Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги


Кўк- яшил сувўтлар- Cyanophyta



Download 0,53 Mb.
bet32/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   54
Bog'liq
Botanika2

Кўк- яшил сувўтлар- Cyanophyta. Бу сувўтларга энг содда, кўпинча бир хужайрали ёки колония бўлиб яшайдиган организмлар киради. Камдан - кам ћолда кўп хужайрали, ипсимон шакиллари ћам учрайди. Кўк - яшил сувўтларининг тўдаси кўпинча шилимшиќќа ўралган бўлади. Буларнинг номи ўзига хос рангига ќараб берилган. Уларнинг хужайрасида ћар хил пигментлар: хлорофилл, фикоциан, каротин ва айниќса фикоэритрин бўлиб, уларнинг ўзаро нисбати турлича бўлганлигидан ћар хил ранг ћосил ќилади. Уларнинг хужайраси оввал, шарсимон, устинсимон ва бошќа шакиларда бўлади. Хужайралари ташќи томондан баъзан жуда шилимшиќланувчи пектинли юпќа пўст билан ўралади. Хужайраларнинг ички моддаси бўлинмаган. Шунинг учун унинг ядросини ћам, пластидасини ћам кўриб бўлмайди. Лекин протоплазма икки хил пигмент билан бўялган ташќи ва хромотин модда тутувчи рангсиз ички (марказий тана деб аталувчи) ќаватдан иборатлигини кўриш мумкин.
Кўк - яшил сувўтлар вегетатив ва жинссиз кўпаяди. Колония бўлиб, яшайдиган вакилларида колониянинг бўлиниб кетиши кузатилади. Улар жинсий йўл билан кўпаймайди, баъзан спора ћосил ќилиши кузатилади. Бунда оддий вегетатив хужайралар спорага айланади. Споралар кўпайиши учун эмас, балки турни ноќулай шароитидан саќлаш учун хизмат ќилади. Бу сувўтлар бутун ер юзига тарќалган бўлиб, чучук ва шўр сувларда яшаб, планктон, бентос ћосил бўлишида иштирок этади. Планктонда жуда тез кўпайиб, сувни “гуллатиб” юборади, натижада сув ичишга яроќсиз бўлиб ќолади. Кўк - яшил сувўтлар тупроќ юзасида ва унинг устки ќатламларида ћам учрайди. Улар ерда органик моддаларни тўпланишига ёрдам беради. Баъзи турлари атмосферадаги азотни ўзлаштириб, тупроќ унимдорлигини оширади.
Кўк- яшил сувўтларининг ўзига хос вакилларидан бири осцилляриядир. Булар кўпинча Марказий Осиёда ариќ бўйларида, тоѓ дараёларидаги тошларда учраб, кўкиш шилимшиќ доѓ ћосил ќилади.
Кўк- яшил сувўтларининг яна бир вакили носток бўлиб, у тезокар тоза сувларда яшайди. Марказий Осиё шароитида у кўпинча тоѓ дарёларидаги тошларда, камдан- кам зах ерлдарда учрайди. Носток колония бўлиб, яшайдиган сувўти бўлиб, унинг илонизи шаклидаги ипчалари ўз атрофида жуда кўп шилимшиќ тўплаб, тузланган помидорга ўхшаш бўлакча ћосил ќилади.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish