т^щиэинчи боб
Ич шундай утди. У кунлар куп ^ам эсимда й>ц, фа-
цат .\лво жуда иссщ б^лганию газеталарнинг ралаба
хабарлари билан т^лганлиги ёдпмда долган.
Менинг
мучам жуда
с о р л о м
э д и
,
жаро^атларнм тез бита бош
лади. Култи^таё^ билан икки-уч
кун юрмасимданоц,
кераги б^лмай цолди ва мен х,асса тутиб юра бошла-
дим. Ушанда мен Ospedale magglore га ^атнаб, хиз.
замни эгиб-букишни машц Кила
бошладим. Ха Ракат
терапияси, ойна ^утига, бинафша нурларига оёцнн со-
лиш, массаж цилиш, ванна цабул кнлиш кабиларни
баж ара бошладим. Мен у ерга пешиндан кейин борар-
дим. кяйтишда ка^вахонага кириб,
вино ичиб газета
Укирдим, Шаз^ар
айланиб
юрмасдим,
ца^вахонадаи
турри госпиталга ^эйтгим келаверардн. Кэтринни кур
сам б^лди эди. Baifr тезроц Ута колса дердим. Купинча
эрталаблари ухлаб ётардим, тушдан кейин баъзилар-
да отчопарга борар, кейин маищ килгани
жунардим.
Баъзан мен инглиз-америка клубига кириб, дераза ол-
дига к^йилган чу^ур чарм креслога Утириб,
журнал
У^ир эдим. Мен
цултицтаёкни ташлаганимдан
сунг
бизга икковлашиб кУчага чицишга ижозат бермай цуй-
дилар, чунки куринишдан ёрдамга му^тож
булмаган
бемор билан з^амширанинг кучада бирга юрнши одоб
донрасига сигмасди. Шу сабабдан биз кундуз кунлари
кам куришар эдик. Баъзан
ёнимизда Фергюсон
з^ам
булган кезларда биргаликда ша^арнинг
бирон ерида
овцатланардик. Бизни Кэтрин билан дУст деб бнлишар-
ди, мисс Ван-Кампен з^ам шундай деб царар, чунки
госпиталда уйга Кэтрин куп ёрдам берар эди. У Кэт
ринни жуда яхши оиладан
чик;кан
деб хисобларди,
худди шу нарса унинг бизга ён босишига сабаб булди.
Мисс Ван-Кампен кишининг насл-насабига куп а^ами-
ят берар, Узи з^ам юцори таба^ага мансуб эди. Бундай
тацщари госпиталда юмуш
р о я т
куп булиб, унинг боши
ишдан чи^мас эди.
ё з
жуда иссиц эди, менинг эса Ми-
ланда танишларим куп эди, лекин мен шом тушиши
билан госпиталга цайтишга шошилардим. Фронт Кар-
сога яцинлашиб цолганди, нариги цирро^да Плава ^ар-
•шисидаги Кук
и ш р о л
цилинганди.
Х^озир
Баинзицца
ёйлаторида з^ужум
борарди. Рарбий фронтда
ишлар
айтарли яхши эмасди. Уруш жуда чузилиб кетгандай
191
эди. Биз з^ам урушга энди киргандик, лекин мен етар-
лича кУшнн жунатиш
ва уларни жангга
^озирлаш
учун камида бир йил керак булади, деб уйлардим.
Келаси йилдан кУп ёмон ^одисаларии,
эз^тимол, кУп
яхши гапларни кутиш мумкин эди. Италян ^ ш и н л ар и
катта талафотлар бермоцда
эди. Иш шундай давом
этадиган булса, оцибати нима булади, з^еч а^лга
с и р
-
масди. Хатто бутун Баинзиццани ва Монте-Сан-Габ-
риелени
и ш р о л
^илишгаи та^дирда з^ам ундан нарида
австрислар цулида яна куп тоглар бор эди. Мен улар-
ии курганман. Нарида з^аммаси юксак тоглар. Карсо-
да олга силжидик, лекин настроила денгиз буйлари
з^аммаси балчи^, ботцоцлик ерлар. Наполеон австрис-
ларни водийда тор-мор цилган буларди. У з^еч цачон
улар билан тогларда
урушиб Ултирмасди. Уларни
пастга тушишларига куйиб берган
буларди-да,
сУнг
Веронада тор-мор циларди. Бирок рарбий фронтда з$али
з^еч ким з;еч кимни тор-мор цилганича йуц. Балким,
з^озирги урушлар галаба билан
тугайдиган
урушлар
эмасдир. Балким, улар умуман з^еч цачон тамом бУл-
мас. Балким, бу янги Юз йиллик урушдир. Мен газета
ми жойига куйиб клубдан чицдим. Мен зинапоялардан
о^иста тушиб, Виа-Манцони буйлаб кетдим.
«Гранд-
отель> олдида экипажда тушиб келишаётган
Мейерс
ва унинг рафикасини курдим. Улар отчопардан кели
шаётган экан. Мейерснинг хотини кукракдор, йилтироц
цора ипакка уранган эди. Эри эса кари ва пакана
эди, муйловлари оцарган, оёрининг таги ясси бУлгани-
дан юрганда таёк билан юрарди.
— Калай? Тузукмисиз?— Хотин менга к^лини узат-
ди.
— Салом!— деди Мейерс.
— Цалай булди отчопар?
— ЗУр. Ж уда зур. Мен уч марта ютдим.
— Сиз-чи?— сурадим Мейерсдан.
— Ёмонмас. Мен бир марта ютдим.
— Мен унинг ишлари
цандайлигини сира билол-
майман,— деди миссис Мейерс.— У менга кеч айтмай-
ди.
— Менинг ишларим яхши,— деди Мейерс. У дУсто-
на сузлашга каракат киларди.— Сиз з^ам бир отчопар-
га борсангиз-чи.— У гапираётганда сизга цараб гапир-»
192
маётганга Ухшар ёки сизни бош^а одам Урнида кУр>а-
стгандай туюларди.
— Албатта бораман,— дедим мен.
— Мен госпиталга сизни кУргани
келаман,— деди
миссис Мейерс.— Кобил йигитларга атаб
1
$ й ган нар-
саларим бор. Сизлар .\аммаларингиз менинг ^обилгина
болаларимсиз.
— Сиз келсангнэ ^аммаларининг бошлари осмонга
етади.
— Шундай яхши болаларки. Сиз з^ам, Сиз з^ам ме
нинг болаларимдансиз.
— Мен энди боришим керак,— дедим мен.
— Мендан з^амма ёцимтой болаларимга салом деб
^Уйинг. Мен уларга куп мазали нарсалар олиб
бора
ман. Ажойиб марсала билан печенье олиб
кУйибман.
— Хайр,— дедим
мен.— Борсангиз
^амма
жуда
хурсанд булади.
— Хайр,— деди Мейерс.— Galleria ага келинг. Ме
нинг столимни биласиз. Биз бу ерда з^ар куни буламиз.
Мен йулимга кетдим. Мен Кэтринга «Кова>дан би-
рон нарса олмоцчийдим.
«Кова»га кириб
бир
цути
шоколад танладим ва сотувчи уни ураб булгунча бар
олдига бордим. У ерда иккита инглиз ва бир
з^анча
учувчилар утиришарди. Мен з^еч ким билан гаплашмай
мартини ичдим-да, пулини тулаб ^андолатчндан шоко-
ладни олиб, госпиталга цараб кетдим.
«Ла Скала»га
олиб борадиган качала чогроц бир бар олдида таниш-
ларим — вице-консул, цушиц айтишни
урганишаётган
икки ёш йигитни ва италян армиясида хизмат цилувчи
сан-францисколик италян Этторе Мореттини
курдим.
Мен улар билан ичишгани ичкарига кирдим. К,Ушицчи
йигитлардан бирининг номи Ральф
Симмонс
булиб,
Энрико дель Кредо тахаллуси
билан цушиц айтарди.
Мен унинг цандай ашула айтишини билмайман, лекин
у доим улур з^одисаларнинг остонасида
юрган булар-
ди. У семиздан келган, ориз-бурни атрофларидаги те-
риси шамоллаган одамники каби ципицланиб юрарди.
У Пьяченцада чициш ^илиб з^озиргина
цайтиб келиб
турган экан. У «Тоска»да ашула айтибди, зУр булибди.
—
Айтгандай, сиз з^али мен цандай айтишпмии си
ра эшитмагансиз-ку,— деди у.
— Бу ерда цачон айтасиз?
— Кузда «Ла Скала»да чицаман.
цз—зон
193
— Гароа уйнаймаи, унга роса скамейка отишади,-
деди Этторе.— Сиз Моденда унга скамейка отганлари
пн эшнтганмисиз?
— Миш-мишлар.
— Унга скамейка улоктиришган,— деди
Этторе.—
Узим к^рганман. Узим олтита скамейка отганман.
— Сиз бемаза макаронх^рсиз.
— У италянчани жуда расво цилиб талаффуз цила*
ди,— дедк Этторе.— Каерга саз^нага чицмасин,
з^амма
ерда скамейка отишади.
— Бутун Шимолий Италияда Пьяченцадагидан з^ам
ёмонроц театр й^к,— деди бошца
ашулачи.— Гапимга
иигопинг, энг расво театр.— Бу ашулачининг номи Эд
гар Саундерс б^либ, Эдуардо Ж ованни ла^аби билан
куниц айтардп.
— У ерда булмаганимии царанг,
сизга
скамейка
отишгаиини томоша
цилган
булардим,— деди
Этто
ре.— Италянпа ашула айтишни билмайсиз-ку сиз.
— Жиини,— деди Эдгар Саундерс.— Шу скамейка-
дан бойца з^еч вацони бнлмайди у.
— Сиз ашула айтаётганингизда тингловчилар ска
мейка отишдан бойца нарсани билмайдилар-да,— деди
Этторе.— Кепин сиз Америкага цайтиб, «Ла С«ала»да
топган шу>;ратингиэни с^злаб юрасиз. Ваз^оланки «Ла
Скала»да сиз окзингизни очмасингиздашц з^айдаб юбо-
ришади.
— Мен «Ла Скала»да айтаман,— деди Симмонс.—
Октябрда эса «Тоска»да айтаман.
— Боришга т^гри келади, Мак,— деди Этторе вице-
консулга.— Уларга
^имоячилар
керак
булиб
цола-
ди.
— Э^тимол, Америка армпяси унгача ёрдамга етиб
кслиб цолар,— деди
вице-консул.— Яна
бир
стакан
цуяйми, Симмонс? Саундерс, куяйми?
— Куйинг,— деди Саундерс.
— Кумуш медаль олармишсиз деб эшитдим,— деди
мепга Этторе.— К,айси хизматларингиз учун беришяп»
ти?
— Билмадим. Умуман, з^али оламанми, йУими> бил«
манман.
— Оласиз. Э^, «Кова»даги цизларнинг
з^оли нима
кечадн уида! Улар бир ^зингиз икки юз нафар австрис-
ни улднрнб, бутун бир хандацни
Download Do'stlaringiz bilan baham: |