Маданиятнинг тарихии ривожланиш боскичлари



Download 80,05 Kb.
bet2/8
Sana05.07.2022
Hajmi80,05 Kb.
#741274
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
42-52

43




чилар булган. Барча Хаммурапи крнунларига итоат этиб яша- ган. Бу крнунлар 247 моддадан иборат булиб унда подшо “ху- долар томонидан куйилган рахбар” деб улугланади. Савдо-ссм тик, ва оилавий муносабатларни йулга куйиш, ижтимо булиб яшаш \акида турли курсатмалар берилган. Демак, кадимги|| Месопотамия — ижтимоий-маданий \аёти инсоният янгин бир тарихий ривожланиш боскичига утганидан далолат бе-1 ради. Энди кишилар уз \аёти ва фаолиятини маданий бой
ликлар яратишга йуналтирадиган булди.
Кддимги дунё (антик давр) маданиятида Миер катта урин! тутади. Мутахассисларнинг фикрига кура, куннинг 24 соатга булиниши, дойра юзини аниклаш, унлик санаш, куёш ка-1 лендари ва бошкдлар Мисрда кашф этилган. Мисрликлар гео! метрия, математика; астрономия, тарих, тиббиёт, адабиёт ил-1 мларидан яхши хабардор булган. Бу фанлар мактабларда мах! сус укитилган. Хатто Мйсрда амалдорлар тайёрлайдиган олиЯ укув юрти \ам булган. Илк ёзув хам Мисрда кашф этилган. I
Кддимги Мисрда адабиёт, санъат, хунармандчилик ва меъ-Я морчилик юкори даражада ривожланган. “Осирис ва Изида хак,ида” афсона, “Икки ога-ини хаКИДа эртак”, “Угри ва||


тугри хакида эртак”лар то ханузгача тилдан тилга, халкдан-
халкка утиб келади. Мисрликлар фиръавнлар, амалдорлар
учун зеб-зийнат буюмлари ясашган, ажойиб саройлар куриш-
ган. Саккарадаги Жосер, Гиззадаги Хеопс макбаралари у:
салобати ва юксак даражада курилгани билан кишиларн»
хайратга солиб келмокда. Масалан, Хеопс макбараси 52900
кв.метр ерни эгаллаган.Унинг баландлиги 150 метр, куйил
-j
ган хаР бир тошнинг вазни 2 тоннадан 15 тоннагача. Макбарй
ана шундай 2 миллион 300 минг тошдан курилган. Тошлар



орасидан хатто кил Хам утмаслиги уша даврдаги курилиши и бинолар, сув кувурлари ва хавзалари, ибодатхоналар, под-
маданиятининг канчалик юкори савияда эканлигини курса-вно саройлари мавжуд булган. Топилган заргарлик, тукима-



тади.
Кддимги Мисрда политеизм кенг таркалган. Хар бир жой-j нинг сигинадиган уз тотемлари, нарсалари ва худолари булган Худолар сони мингга боради . Улар ичида кенг таркалгани


хусш худоси Ра булган.
Миер маданияти инсоният тарихида учмас из колдирди.
' Шарк маданиятининг шаклланишига таъсир курсатди. Барб
мпданиятининг бешиги булган Юнонистон ва Рим хам Миер
миданияти таъсиридан четда колмади.

Хиндистон узининг жуда кддимий маданий хаёти ва та-
рнхий ривожланиши билан ажралиб туради. Хинд мадания-
ги эр.авв.
V-IV минг йилликларда шаклланган. А.Тойнбининг
фикрига кура, хинд цивилизацияси бошкд улкалар мадани-
«II и ва цивилизацияси билан боглик, тарзда ривожланмаган.
Чудудий чекланганлик бу цивилизацияларнинг асосий бел-
|Цсидир. Бу фикрга кушилиш кийин. Чунки хинд швилиза-
цияси Рим-грек ва гарб маданиятидан алохида ривожланган
оулса-да, (С.Радхакришнан) унинг эр.ав. ХХ-ХХУ аерларда
Кичик ва Олд Осиёдан кучиб борган орий кдбилалари таъ-
ирида шаклланганини барча тарихчилар тан олади.
Хиндистоннинг шимолий-гарбий улкаларига кучиб бор-
HIII осиёлик орий кабилалари туб ахолиникидан фарк килув-
ЧИ турмуш тарзй, ижтимоий хаётни бошкдриш усуллари,
хужалик юритиш ва сигиниш тартибларига эга булган. Кей-



ННчалик бу узига хосликлар туб ахоли хаётидаги урф-одат-
нир билан кушилиб кетган.

Мутахасиссларнинг фикрига кура, хинд маданияти эр. ав.
1У минг йиллик охирлари ва П минг йиллик урталарида
щркиб топган. Утказилган археологик казилмалар курсата-
1ики, Кддимги Хиндистонда дехкончилик, чорвачилик,
хунармандчилик ва савдо-сотик кенг ривожланган. Хинд да-
рси атрофларида ахоли зич яшаган Мохинжо-Даро, Харап-
пп каби йирик шахарлар юзага келиб, уларда икки-уч кават-



1ИЛИК, кулолчилик, куролсозлик буюмлари кадимги Хин- |шстонда маданий хаётнинг серкирра ва ранг-баранг булга- шдан далолат беради.
Осиёда Хиндистон пахтанинг ватани хисобланади. Кадимги



Download 80,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish