Ёзёвон чўллари давлат табиат ёдгорлиги ўсимликлар дунёси бўйича мoниторинг ўтказиш



Download 0,7 Mb.
bet12/31
Sana08.07.2022
Hajmi0,7 Mb.
#757640
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   31
Bog'liq
2 5260726997864156047

4. Қанцим- Calligonum Бу туркумга мансуб ўсимликлар торомдошлар оиласига киради. Уларни 6 тури марказий Фарғона чўлларида учрайди, буларнинг барчаси бута шаклидаги ўсимликлардир. Ўсимликнинг бўйи 2-3 м гача бўлиб, сершох барглари энсиз, ипсимон, эрта тўкилиб кетади ва баргсиз кўриниш олади. Гуллаш апрель-май ойларида кузатилади, мевалаш июн ойида содир бўлади. Мевалари ҳар хил кўринишда, уруғларидан ўниб чиққан, ҳам хар хил муддатларда, кўпроқ март-апрель ойларида ўниб чиқади. Табиий ҳолда март-апрель ойларида қандим уруғларидан ўниб чиққан нинасимон кўринишдаги яшил ниҳолларни қандим ўсаётган майдонларда кўплаб кузатиш мумкин. Лекин қўй, моллар, инсонларни тепкилашлари оқибатида ва бошқа омиллар таъсирида улар йўқ бўлиб кетади. Уруғ ўниб чиққан янги ниҳолларни камдан-кам ҳоллардагина сақланиб қолганлигини кузатилган. Унинг турлари қумларни мустахкамлашда, чорва молларига ем-хашак сифатида ҳам аҳамиятлидир.
Қадимдан қандим ўсимлигидан ўтин, ипак қуртига даста тайёрлаш мақсадида тартибсиз, меъёридан ортиқча фойдаланиб келишлари оқибатида улар яратган захиралар йил сайин камайиб бормоқда. Айниқса шу йиллар учун эндим ҳисобланган қандим турлари аста секин сийраклашиб бормоқда. Натижада эндем турларини топиш ҳам қийинлашиб кетмоқда. Улар муҳофазага мухтож.
5. Қуёнсуяк - Ammo dendrom – Conollyi - бу тур бурчакдошлар силласига мансуб, бўйи 6-7 метрга етадиган кичик дарахт ёки бута. Барглари ялтироқ кумуш рангли, майин, бўйи 2-5 см, эни 3 мм. Битта тикони барг бандига иккитадан барг жойлашган. У март ойида кўкаради. Пояси тик ўсади. Ён шохларидаги куртаклардан барг ва новдалар ҳосил бўлади. Қуён суяк апрель-май ойларида гуллайди. Гуллари бинафша рангли, хзуш бўй хидли, гуллари бирлашиб шода шаклидаги тўпгулни ҳосил қилади. Мевалари июн-июл ойларида етилади. Унинг дукак мевасининг узунлиги 30-35 мм, эни 5-7мм. Шакли чўзинчоқ тасмасимон. Уруғи қунғир рангли, илдизи кучли ривожланган, тупроқни остки қатламига қадар кириб боради. У қумларни мустахкамлашда аҳамиятли. Ёғочи мустахкам бўлгани учун ундан таурли асбоб ускуналар тайёрлашда фойдаланилади. Унинг илдиз қобиғида ипак ва турли матоларни бўяшда (жигар ранг, сариқ ранг, қизил ранг) ишлатилиши мумкин. Бўлган бўёқ моддалари мавжуд. Ўсимликдан тартибсиз фойдаланиш натижасида унинг захиралари кескин камайиб кетган қуён суяк ўсимлиги муҳофазага мухтож.

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish