Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

Ёлловчи билан ёлланувчилар уртасида муносабатнинг яхши
булиши, со^ибкорга т ула ишонч %осил %илиш т адбиркорнинг
самарали фаолиятининг зарур шартидир.
Ш аклланаётган тадбиркорлар мамлакатимиздаги бозор 
икгисодиётининг муваффакиятида уз урнини то п а билиш - 
лари учун бу муаммонинг турри хал килиниш и ва ёлланув­
чиларнинг тадбиркорларга нисбатан турри муносабатда 
булишлари жуда кагга ахамият касб этади.
Тадбиркор уз м аблаги-капитали ва иш хаж м ига кура 
йирик ёки урта, майда булиши мумкин. Бу, албатта ко р ­
хоналар хажми, бандлиликдаражаларида ифодаланади. Ха- 
лкаро Улчов буйича асос кил и б корхонада иш ловчилар 
сони олинади. 100 киш игача иш ловчиси бор корхоналар 
м айда, 100—500 гача банд булганлари уртача ва ундан 
ю корилари йирик корхона хисобланади. М инглаб иш лов- 
чилари бор бирлаш м а корхоналар, к о н ц е р н л а р мавжуд 
булиб, булар жуда йирик-гигант корхоналардир. Уларнинг 
эгаларининг мавкеи хам шу й и р и кл и кка кар аб белгила- 
нади.
Албатга микдор жихатидан энг купи майда корхона ва 
кичиктадбиркорлардир. Масалан, банд булган ишловчилар 
сони буйича АКД1 да булар 54—55 ф оизни таш кил этса, 
Японияда бу курсаткич 77,1 фоизга тенг, йирик корхоналар 
эса, мос холда 21—22 ф оиз ва 8,1—8,2 фоизга турри келади. 
Майда ва жуда майда корхоналарни олсак, булардатадбир-
www.ziyouz.com kutubxonasi


корнинг узи х,ам ёлланувчилар билан бирга ва хатго ундан 
купрок, ишлайди-
К иш лок, хужалиги, яън и аграр секторни оладиган 
булсак, ф ерм ерлар камдан-кам ишчиларни ёллайдилар ва 
асосан о и л а аъзолари билан барча хужалик иш ларини ба- 
ж арадилар. М е^нат унумдорлиги юк;орилиги сабабли эр- 
кин рак,обат даврига оид фермер-тадбиркорларнинг хона- 
вайрон \олатлари бирмунча к^скариб, анча туррунлик мав- 
ж уд б улган .
Й и р и к тадбиркорлик асосан акцияли капитал оркдли 
ф аолият курсатади. Бунда тадбиркорлик даражаси юцори, 
иш натиж асига нисбатан жавобгарлик х,ам жуда катта. Л е- 
кин бу узига хос аф заллик ва устунликларга эга. Чунки 
бунда б озорни урганиш ва ш акллантириш , ме^нат, мо- 
ли я, м оддий сармоялардан фойдаланиш кабиларда им ко- 
ният жуда каттадир. Мохнат та^симоти афзаллигидан ф ой ­
даланиш учун катта шароитларга эга. Бозор конъюнктура 
узгаришига яхши мослашади, м е ^ а т ихтисослашувини кенг 
куллай олади. Ш унинг учун хам йирик тадбиркорнинг тур- 
Бунлик даражаси ва фаолият самарадорлиги даражаси жуда 
юк;ори булиш и мумкин.
Тадбиркорлар давлат ва кооператив корхоналарида хам 
мавжуд, яъ н и улар умумлаштирилган мулк ш ароитида 
хам ф ао л и ят курсатадилар. Давлат тадбиркорлиги ишлаб 
ч и ^ар и ш , инфраструктура, исти^болли илмий техника- 
вий тармо*угарнинг иш меъёрини таъминлаш да зарур. 
М аълумки, ик^исодиётни марказлашган холда тартибга 
солиш му^тожлиги юзага келиш и давлатнинг хужалик 
билан шугулланиши заруриятини турциради. У зок муд- 
датли харажатлар, марказлаштириш талаб этадиган, йи­
р и к мабларлар зарурияти тутиладиган тармоклар, корхо- 
налар узига хос тадбиркорликни талаб этади ва бунда 
давлат к^л келади. Кооперативлар майда тадбиркорлик- 
н и н г бирлашуви натижасида юзага келади. Бундаги асо- 
сий мак,сад маблагларни бирлаш тириш , рак,обатга бар- 
дош ли булиш учун биргалашиб иш юритишдир. Шундай 
кдлиб, хусусий тадбиркорлик билан бирга давлат ва коопе­
ратив тадбиркорлиги хам мавжуд.
Тадбиркор ^аквдий ва хар томонлама мустакдл булиши 
ва ф аолияти чегараланган булиши мумкин. Бу тадбиркор­
нинг мулк эгасими ёки ёлланганми эканлигига борлик* чун­
ки хусусий мулк эгаси билан бир к^торда мулксиз бош^а- 
рувчи-тадбиркор булиши хам мумкин. Мулксиз тадбиркор
www.ziyouz.com kutubxonasi


албатга ёлланган булади. И ш ни му ставил олиб бориш ига ва 
тижорат, фаолликда муста^ил б^лиш ига к,арамай, ёллан- 
ган-бош*арувчи мухим такдирий масалалар буйича мулк- 
дор-тадбиркорга борликдир. Тадбиркорнинг эркинлиги, иш 
куришда мустакдллиги, мулкка булган м уносабатига 6of- 
ликдир. Х а^икдй, тУла хукукуш, тулак;онли тадбиркор ху- 
сусий мулкчидир.

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish