Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet29/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Морфологик узгаришлар тукима улиши вактида эмас, балким улганидан сунг юзага келади. Некробиознинг эртанги белгиларига гликогенни йуколиб боришини айтиш мумкин. А.И.Струков буйича кон айланиши тухтаганидан сунг митохондрияларда 15-20 минутдан сунг гликоген, 2 соат утганидан сунг эса оксидланиш - кайтарилиш ферментларини йуколади.
Некрозни этиологияси жуда хилма-хил булиши билан ажралиб туради. Некроз невроген узгаришлардан, травматик, физик, кимёвий, токсик, аллергик омиллар, томирларга алокадор ва бошка омиллардан келиб чикиши мумкин.
Некрозни патогенези организмнинг умумий иммунологик реактив шайлигига, касалнинг ёшига, конституциясига, нерв, эндокрин ва юрак томирлар системасига, эмболиялар манбалари бор - йуклигига куп даражада богликдир.
Некрознинг патологик анатомияси. Организмнинг некрозга учраган кисмлари макроскопик жихатдан узининг ташки куриниши билан кушни соф тукимадан ажралиб туради. Некрозга учраган кисмлар тери копламалари ва ичакда кукимтир кора рангли булса, бошка аъзоларда (буйрак, юрак, жигар, талок, миокардда) сиртидан ва кесиб каралганида окиш - сарик, хира булиб куринади. Халок булган тукима, масалан, миядаги тукима баъзан илвиллаб колади, ириб кетади. Халок булган кисмларга гемоглобин, ичакда эса ут пигментларининг ранги уради.
Микроскопик жихатдан некрознинг учта морфологик белгиси таъфовут килинади:
Хужайра ядросининг узгаришлари (кариопикноз, кариорексис, кариолизис). Цитоплазманинг узгаришлари (коагуляция, плазморексис, плазмани детритга айланиши): Хужайралараро ва толали тузилмаларнинг узгаришлари (фибриноид узгариш, тукиманинг емирилиши).
Хужайра ядросининг узгаришлари кариопикноз (ядронинг буришиб ко-лиши, хроматинни конденсацияси окибатида ядро одатдаги тузилишини йу-котади, буёкларга интенсив буялади), кариорексис (ядронинг парчаланиб кетиши, ядрони кобиги ва тури емирилади, хроматин бутун хужайра цито-плазмаси буйлаб сочиб юборилган майда доначаларга парчаланиб кетади) ва кариолизис (ядронинг ириб кетиши: хроматин ишкорлашади, хроматин до-наси ДНК-аза ва РНК – аза ферментлари таъсирида эрийди, фосфат группача-лари ажралиб чикади, нуклеин кислоталар деполимерланади).

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish