноцитоз дейилади. Гетерофагияни «профессионал» фагоцитлар (нейтрофиллар, макрофаглар) амалга оширади. Аутофагоцитоз - уз-узидан хазм булиш, шу жараённинг узи эса аутофагия деб аталади. Лизосомаларнинг ферментлари купчилик оксиллар ва углеводларни парчалаб юборишга кодирдир, лекин баъзи липидлар хазм булмасдан сакланиб колаверади. Детритни ютиб олган лизосомалар хужайраларда колдик таначалар тарикасида колиб кетавериши ёки хужайрадан ташкарига итариб чикарилиши мумкин.
Аутолиз ва некроз - бир хилдаги тушунчалар эмас, лекин макроскопик ва микроскопик тадкикотда некроз аниклаш аутолиз белгиларга асосланади.
Некрозни биокимёвий боскичлари: 1. Узгаришларни бошланиш боскичи 2.Кайтар узгаришлар боскичи 3.Кайтмас узгаришлар боскичи 4.Некрозни намоён булиш боскичи
Апаптоз – хужайрани режалаштирилган актив уз – узини емириши. У эмбрионал ривожланишда, катта организмда нормада, гормонал гомеостаз бузилганда, турли патологик холатларда учрайди.
Апаптознинг боскичлари:
1 - хроматинни маргинацияси ва конденсацияси (апаптотик таначалар хосил булиши)
2 - апаптоз таначаларини эпителиал, макрофагал, миоэпителиал ва б. хужайралар билан фагоцитланади ва хазм булади.
Апоптоз генетик назорат остида туради ва уни иккита ген идора этиб боради. Чунончи, протоонкоген ВCL 2 апоптоз бошланишини сусайтирса, супрессор Р 53 ген уни кучайтиради. Апоптоз бошланишининг механизмида хужайрада [Ca +2] микдорининг купайиб кетгани, эндоген нуклеаза ва стрессор HSD-70 генларнинг фаоллашиб колгани мухимдир. Апоптоз физиологик (эмбриогенез даврида хужайраларнинг дастурлаштирилган деструкцияси; гормонларга алокадор инволюция, кининлар ажралиб чикканидан кейин иммунитетга жавобгар хужайраларнинг улимида) ва патологик (токсик ёки вирусли гепатитда жигарда ацидофил Каунсильман таначаларининг хосил булиши) жараёнларида кузатилади. Масалан шулар жумласидандир.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish