9. Қоратесак- Nostizcim fantana бу карамдошлар оиласига мансуб. Кўп йиллик ўсимлик. У дарё қирғоқларида, заканларда, секин оқадиган сувларда ботқоқлашган ерларда қалин бўлиб ўсади ва таcмасимон кўринишда ландшафт ҳосил қилади. Қиш унчалик қаттиқ бўлмаса, у ўсишни тўхтатмайди. Ўсиш жараёни секинликда бўлсада давом этаверади. Қаратезак иссиқ харакатга, совуққа анча бардошли. Шунинг учун ҳам қора тезакни йил давомида топиш мумкин. Халқ табобатида камқонликка қарши курашда ундан фойдаланилади. Шунингдек сийдик хайдаш ва қонни тозалашда ундан илмий табобатда ҳам фойдаланиб келинмоқда. У парандалар учун витаминларга бой озуқа ҳисобланади. Паранда ва чорва моллари махсулдорлигина оширади. Уни бошқа озуқаларга қаратезак қўшиб боқилганда уларни тухум бериши кўпайгани тажрибаларда исботланган. Қоратезакнинг илдизпоялари ва уруғи таркибида, барча ер устки қисмларида витаминлар кўп бўлади. Қоратезак вегетатив йўл билан (иодизпоялари) ва уруғи ёрдамида осон кўпаяди. Рақобатда бошқа сув ўсимликларни сиқиб чиқаради. Уни вилоятимизни ҳамма қисмида учратиш мумкин. Лекин у фақат сувли жойларда, қуруқликда у ўсиб ривожланмайди.
10. Ёлпиз-Mentha asiatica Ёлпиздошлар оиласига мансуб кўп йиллик ўт ўсимлик. Ўсимликнинг бўйи 80-100 см, пояси сер шох, тўрт қиррали. Барча наштарсимон, ёки узунчоқ тухимсимон, учи ўткир, асосан юмалоқ, юраксимон, қисқа бандли, чети ингичка аррасимон, баргни ости ва устка тукли пояда қарама-қарши жойлашагн. Гуллари бандли, бинафша рангли. Ёлпиз июн-август ойларида гуллайди, уруғи июль-сентябрь ойларида етилади. У нам зах ерларда, ариқ, сой бўйларида, булоқлар атрофида тарқалган. Умуман у денгиз сатхига нисбатан 400 м дан то 2300 метрга қадар баландликларда тарқалган. У тасмасимон кўринишда ландшафтлар ҳосил қилдаи. Ундан баҳор ойлари махаллий аҳоли кўк таомлар тайёрлашда қадимдан фойдаланиб келмоқда.
Ёлпизнинг барра барглари ва тўпгуллари шўрваларга, сабзавот ва гўштдан тайёрланган таомларга солиб истемол қилинади.
Ёлпиздан нафас йўллари ва овқат хазим қилиш органларининг фаолиятини яхшилайди, бод, қичима касалликларни даволашда ва оғриқни пасайтиришда, фармокологияда дори-дармонларга хушбуй ҳид беришда фойдаланилади. У парфюмерия саноатида паста, порошок ва совунлар ишлаб чиқаришда, виноларга ҳид беришда қўлланилади.
Ёлпизда 0,08-3 фоиз эфир мойи, 3-8 фоиз танид ва аччиқ моддалар кафлейн ва хлорагин кислаталари ҳамда А,С витаминлари бор. Шунингдек ёлпиздан хашоротларга қарши курашда, бел оёқ оғриқларини даволашда аҳоли тамонидан фойдаланиб келинади.
Do'stlaringiz bilan baham: |