Маданиятнинг тарихии ривожланиш боскичлари



Download 80,05 Kb.
bet1/8
Sana05.07.2022
Hajmi80,05 Kb.
#741274
  1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
42-52



  1. МАДАНИЯТНИНГ ТАРИХИИ РИВОЖЛАНИШ БОСКИЧЛАРИ

Маданият ва тарихдаги умумий жи\атлар уларнинг ярату чиси, субъекти и неон ва жамият эканлиги билан изохданад Худди шунингдек маданият нафацат тарихий ривожлани курсаткичи, шу билан бирга, ривожланишнинг йуналишин! куламини белгилаб борувчи омил хдмдир.
Кишилар маълум бир тарихий боск,ичда, даврда яшайдил^ ва ана шу вак,т доирасида фаолият курсатадилар. Даврни к шилар яратадилар. Улар яратган моддий ва маънавий бойли ларга, амал килган ахлок.ий царашларга, таянган, илмий-н зарий, тафаккурий фикрлар, илм, фан, техника ютукдари к,араб тарихий-маданий боск,ичлар хасида хулоса чикдрамиз.
Ижтимоий фанларда, шу билан бирга, Маданиятшунослик \ам, маданият ва тарихнинг ривожланиш босцичлари х,ак,и, турли фикрлар мавжуд. Кейинги йилларда бу боск^чларни э кадимги давр, кддимги дунё, (антик давр) Урта аерлар ва ян даврларга булиб урганиш шаклланмокда. XX аср маданияти э алох,ида бир мавзу сифатида урганилади.
Маданият кдчон пайдо булганини аник, айтиш мушкул, амг унинг пайдо булиши инсоннинг хдйвонот оламидан ажрал! чик,иши билан боглик,. Тарихчиларнинг фикрига кура, илк к шилик жамоаларининг пайдо булиши тош асрига бориб так лади. Тош асри эса куйи палеолит (3 млн. -100 минг йилл аввал), урта палеолит (100-30 минг йиллар аввал) ва юк;о| палеолит (30-8 минг йиллар аввал)ларга булинади.
Археологик кдзилмалар курсатадики, куйи палеолитдаги и. одамлар (тарихчилар уларни одамсимон маймунлар — пит кантроп, синантроп ва бошкдлар деб аташади) яратган ме)( нат куроллари ута содда, купинча йунилган тошлардан ибор булган. Кишилар кичик ижтимолар булиб яшаган, тай| неъматларни йигиб кун куришган. Нутк,, сузлашув шаклланм ган, аммо кишилар уртасида имо-ишора билан бир-бирлари


42


Vi фикрини, истагини етказиш усуллари мавжуд булган , шуб- хисиз. У рта палеолитда \ам нутк ривожланмаган булсада, бу шнрда ме\нат куролларида маълум бир узгаришлар булгани КПЙд этилади. Бу даврда найза учига урнатиладиган мослама- iiip, тери шилувчи пичоклар, тошни уядиган кУР°ллар яра- гилган. Кийим-кечакка э\тиёж пайдо булган. Тошга, суякка Уйилган илк тасвирий санъат асарлари яратилган. Улганларни маълум бир тартибда кумиш одати юзага келган. Бу эса неан- асртал одамларда илк диний тасаввурлар шакллана бошлага- пидан дарак беради. Тарихчиларнинг фикрига кура, “хакикий одам” — Урта палеолит билан юкори палеолит даврларида пшклланган. Одам мехнат куроллари ясаш ва улардан кенг фой- даланйшни, сузлаш ва фикрлашни, яхши ва ёмонни ажра- гишни урганган. Оила, уруг, кабила булиб яшашни турмуш шрзига айлантирган. Экзогамия, яъни бир ота-онадан тугил- 1'пн фарзандлар, ота-оналар билан фарзандлар уртасидаги никох |.1Кикданадиган булган. Шу тарика одам табиий эволюцион ри- пожланишдан тарихий-маданий ривожланишга утган.


Кддимги дунё (антик давр) тарихи ва маданиятининг ри- ножланишида Месопотамия, Бобил, Миер, Хиндистон, Хи- гой ва кадимги Грециянинг урни бенихоя катта. Шунинг учун дим С.Н.Крамер, “тарих Месопатамиядан бошланади” деб кУрсатган эди.
Месопотамия уз ёзувига, ижтймо булиб яшаш ва шахарлар- ни бошкариш, хужалик юргизиш усулларига эга булган. Ахоли псосан шахар - давлатларда ва уларнинг атрофларида яшаган. Ерлар махсус кУРилган тугон ариклар оркали келадиган сув- лар билан сугорилган. Дехконлар асосан бугдой, нухат, кун­жут, хурмо, узум, ковок етиштириш билан шугулланган. Ша- дарларда хунармандчилик ва савдо-сотик билан шугулланиш кенг таркалган. Улкан ибодатхоналар, хукмдорларнинг карор- к>хдари, маъмурий бинолар ва устахоналар курилтан. Ибодат­хоналар мис ва олтиндан ишланган кайкаллар билан безатил- гпн. Хар бир шахар-давлатни уз бошкариш тизимлари: подшо, назирлар, амалдорлар, уларни химоя кдлувчи кУшинлар, курик-



Download 80,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish