Кудрат мусаев таржима назарияси



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

С узм а-суз тарж им а. 
М уаллиф матнини хиж ж алаб угириш
оркали унинг м азм уний-вазиф авий уйгунлигини сохталаш тира- 
диган, хиссий-таъсирчанлик хусусиятини, бадиий-образли асоси- 
ни хиралаш тирадиган, тарж им а тили меъёри ва маданиятини бар- 
бод этадиган, бинобарин, аслиятнинг тугал-адекват тарж им аси 
си ф атида кабул килиб булм айдиган иккиламчи матнга айтилади.
Бу тарж им а турида аслият таркибидаги суз бирикм алари, 
баркарор иборалар. грамм атик курилиш , суз тартиби аксарият 
холларда тарж им а ти ли конуниятларига м ослаш тирилм айди. 
К упчилик лисоний воситалар матний холатларига, вазиф авий жи- 
хатларига, даврий ва миллий хусусиятларига караб эмас, балки 
лугавий м аънолари асосида угирилади. Бу хол м иллий-тарихий ва 
хиссий-таъсирчан лисоний воситаларнинг куш им ча хусусиятлар- 
дан холи услубий бетараф, нурсиз суз ва суз бирикм алари ёрд а­
мида талкин этилиш ига олиб келади. Бинобарин, сузм а-суз тар ­
ж има нош уд тарж им онлар назарда тутган максадни - асарнинг 
м азм уний-гоявий хусусиятини китобхонга тула-тукис етказиб бе- 
риш каби вазифани утай олмайди, чунки тарж им он олдида бадиий 
асарнинг бош ка бир шахе томонидан тугри м аънодаги, нурсиз ли ­
соний воситалар ёрдам ида ам алга ош ирилган баёни туради. Ш у­
нинг учун бундай ам алиёт тури сохта тарж им а усули дейилади.
22
www.ziyouz.com kutubxonasi


Турли м ам лакатларда бадиий т а р ж и м а , м уам м оларига ба- 
гиш лаб утказилган М интакавий кенгаш ва си м п ози ум ларда4 суэ/- 
ма-суз тарж им а ам алиёти каттик кораланиб келинди, бу хакда 
купгина танкидий ф икрлар баён этилди. А. Ш ариф уз м аърузаси- 
да сузм а-суз тарж им а ам алиётини иллатли усул деб хи соблаган
булса, Т. Гнедич ун ин г иж одий иш эмас, балки «цирк том ош аси га 
ухш аш м асхарабозлик» эканлигини кайд этди. X. Х антем ирова- 
нннг фикрнча, «энг яхш и сузм а-суз тарж им а» хам аслият бойлиги 
ва узига хослигини тула-тукис талкин этиш га ож и зли к килади.
1975 
йили тарж им он ва тарж им аш ун осларн и нг М орис Т о­
рез номидаги М осква чет тиллар институтида «Т арж им а назария- 
си ва тарж им онлар тайёрлаш нинг илм ий асослари» номи билан 
утказилган конф еренциясида М. JI. Гаспаров узи ни н г «С узма-суз 
тарж им а ва тулаконлилик дараж аси »5 деб аталган маърузасида 
ам алий ф аолиятнинг айни турини пуч ва сам арасиз деб бахолаб
унинг бадиий ёдгорлик шакл ва м азм унининг д иалекти к бирлиги 
ва бутунлигини кайта яратиб бериш га ожиз эканлигини амалий 
далиллар зам инида илмий асослаб берди.
Д архакикат, сузм а-суз амалга ош ирилган тарж им а адабий 
асар м иллийлиги ва бадиийлигини таш кил этадиган барча унсур- 
ларни жуда хира талкин этади: асар яратилган давр буёги, унинг 
м усикийлиги ва ритми, хиссий-образли воситалари, п ерсонаж ла­
ри нутки тасвири, муваффакиятли кулланилганлиги туфайли ифо- 
данинг ж озиба кучини ош ирадиган янги тил бирликлари, ёзувчи­
нинг индивидуал-иж одий услуби - буларнинг хам м аси деярли 
йукка чикарилади. Тарж им он яратган нурсиз воситаларда м уал­
лиф услубидан кура тарж им он калами купрок кузга таш лани б т у ­
ради. Д емак, сузм а-суз тарж им ага м ам лакагим изда илгари хори- 
жий тилларни пухта эгаллаган ижодий зи ёли ларни н г етиш м аган- 
лиги туф айли ноилож мурож аат килинган, хозир эса узга ти л лар­
ни мукаммал эгаллаган иж одкорларнинг борган сари к>;плаб ети- 
шиб чи-каётганлиги туфайли унга амалий ф аолиятдан бемалол 
сикиб чикарилиш и лозим булган иллатли усул сифатида каралади.
С узм а-суз тарж им а китобхонни асар м азм уни билан ум у ­
мий тарзда тан иш тиргани холда, м укаммал бадиий тарж им а яра­
тиш учун хомаки матн сиф атида хизмат килиш игина мумкин. Ш у 
м аксадда атайлаб тайёрланадиган сузм а-суз тарж им ан и илмий
4 К а р а н г : А к т у а л ь н ы е п р о б л е м ы т е о р и и х у д о ж е с т в е н н о г о п е р е в о д а . М ., 1967, 
!-П ж и л д л а р
-s М . JI. Г а с п а р о в . П о д с т р о ч н и к и м е р ы т о ч н о с т и . « Т е о р и я п е р е в о д а и н а у ч н ы е
о с н о в ы п о д г о т о в к и п е р е в о д ч и к о в » , ч. I, М о с к в а , 1975.
www.ziyouz.com kutubxonasi


адабиётда «таглам а» деб аташади. Бу тарж им а усули ёрдам ида 
собик иттиф ок даврида купгина иттиф окдош республикалар 
м уаллиф лари ижод намуналари, шу каторда узбек каламкаш лари 
асарлари хам, рус ти лига угирилар эди.
Таглам адан гохо тарж им адан тарж им а килиш да хам фойда- 
лалилади. Эркин В о \и д о в Гётенинг «Ф ауст» ф ож иасини узбек 
тилига Борис П астернакнинг русча тарж им асидан угирган ида шу 
асарнинг Н. Х олодковский рус тилига агдарган русча тарж и м аси ­
дан гаглама урнида ф ойдалангани ва бу м атннинг ун га сузсиз ёр- 
дами теккан и хакида гапирган.
Ш уни хам кайд килиш лозимки, таглам а бадиий нуткка хос 
хусусиятлардан бирортасини хам узида муж ассам этм аслиги т у ­
файли х^ч качон назарий умумлаш тириш м атериали сиф атида 
хизм ат кила олмайди.

Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish