Физика кафедраси физика фанидан маърузалар


Инерция ва тортилиш кучларининг эквивалентлиги инерт масса ва гравитон масса бир хил физик маънога эга эканлигини к¢рсатди



Download 0,83 Mb.
bet15/16
Sana19.04.2022
Hajmi0,83 Mb.
#563180
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
Bog'liq
ФИЗИКА ФАНИДАН МАЪРУЗАЛАР

Инерция ва тортилиш кучларининг эквивалентлиги инерт масса ва гравитон масса бир хил физик маънога эга эканлигини к¢рсатди.




Айланувчи ¯исоб тизимлари


Айланувчи жисмлар билан боšлик ¯исоб тизимлари ¯ам ноэнерциал. Улар учун нормал тезланишнинг мавжудлиги характерли-дир: Масалан, ¯исоб тизими, соат миллари й¢налиши б¢йлаб W бурчак тезлиги билан айлана¸тган; r радиусли юмалоœ диск билан боšлиœ (9.2 – расм). Диск чеккасида айлана б¢йлаб соат миллари й¢налиши б¢йича массаси m га тенг кичик жисм ¯аракат œилмокда. Дискка нисбатан бу жисм тезлиги , œ¢зšалмас (инерциал) тизимга нисбатан эса
Инерциал тизимда жисм тезланиши
бундан (9.4)
(9.4) тенгликни m га к¢пайтириб, айлана¸тган тизимдаги жисмга таъсир œилина¸тган натижаловчи кучни оламиз:
(9.5)
бу ерда - жисм айлантирувчи (марказга интилувчи куч) хаœиœий куч. Ундан ташœари, айлана¸тган тизимда жисмга таъсир œила¸тган иккита фиктив (œалбаки) кучлар бор: - mw2r – инерция фиктив марказидаги œочма куч б¢либ, у айланиш ¢œидан радиус б¢йлаб, ташœарига й¢налган (манфий ишорали) ва - - Кариолис кучи б¢либ, у œарала¸тган мисолда ¢œдан ташœарига œараб й¢налган б¢лади. кучларнинг ¯ар œандай й¢налишида Кариолис кучи вектор к¢ринишида œуйидаги формула билан ифодаланади:
(9.6)
Бундан к¢ринадики бу куч векторлар й¢налишлари орœали ¢тган текисликка перпендикуляр й¢налишга эга, яъни у тизимнинг айланиши й¢налишига ( й¢налишига) боšлиœ ва айланма тизимда ¯аракат œила¸тган жисм траекториясига ¯ар доим тик б¢лади.
(9.5) дан инерция марказидаги œочма куч айлана тизимга ¯ар доим таъсир œилади, Кариолис кучи эса жисм айланма системасига нисбатан ¯аракатда б¢лганда таъсир œилар экан ( . Айлана¸тган Ер билан боšлиœ ¯исоб тизими, œатъий œилиб айтганда, ноэнерциал тизими, лекин, унинг айланма бурчак тезлиги w жуда кичик б¢лгани сабабли, инерция кучининг таъсири жисм жуда катта тезлик билан ¯аракат œилганда ¸ки катта ваœт оралиšида сезилади. К¢п ¯олларда бу тизимни тахминан инерциал тизим деб ¯исоблаш мумкин.
Мисоллар:

  1. А
    йлана¸тган Ер юзасида бирор М жисм ер ¢œи атрофида айлана ¯осил œилади (9.3 – расм)

9.3 – расм.
Унга марказга й¢налтирилган тортилиш кучи , ер ¢œига перпендикуляр б¢лган, марказдан œочувчи куч таъсир œилади. Бу икки кучни œ¢шиб, одатда й¢налиши, Ер марказидан ¢тмайдиган оšирлик кучи ни ¯осил œиламиз. Фаœат, марказдан œочувчи куч оšирлик кучига тескари й¢налишда б¢лган, экваторда ва œутбларда ( у ерда = 0) оšирлик кучи марказга й¢налган б¢лади. шунинг учун œутбларда максимал œийматини, экваторда эса тахминан 0,5 % га кам œийматни œабул œилади. Буларнинг ¯аммаси Ернинг яссиланишига олиб келади: œутбларни орасидаги диаметри экватор диаметрига нисбатан га œисœароœ б¢лади.

  1. Е
    р юзасида тебрана¸тган узун маятник траекториясини Кариолис

кучи ¯ар доим œийшайтириб туради. Масалан, у œум сепилган майдонда ¢з изини œолдирса, бу из т¢šри чизиœ б¢лишни ¢рнига. 9.4 – расмдаги к¢ринишда б¢лади.
9.4 – расм.

Биринчи марта 1850 й. Фуко томонидан ¢тказилган бу тажриба, Ернинг ¢з ¢œи атрофидан айланишини тасдиœловчи омил б¢лди.Худди шу куч, ¯аво босими энг катта фарœи й¢налишидан шамол й¢налиши четга чиœишга ва денгиз оœимининг кучли шамол й¢налишидан фарœ œилишига сабаб б¢лади. Бу фарœлар шимолий ярим шарда ¢нгга, жанубий ярим шарда эса чапга œараб ¢згаради, бу ¯одиса Кариолис кучининг й¢налиши билан боšлиœдир.





Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish