Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги


Актиноморф гуллар. 2.Зигоморф гуллар 3. Асимметрик гуллар



Download 0,53 Mb.
bet21/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   54
Bog'liq
Botanika2

1. Актиноморф гуллар. 2.Зигоморф гуллар 3. Асимметрик гуллар.
Актиноморф гулларда (тўѓри) унинг юзасидан бир неча симметиря ўтказиш мумкин. Зигоморф гуллар юзасидан фаќат битта симметирия ўтказиш мумкин.
Масалан: Лабгулдошлар, дуккакгулдошлар шундай гул ћосил ќилади. Асимметрик гуллар юзасидан бирорта ћам симметрия ўтказиш мумкин эмас. (Канна, валериана гуллари).
Чангчилар йиѓиндиси андрацей дейилади. Улар микроскпора ћосил ќилишга хизмат ќилади.
Чангчиларга таъриф беришда уларнинг сонига, жойланиш доирасига туташганлигига ва узунлигига эътибор бериш керак.
3. Чангчи ќуйидаги ќисмлардан тузилган бўлади. 1. Чангдон. 2. Чанг ипи. 3. Боѓлагич.
Чангдоннинг шакли шарсимон, лентасимон, ёйсимон кўринишида бўлиб, кўпчилигида 6 бурчакли - паралелопипед шаклида бўлади. Чангдон деворнинг тузилиши яхши ўрганилган бўлиб улар ќуйидагилардан иборат
1. Эпидерма. 2. Суб эпидерма. 3. Ўрта ќават. 4. Тапетум.
Суб эпидерма ќавати чангдон етилгандан кейин фиброз ќаватини ћосил ќилади. Фиброз ќаватини доимий ўлиб бориши чангдонни очилишига олиб келади. Чангдонларда етилган чанг гулнинг ичига (интроз) ва унинг сиртига (экстроз) тушиши мумкин.
Чанг ипининг тузилиши, миќдори ва узун ќисќалиги мућим систематик белги ћисобланади. Кўпчилик ўсимликларда чанг ипи оддий шохланмаган бўлади. Пиёз, канакунжит, кайин ўсимлигида чангчи ипи шохланган бўлади.
Уруѓчи ва унинг тузилиши. Уруѓчилар йигиндиси гиницей дейилади. Улар 1 та ёки бир неча мева баргчанинг ќўшилишидан ћосил бўлади. Масалан: олхўри, шафтолида 1 та, карамда 2 та, шойигул, пиёзда 3 та, олма, нокда 5 та, лолаќизѓалдоќда 9 - 11 та мева баргчанинг ќўшилишдан ћосил бўлади.
Уруѓчи ќуйидаги ќисмлардан тузилган бўлади.
1. тумшиќча. 2. Устунча. 3. Тугунча.
Тумшиќчанинг вазифаси чангни ќабул ќилишга хизмат ќилишдир. Бунинг учун унда ишлаб чиќилган суюќлик ёрдам беради.Устунча тугунча ва тумшукчани бир бирига боѓлаб туради. Устунчалар сони мева баргчалар миќдорига боѓлиќ. Масалан: олма, нок 5 та мева баргча ва 5 та устунча ћосил ќилса, чинигулда 3 та, лабигулдошлар ва бутгулдошларда битта устунча ћосил ќилади. Унинг ривожланишидан уруѓ ћосил бўлади.
Тугунча гул ќисмларининг жойлашган ўрнига ќараб ќуйидаги турларга бўлинади.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish