Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Некрозда цитоплазмада руй берадиган узгаришлар



Download 0,89 Mb.
bet30/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Некрозда цитоплазмада руй берадиган узгаришлар: унда йирик - йирик оксил доначаларини пайдо булиши, ультраструктураларнинг емирилиб кетишидан иборатдир. Цитоплазма оксиллари денатурацияланади ва коагуляцияланади. Шу узгариш - хужайрани бир кисмида (фокал коагуляцион некроз) ёки бутун цитоплазмада булиши (тотал коагуляцион некроз) мумкин, бунда у зичлашиб, парчаларга ажралади (плазморексис) ва детритга айланади. Некротик жараёнларда гидролитик ферментлари (гидролазалар): нордон фосфатаза, нордон рибонуклеаза, дезоксирибонуклеаза, B - глюкоронидаза ва бошкаларни тутувчи лизосомалар алохида ахамиятга эга. Некробиозда кислотали махсулотларни хужайраларда тупланиб бориши муносабати билан лизосомалар уз таъсирини курсата бошлайди. Лизосомаларни кобиги емирилгандан кейин ажралиб чикадиган гидролазалар аутолиз авж олишига имкон беради (плазмолиз). Плазмолиз хужайраларнинг бир кисмида булса, фокал колликвацион некроз деб аталади; бутун хужайрада булса, цитолиз деб аталади.
Ядро парчалари некроз массасини хосил килади, бу масса хужайралар, шунингдек хужайралараро модда ва емирилган толаларидаги оксиллар, ёглар ва углеводларнинг парчаланиши натижасида вужудга келадиган хилма - хил кимёвий гурухчаларидан иборат булади. Шу аморф некроз масса детрит деб аталади.
Хужайралараро ва толали тузилмаларда гликозоаминогликанлар полимерланиб, ириб кетади, шунинг окибатида хужайра дискомплексацияси руй бериб, хужайралар бир - бирини бириктириб турган боглардан халос булади. Коллаген толалар аввал буртиб, плазма оксилларини узига сингдириб олади, кейинчалик у майда - майда булакларга булиниб кетади. Коллаген толалар ва хужайралараро цементловчи моддаларга гликозоамино-гликанларни ажралиши, фибриногеннинг шимилиши фибриноид некроз деб аталади ва аллергик некрозга характерли булади. Некроз учокларидаги эластик толалар емирилиб кетади, аргирофил толалар эса узок сакланиб туради ва кейин булакларга ва доналарга парчаланади.
Ёг тукимаси некрозида нейтрал ёглар парчаланиб, ёг кислоталари ва совунларни хосил килади, ёг тукимаси хира, купинча окиш куринишга киради. Ёг кислоталари ва совунлар атрофдаги тукималарни таъсирлантириб, продуктив хужайра реакциясини юзага келтиради ва куп ядроли гигант хужайралар хосил килади (липогранулёма).

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish