Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Некроз (юнонча nekros-улик) - ириш, тирик организмдаги хужайралар ва тукималарнинг халокати; бунда уларнинг хаёт фаолияти умуман тухтайди. Некрозни 4 боскичи тафовут килинади



Download 0,89 Mb.
bet27/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Некроз (юнонча nekros-улик) - ириш, тирик организмдаги хужайралар ва тукималарнинг халокати; бунда уларнинг хаёт фаолияти умуман тухтайди. Некрозни 4 боскичи тафовут килинади:


  1. Паранекроз – бунда кайтар, некрозга якин дистрофик узгаришлари кузатилади;

  2. Некробиоз – бунда кайтмас дистрофик узгаришлар, катаболик жараённинг устунлиги кузатилади. Некробиоз хаёт ва улим уртасидаги хужайрани холати. Баъзан некробиоз хафталаб, ойлаб давом этиши мумкин, бундай холат патобиоз деб аталади.

  3. Хужайранинг улими, унинг аник вактини билиш кийин булади.

  4. Аутолиз – бунда тукима узининг ферментлари таъсирида парчаланиб кетади (улик субстратнинг чириши), у нобуд булган хужайраларнинг гидролитик ферментлари ва макрофаглар таъсирида булади.

Аутолиздаядрода – хроматинни агрегацияси, фибрил толаларни фрагментацияси, тулик емирилиши, митохондрияда – букиш, матриксдаги зич гранулаларни кичиклашиши, унда нотугри шаклдаги агрегатларни хосил булиши, цитоплазматик турда - мембрана тузилмаларини шиши, фрагментацияси ва емирилиши, полисома ва рибосомаларда - емирилиш, микдорини камайиши, цистерна юзасидан ажралиши, контур ва улчамларни аниклигини бузилиши, лизосомада - мембранани ёрилиши, матриксни майда зич гранулалари агрегацияланиши ва уларни ёругланиши, цитоплазматик матриксда - гликоген гранулаларини йуколиши, ферментлар активлигини камайиши кузатилади.
Ассимиляция жараёнлари некрозда бутунлай сунади. Некробиозда эса у диссимиляция жараёнлари билан биргаликда маълум вакт сакланади. Некробиозда хужайра аста – секинлик билан улимга якинлашади, цитоплазмада емирилишлар дегенерацияси кузатилади.
Некроз учун характерли булган узгаришларни бир-бири билан ракобат килувчи иккита жараён келтириб чикаради:
1) хужайранинг ферментлар таъсирида хазм булиб бориши, 2) оксилларнинг денатурацияга учраши..
Каталитик ферментлар хужайрада ё улик хужайра лизосомаларидан ёки иммиграция килиб утган лейкоцитлар лизосомаларидан пайдо булади. Биринчи холда хужайранинг хазм булишини аутолиз деб хисобланса, иккинчи холда буни гетеролизис деб айтилади.
Некрознинг асосий 2 тури тафовут килинади: 1) колликвацион некроз 2) коагуляцион некроз.
Хужайра тузилмаларининг денатурацияланиши зурайиб борадиган холларда коагуляцион некроз бошланади. Хужайра органеллаларининг ферментлар таъсирида хазм булиш жараёни колликвацион некроз асосида ётади. Хужайра тузилмаларини хазм килиб юборадиган ферментлар цитоплазмада лизосомаларнинг мембраналари емирилган махалда пайдо булади. Маълумки, лизосомалар мембрана билан уралиб турадиган цитоплазматик таначалардир. Улар ички хазм жараёнини амалга оширадиган «аъзолар» булибгина колмасдан, балки узига хос хужайра «котиллари» хамдир. Лизосомаларда хар хил гидролитик ферментлар булиб, 1-2 кун давомида булар фагоцитланган материални парчалашга киришади. Гетерофагоцитоз ва аутофагоцитоз лизосомалар ёрдамида юзага чикади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish