Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

М. Расулов
305
www.ziyouz.com kutubxonasi


ниш и, жа^он бозорида ^атнашув мшишй бозорнинг гез- 
л и к билан кенгайишига, мамлакат халки манфаатларини 
тула таъминлашга олиб келади.
Ж а\о н бозори миллий бозорни тулдиради ва а*оли ис- 
теъмолини тУла к,ондириш имконини кенгайтириб, мам- 
лакатлараро ме^нат так,симотини ривожлантиришга асос- 
ланади.
Мавзу буйича асосий тушунчалар
1. Бозор турлари. Бу бозорнинг куи хиллилигига оид 
тушунча булиб, бунда мазмуний булиниш асос булиб 
з^исобланади. Бозор шаклларининг мазмунийлик умумий- 
лиги асосида бозор турлари юзага келади. Уч хил бозор 
турлари мавжуд: 1) рак,обат ва моноиоллик *олати буйича 
бозор моделлари; 2) истеъмол объектлари буйича бозор 
тури; 3) ад у ц и й булиниш буйича бозор тури.
2. Бозор моделлари турт хил булади: 1) соф ракрбат- 
ли; 2) монополлашган; 3) олигополия; 4) соф монопо­
лия.
Соф рак,обатли ва соф монополия бозорлари бир-бирла- 
рига карама-карши булса, монополлашган ва олигополия 
улар Уртасидаги бозорлардир.
3. Истеъмол объектлари буйича турт хил бозор хиллари 
мавжуд: 1) ресурслар бозори; 2) товарлар бозори; 3) мо- 
лия бозори ва 4) интеллектуал товарлар бозори. Х>Р бир 
хил бозор бир неча шаклларни уз ичига олади. Масалан, 
ресурслар бозори моддий ресурслар ва ме\нат бозорларидан 
иборат булади.
4. ХУДУДИЙ бозорлар беш хил булади: ша*ар ва киш- 
лок, бозорлари, ма^аллий, миллий ва жа*он бозорлари- 
дир.
5. Бозор шаклларининг турлилиги ва уларнинг ривож- 
ланиш даражалари умуман бозор ик,тасодиётининг тарак,- 
к^ёти даражасини бидциради.
МАВЗУ БУ Й И Ч А Т О П Ш И РИ К , ВА САВОЛЛАР
1. Бозор турлари дсганда ним ани тушунасиз? Бозор турлари нималар- 
га боглик,?
2. Бозор турлари ва ш акллари асосини тушунтириб бсринг, яъни 
цандай асосларга цараб булиниш ини мисоллар билан айтиб беринг.
www.ziyouz.com kutubxonasi


3. Бозор моделлари к,андай асосда тузи лиш и , улар ни н г мазмуни 
ва шаклларини м исоллар билан тушунтиринг.
4. Исгеъмол о б ъ екта буйича бозорларнинг б у л и н и ш и н и ^андай 
тушуниш керак?
5. М олия бозорин ин г к,андай ш акллари мавжуд, у л ар н и н г ацамиети 
хрндай?
6. Интеллектуал бозор хилининг хусусиятлари н и м ад а ва уларнинг 
к^вдай шаклларини биласиз?
7. Ресурслар бозорин ин г а^амияти ва кУ ринищ ларини, мамлакати- 
мизда бу хилга кирувчи бозор ш аклларининг пайдо булиш жараёнларини 
тушунтириб беринг.
8. ХУДУДИй бозор булиниш и, шаклларини кУрсатиб, уларнинг бозор 
икгисодиёгидаги Урни, роли кабиларни тушунтиринг.
XV. ЖАХОН БОЗОРИ ВА ХАЛ КАРО 
МЕХНАТ ТАК|СИМОТИ
Ж АХОН Б О З О Р И М О Х И Я Т И
Жахон бозори халцлар, давлатлар уртасида юз бера- 
диган ихтисодий вохелик б?либ, мавжуд бозор шакл­
лари ичида кенг хажмли ва юхори даражалисидир. Бу 
маълум тарихга эга. У доимо халхлар уртасидаги барча ало- 
халар турининг мухими ва етакчи сохаси булиб хисоблан- 
ган.
Жахон бозори шаклланиши ташку савдонинг тарах- 
куй этиши натижасидир. Шунинг учун хам ташку, хал- 
харо савдо жуда кдцим даврлардан мавжуд булишига хара- 
масдан жахон бозори кейинги ихтисодий тараххиёт дав- 
ри, айнихеа капитализм хужалик ти зим и даврининг 
махсулидир. Чунки жахон бозорининг шаклланиши учун 
Узига хос ихгисодий шароит мавжуд б^лиши шарт. Бу 
эса ихтисодий тарахкуётнинг маълум даражасидагина 
яратилади.
Жахон бозорининг хозирги даврдаги амалга оширув- 
чилари ва унда асосий роль уйновчилар мамлакатлар ва 
уларнинг давлатларидир. Чунки туб мазмуни билан жа- 
Хон бозори мамлакатлар уртасидаги бозорлардир. Шу­
нинг учун хам бунинг ташкилотчилари ва иштирокчила- 
ри аввало давлатлардир. Лекин жахон бозори иштирок- 
чиларини бу билан чегаралаб булмайди. Чунки бунда 
бевосита давлатларнинг узи билан бирга улар номвдан 
вакиллари хатнашадилар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хозирги давр жа^он бозорини оладиган булсак, бевоси- 
та давлатлар узлари бу бозорда фаол катнашадилар ва шу- 
нингдек, унинг иштирокчиларига давлатлар йулочиб бера- 
ди ва зарур шароит яратиб берадилар.
Бу бозорнинг узига хос хукук^й томонлари мавжуд 
булиб, барча мамлакатлар учун мажбур булган умумии 
талаблар буйича харакат цилади. Бунинг асосида тенг- 
лик мустакиллик, эркин тижорий х,аракатни таъмин- 
лаш ётади, чунки бу нарсалар жа*он бозорининг риво- 
жида иштирокчиларнинг фаоллигини оширишга ундаи- 
ди ва кафолатлайди. 

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish