Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги



Download 0,53 Mb.
bet38/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   54
Bog'liq
Botanika2

3. Мохсимонлар-Bryophyta. Мохсимонлар ћаёт кечириши, экологияси жићатидан сувўтларига яќин гурућ бўлиб, характерли хусусиятларидан бири илдизини бўлмаслиги, ўтказувчи найлар ћосил ќилмаслиги ва ёѓочланган шакилларининг бўлмаслиги билан характерланади.
Мохсимонларга 35000 турдаги ўсимликлар киради. Ер юзининг барча материкларида турлича тарќалгандир. Айрим вакиллари дарахт пўстлоќларида эпифит ћаёт кечиради.
Мохсимонлар асосан шимолий ярим шарнинг совуќ ва ўрта минтаќасида кенг тарќалган. Айниќса ўрмон ва ботќоќ худудида кўп учрайди. Мохсимонларнинг келиб чиќиши масаласи турлича хал ќилинади. Филогенетик система асосчилари А. Тахтаджан, Г. Гаеккель фикрича мохсимонлар псилофитлардан келиб чиќќан дейилади. Америка биологлари Г. Фрай ва А. Кларк мохсимонларни ипсимон яшил сув ўтларидан келиб чиќќан деган фикрни илгари суради. Бу фикрлар К. Мейер томонидан ћам тасдиќланган. Мохсимонлар автотроф ўсимликлардир. Уларнинг танаси поя ва барг ћосил ќилади, илдизи бўлмайди. Илдиз вазифасини ризоидлар бажаради. Ризоидлар эпидермисини ўсиши натижасида ћосил бўлади. Мохсимонларда ўтказувчи найлар боѓлами ћосил бўлмайди. Мохсиомнларнинг ўлчами 20-40 см ни ташкил ќилади.
Мохсимонлар жинссиз, жинсий ва вегетатив усулда кўпаяди.
Жинссиз усулда кўпайиши спорафит насли деб номланади. Спорангийда етилган споралар ќулай шароитга тушиб протонема яшил ўсимтани ћосил ќилади.
Жинсий кўпайиш мохсимонларда антеридий ва архегонийнниг ћосил бўлиши билан бошланади. Жинсий насл гаметофит деб номланиб, ўзида спорофит наслини саќлаш хсусиятига эга. Вегетатив кўпайиш вегетатив тананинг бирор бўлаги билан амалга ошади.
Классификацияси. Мохсимонлар 3 та синфга бўлинади.
1. Синф Жигар мохлари - Hepaticae 2. Синф поя баргли мохлар - Musci 3. Синф антоцеротлар - Anthocerotales.
Жигар мохлар синфи. Бу синфни шундай намланишга сабаб синф вакилларидан бири моршанция авлоди талломидан 19 асрда Европада жигар касаллигини даволашда фойдаланилган. Жигар мохлар вакиллари танаси дорзовентраль тузилишда бўлиб, танасининг усти остига ўхшамайди. Талломлари, шакиллари пластинкасимон бўлиб, поя ва баргга бўлинмаган. Моршанция икки уйли ўсимлик бўлиб, бир талломида архегоний, иккинчи толломида эса антеридий етишади. Маршанция жинсий, жинссиз ва вегетатив усулларда кўпаяди, зах ва соя ерларда яъни ўрмонларда ва ариќ бўйларида ўсади.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish