Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги



Download 0,53 Mb.
bet24/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   54
Bog'liq
Botanika2

Дихогамия - бу бита гулда чангчи ва уруѓчиларнинг бир ваќтда етилмаслигидир. Кўпчилик шароитларда чангчи олдин етилади. Бундай ћолат ни лабгулдошларда, бутгулдошларда, итузумдошларда кузатиш мумкин.
Гетеростилия - бир турга кирувчи ўсимликнинг ћар хил узунликдаги чангчи ва уруѓчиларни ћосил ќилишига айтилади. Масалан: гречиха, хина дарахтида.
Чангнинг униш ќобилиятини саќлаши турли ўсимликларда турличадир. Масалан: Шойигулнинг чангчи 60-65 кун, оптимал шароитда саќланса 140 кундан кейин ћам уна олади.
Лола, пион чангчи 65 - 150 кун, смородинада 35 - 117, олма, нокда 70 - 210, олчада 30 - 100, олхўрида 180-220, кунгибоќар 100 кун пальма чангчи 10 йил ћаётини саќлай олади. Ѓаллагулдошлар оиласи вакилари 2 кун, маккажўхорида 1 - 2 кун, гречихада 7-10 кун, чанг доначасини ћаёт кечириши аниќланган.
Гибридлаш -деб турли тур, навдаги ўсимликларни чатиштириш асосида олинган наслига айтилади. Гибрид уруѓдан ўстирилган ўсимликлар гибрид ўсимлик дейилади. Гибрид ўсимликларни табиий ва сунъий йўл билан ћосил ќилиши мумкин. Табиий гибридлаш ўсимликларнинг табиий чатишиши асосида рўй берса, сунъий чатиштириш инсон фаолияти иштирокида амалга оширилади. Ћозирги ваќтда 100 лаб маданий ўсимликлар сунъий чатиштириш асосида келтирилиб чиќарилган.
Уруѓланиш жараёни, гулли ўсимликларда мураккаб жараёнлар ќаторига кириб чангланиш жараёнидан кейин рўй беради. Оталаниш жараёни эркак ва урѓочи гаметаларининг бир бири билан ќўшилиши асосида зиготани ћосил ќилиш билан тугалланади.
Чангнинг униши оталанишгача бўлган мућим жараён ћисобланади. Уруѓчи тумшукчаси чангни кабул ќилишга тайёрланиб ўзидан махсус суюќлик ажратиб чиќаради. Бу ёпишќоќ суюќлик чангни фаќат тутиб ќолмасдан чанг унишини тезлаштириб, уни намлаб унишга мажбур ќилади.
Экзина ќаватидан чанг ичига кирган намлик интинани тумшуќчадан уруѓчи трубкасига ўсиб киритади.Чанг трубкасида ћаракатланаётган генератив хужайра 2 та спермия ћосил ќилади. Чанг найининг узунлиги айрим ўсимликларда 25 - 35 см ташкил ќилса айрим ўсимликларда 1 смгача бўлади. Чанг найининг ўсиш тезлиги ћар хилдир. Масалан: маккажўхорида 6,25 мм/с, гулсафсарда 4 мм/с, ќоќиўтда 35 мм/с ташкил ќилади. Чангланиш жараёнида оналик тугунчасига баъзан 1 та, баъзан чексиз миќдорда чанг ўсиб киради. Агар гул 1 та уруѓ куртак ћосил ќилса 1 та чанг, кўп уруѓ куртак ћосил ќилса кўп чанг ўсиб киради.
Уруѓ куртакка етиб келган чанг найи уруѓкутрак ќопчасида ёрилиб 2 та сперма ћосил ќилади. Бу сперманинг биттаси тухум хужайрани оталантирса, иккинчиси марказий хужайрани отлантирарди. Бу ходиса бир ваќтнинг ўзида параллел рўй беради. Шунинг учун бу жараён ќўш уруѓланиш жараёни дейилади. Бу жараён ёпиќ уруѓли ўсимликлар учун хос бўлиб бошќа ўсимликларда кузатилмайди.
Тумшуќчага тушган чангнинг уруѓ куртакка етиб бориши турлича бўлади. масалан: ќоќиўтда 15-45 минут, зубтурумда 3-4 соат, гуручда 12-14 соат, ќайинда бир неча ой, эманда 12-14 ой гачан боради.
Саволлар:

  1. Ўсимликларда гуллаш даври ќандай кечади?

  2. Чангланиш жараёни деганда нимани тушунасиз?

  3. Уруѓланиш жараёни нима?

  4. Гибрид авлод деганда нимани тушунасиз?

  5. Ќўш уруѓланиш жараёни нима?




Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish