Кудрат мусаев таржима назарияси


Рлано, - получилось у него вместо « р а н о » . Затвердевший от



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

Рлано, - получилось у него вместо « р а н о » . Затвердевший от 
хол од а язык будто расп у х - ТД, I, 200 /7 Сах;аллаб, - деди Гри- 
горий « с ах ар л аб » дейиш урнига, унинг совукдан тили котиб, 
н азарид а ш иш ганга у х ш ар эди - ТДн, I, 260.
Айрим ш ахслар баъзи товушларга тиллари келишмай, улар- 
ни соковланиб талаффуз этадилар. Ёзувчилар одамлар лафзидаги 
бундай хусусиятдан гохо персонажлари нутки тасвирини яратиш 
максадида фойдаланадилар.
С ок ов киши нуткининг таржимада кайта яратилиши наза- 
рий жихатдан хеч кандай мунозарага сабаб була олмайди. С о к о в ­
ланиб гапирадиган кишиларнинг барча халклар ораси д а мавжуд- 
лиги туфайли, соков киши нуткини мукобил нутк оркали бемалол 
беравериш мумкин. Аммо М. Ш олоховнинг «Очилган курик» р о ­
мани таржимони В ах об Рузиматов мавжуд имкониятдан фойдала- 
на олмаган: бир умр соковланиб келган кампир узбек тилида суз­
ларни б у рр о, силлик талаффуз этади:
Ш т ал о быть, папаша, болежный! Ч а ри ч а небеш ная! Ч его же 
ему' ишделали? -- П Ц , I, 
188
// А хи р кулга тушибди-да, шурлик! 
Х у д о курсатмасин-эй! У ни нима килишибди? - ОК„ I, 225.
Бадиий суз санъаткорлари узга миллатлар фарзандлари бул­
миш персонаж ларини баъзан узига хос акцент ва лексик-грамма- 
тик нуксонлар билан сузлатиш воситасида уларнинг нуткий тас­
вирини яратадиларки. бундай хусусиятнинг таржимада ижодий 
талкин этилишигина персонаж лар нутки, уларнинг кайси миллат- 
га мансублиги хакида тугри тасаввур беради.
Маълумки, хар бир миллат фарзанди узга тилда сузлашган- 
да, купинча муддаога зид холда, уз тили фонетик хусусиятини 
маълум дараж ада саклаб колади, узига х ос лексик ва грамматик 
нуксонларга йул куяди. Тил меъёри талабларига ж авоб бермайди- 
ган суз бирикмалари, синтактик муносабатлар шаклларидан фой- 
даланади. Бир суз билан айтганда, нуткий тасвир персонаж нинг 
келиб чикиши заминида намоён булади. Жумладан, тилида род 
категорияси булмаган киши шундай категорияга эга булган тилда 
сузлашганида, сузсиз, родлардан фойдаланишда муайян нуксон ­
ларга йул куяди. Инглиз ва француз тилларида хиссий-таъсирчан 
буёк хосил килувчи суффиксларнинг рус тилидагига нисбатан 
жуца кам микдорда кулланилиши туфайли инглиз ёки француз
138
www.ziyouz.com kutubxonasi


тили сохиби русча сузлашганда бу тилга хос суффикслардан, ва- 
зият такозо этган такдирда хам, деярли фойдаланмайди, натижада 
ру с жонли нуткига х ос хис-хаяжон оханги унинг нуткида уз ифо- 
дасини топмай колади. Ёки, француз хеч качон рус ва узбеклар- 
дай «Болам бир ёшу уч ойлик булди» демайди, балки у албатта 
фикрини «Болам ун беш ойлик булди» тарзида баён этишни хуш 
куради. «И кки» ёки «уч кеча-кундуз» тушунчасини руслар «двое» 
ёки «трое суток» десалар, инглизлар «48 hours» ёки «72 hours», 
французлар «48 houres» ёки «72 houres» дейдилар. «С оат туккиз 
ярим булди» тушунчаси руслар лафзида «унга ярим соат колди» 
(половина десятого), инглизлар лафзида эса «Туккиздан ярим соат 
ЗП'ди» (It’s h alf past nine) тарзида баён этилади. Бинобарин, инглиз 
ва французлар рус ва узбек тилларида сузлашганларида купинча 
ифодаларнинг уз тилларига х ос моддий жихатларини, тузилиши- 
ни, фикр баён килиш меъёрларини саклаб коладилар.
Т арж имон аслият мансуб булган тилда узига х ос тарзда 
фикр баён килган узга тил сохиби нутки хусусиятини таржимада 
акс эттириш вазифасини уз олдига максад килиб куяр экан, у хар 
бир лисоний воситанинг шакл ва мазмун бирлигини уйгун холда 
кайта яратиш устида бош котириши лозим. Шаклни эътибордан 
сокит килмаслик шунинг учун хам зарурки, бундай нуткий ва- 
зиятда у алохида ахамият касб этади. Бузук нуткни шунчаки бу­
зук нутк воситасида бериб куя колиш эслатилган диалектик бир- 
ликни вужудга келтира олмайди. Тенг кийматлиликка эришиш 
учун п ерсонаж тилига х о с талаффуз, нутк бирликлари хамда 
грамматик шаклларни ва шу билан бирга уз тили таъсирида пер­
сон аж йул куйиши мумкин булган меъёрий чекинишларни вази­
фавий талкин этиш лозим. Айни масъулиятни амалга ош ириш
таржимондан хар кайси тилда бадиий асар персонажи нуткида 
хорижий акцентни акс эттириш буйича шаклланган муайян анъа- 
нани хисобга олишни талаб килади. Бу санъаткорга муаллиф мак- 
садини руёбга чикариш имкониятини беради. М асалан. ру с тили­
да сузлашаётган немис куп холларда уз тили таъсирида ру сча «б» 
урнига «п», «д» урнига «т», «в» урнига «ф », «ы» урнига «и», юм- 
ш ок «ль» урнига каттик «л» товушларини, хитой «ч » урнига «ц», 
« р » урнига «л», «ш » урнига « с »  товушларини талаффуз этади. Бе­
тона тилда сузлашаётган итальяннинг бош ка нуксонлар билан 
бир каторда яна сузлар охирига унли харфлар кушиши, француз- 
нииг эса сузлар охирини димог билан талаффуз этиши эхтимол- 
дан холи эмас, чунки бу хислатлар итальян ва француз тиллари 
хусусиятларидир.
139
www.ziyouz.com kutubxonasi


Адабий тил меъёридан четга чикиш каби бу хил холатларни 
бир тилдан иккинчи тилга талкин этиш масаласи таржимонлар 
олдига катта мушкулотлар куяди. Чунки бундай пайтда бузук 
нуткни мукобил нутк воситасида беришдан ташкари, унинг тар­
ж им а тилида йул куйиши мумкин булган бош ка хил нуксонларни 
хам саклаб колиши зарурати тугилади. А мм о купчилик асарлар 
таржималарида персонаж ларнинг бундай нуксонли нутки уз ифо- 
дасини тополмаяпти. М асалан, А. С. Пушкиннинг «Капитан ки- 
зи» асари таржимасида шу туфайли п ерсонаж нутки тасвирини 
талкин этишда мантиксизликка йул куйилган. Аслиятда п ерсонаж
нуткининг немис талаффузига х ос нуксонлар билан берилишидан 
ташкари, матннинг узида унинг немисча талаффуз билан сузлага- 
ни алохида кайд этилган булса, таржимада персонажнинг немис­
ча талаффуз билан сузлагани хакида эслатилган-у, аммо нутки 
адабий тилда угираверилган, натижада аслиятда мужассамлашган 
мантик бирлиги йуколган:

Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish