Кудрат мусаев таржима назарияси



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

Эркин тарж им а. 
Таржима ам алиётининг иллатли усулла- 
рндан булм иш бу турига утган асрнинг урталаригача тез-тез м у ­
рож аат килиб турилган Бунда тарж им он аслиятнинг ш аклини ту ­
ла эътибордан сокит этгани холда. мазмунини уз сузлари билан 
содда ва киска хикоя килиб берган. О нда-сонда д иалоги к нутк 
нам уналари тарж им ада берилган булса-да. персонаж лар нутки 
тасвирини ти клаш га эътибор килинмаган. У слубий приём лар ва 
бадиий-тасвирий воситалар вазифаларини кайта яратиш га деярли 
харакат килинмаган. Н атиж ада муаллиф яратган сикик, образли, 
хиссий-таъсирчан ифодалар нурсиз баён дараж аси га туш и б кол­
ган. Гохо масала шу дараж ага бориб етганки, тарж им онлар пар- 
чалар м азмунини, персонаж лар хусусиятларини узларича узгар- 
тирганлар, буту н бош ли тасвирларни узларидан куш ганлар, асар- 
даги айрим тасвирларни таржимадан туш ириб колдирганлар. Х ат­
то асар персонаж лари номларини баъзан уз ватандош лари номла- 
ри билан алм аш тириш гача бориб етганлар. О кибатда муаллиф 
асари тарж им ада таниб булмас дараж ада узгариб кетган. Н атиж а­
да асарни муаллиф яратган зарурий ш аклда эмас, балки содда- 
лаш тирилган, кискартирилган тарзда укиган узга миллат кптоб- 
хони муаллиф ижоди хакида нотугри тасаввурга эга булган.
А сли ят тилидаи бевосита тарж им а кила оладиган уста санъ- 
аткорлари деярли булм аган халкларга эркин угириш йули билан 
булса-да. асарни етказиб бериш вазифасини уз олди га м акеад ки­
либ куйган тарж им онни кайсидир маънода туш униш мумкин. 
А м м о ю рти м и зда козок. киргиз ва коракалпок ти лларин и м укам ­
мал биладиган зуллисонайн адибларни истаган м икдорда топиш
мум кин булган бир пайтда, Габиг М усреповнииг «К,озок солда-
24
www.ziyouz.com kutubxonasi


ти». Х идир Д еряевнинг «К,исмат» ром анларининг хам да А. Бе- 
ким бетовнинг «О гир кисматли енгувчилар» п овестининг узбек 
тилига 
э р к и н
тарж им а килиниш ини кандай бахолаш лозим?!
М аксади аслиятнинг мазмун ва шакл бирлигини айнан сак- 
лаш дан иборат булган тарж им он уз м асъулиятига халол муноса- 
батда булганида, араб афсоналари туркум и «М инг бир кеча» тар- 
кибига кирувчи «Бир соатлик халифа» асарининг узбекча тарж и ­
масида берилган тарж им он изохида куйидаги сатрларни у ки м а­
гам булардик: «М ен... тарж им ада русча нусхага каттик риоя кил- 
мадим. китобхонга кулай булсин учун катм а-кат ж ум лаларни си- 
киш тирдим . такрорларни кискартирдим. укувчини ш убхага сола- 
диган ж ойларини олиб таш ладим»" ёки В .С мирнова-Ракитинанинг 
«Абу Али ион Сино киссаси»ни узбекчага угирган тарж им он изо- 
хидаги уш бу холга йул куйилмас эди: «Тарж им ада имкон борича 
узимизни эркин тутдик. Китоб яна хам яхш и, яна хам укиш ли бул­
син деб, кераксиз тафсилотларни кискартирдик, айрим уринларни
яна хам м антикийрок булиш ини кузда тутиб, узгарти рдик»'. Тар­
ж имонлар «ортикча таш виш лар» билан узларини «банд килиб» 
юрмасдан, асарлар кандай яратилган булса, уларни уз тилларига 
ш ундайлигича талкин килиш лари, шу йул билан кнтобхонларда 
асл нусхалар хакида холнсона тасаввур хосил булиш ига эриш иш - 
лари лозим эди. Зеро, гарж имоннинг иж одкорлиги унинг хам- 
муаллифлигида эмас, балки аслиятнинг барча гаркибий унсурла- 
рини айнан узидай кайта яратиш ида намоён булиш и даркор.
А дскватликка эриш иш борасида даном эгиб келаётган уз- 
луксиз ижодий ж араён сунгги ун йилликлар мобайнида эркин 
тарж им а амалиёти помири га сезиларли дараж ада болта уриб кел- 
дики. натижада кейинги 60-70 йил мобайнида ам алга ош ириб ке- 
линган тарж им алар аслият рухпни имкон кадар д у ру ст акс эттира 
бош лади, яъни тарж им аларда хозирги китобхон нуктаи назаридаи 
нима кайта ярагилиш и лозим булса, хам масини тиклаш борасида 
саъй-харакатлар олиб борилмовда, амалга ош ирилаётган тар ж и ­
малар адекватлик сари интилмокда.

Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish