Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги



Download 0,53 Mb.
bet39/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   54
Bog'liq
Botanika2

Барг пояли мохлар синфи. Асосан танасининг поя ва баргга бўлинганлиги, ризоидларининг кўп хужайрали ћамда сершох бўлиши билан жигар мохлардан фарќ ќилади. 3 та тартибга бўлинади. 1. Яшил мохлар, 2. Сфогнум мохлар, 3. Андера мохлари. Яшил мохлар тартибига какку- зиѓири ва республикамиз худудида учрайдиган фунария мохи киради. Какку - зиѓири кўп йиллик бўйи 20 - 40 смга етадиган ўсимлик.
4. Плаунсимонлар. Lycophyta. Ер юзида тарќалган юксак ўсимликлар орасида энг ќадимийсидир. Плаунсимонлар тошкўмир даврида кенг тарќалган бўлиб, дарахтсимон вакилларининг бўйи 30 метрга етган. Ћозирги ваќтда бу бўлим кўп йиллик ўтсимон паст бўй-ли яшил (плаун, селагинелла) ўсимликларни эслатади. Дарахтсимон вакиллари тошкўмир ќолдиќларини ћосил ќилишда жуда катта роль уйнаган. Плаунсимонлар бўлими икки синфга: плаунлар ва лепидодендропларга бўлинади.
Плаунлар синфи иккита тартибни ўз ичига олади: плаунсимонлар-тенг споралилар ва селагиналлар- ћар хил споралилар.
5. Бўѓимлилар - Sphenophyta. Бу бўлимнинг бўѓимлилар деб номланишига сабаб поялари бўѓим ва бўѓим оралиќларга бўлинган, ќолаверса, барглари майда бўлиб,редукцияланган поясига ћалќасимон шаклида бириккан бўлади. Кўпайиш учун хизмат ќилувчи спорафит ћам бошоќчада доира шаклда жойлашган. Бўѓимлилар девон даврида яшаган. Тошкўмир даврида жуда барќ уриб ўсган. Баланд даратсимон турлари ер юзини коплашда катта роль ўйнаган. Ћозирги ваќтда кўп йиллик вакилларидан фаќат ќирќ бўѓимлар саќланиб ќолган.
Бу бўлим уч синфга: гиениясимонлар, бўѓимлилар ва ќирќ бўѓимсимонларга бўлинади. Юќоридаги икки синф вакиллари аллаќачонлар йўќолиб кетган. Фаќат ќирќ бўѓимлар оиласи вакиллари соќланиб ќолган.
Ќирќ бўѓимсимонлар синфи. Бу синф бўѓимлилар бўлимининг бошќа синфларидан поясининг ичи ковак бўлиши ћамда ўсимликларнинг деярли ћаммасида барглар доира шаклида жойлашиши билан фарќ ќилади. Булар спора етиштириш йўли билан кўпаяди. Споралар спорангийларда етишиб, спорангитялар шакли ўзгарган барг ћисобланади. Спорафиллар ќалќон шаклида бўлиб, поя учидаги ћалќаларда жойлашади. Баъзи йўќолиб кетган авлодлари иккиламчи йўѓонланиш хусусиятига эга бўлган. Дала ќирќ бўѓими Марказий Осиё Фларасида кўп учрайди.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish