Замонавий компьютерларнинг шиналари



Download 425,09 Kb.
Sana24.02.2022
Hajmi425,09 Kb.
#214943
Bog'liq
ЗАМОНАВИЙ КОМПЬЮТЕРЛАРНИНГ ШИНАЛАРИ

ЗАМОНАВИЙ КОМПЬЮТЕРЛАРНИНГ ШИНАЛАРИ.

Режа

1.Шиналар ва уларнинг ишлаш принциплари. 2.ISA ва PCI шиналари ва уларнинг хусусиятлари. 3.PCI Express шинаси.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

  • Ушбу так,димотда ва ушбу фан доирасида биз асосан ISA, PCI, PCI Express ва USB шиналарига оид маълумотлар билан танишиб чиқамиз.
  • - бошқариш сигналлари учун мўлжалланган линиялар (чизиқлар);
  • - адреслар учун мўлжалланган линиялар;

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

  • Шинага уланган бирон-бир қурилма, масалан - процессор, бошқа бир қурилмадан, масалан - асосий хотирадан, маълумот олиши (ёки унга узатиши) учун, аввал бошқариш сигналлари ёрдамида уни огоҳлантиради. Процессор асосий хотирадан маълумотларни ўқимоқчи бўлса, MREQ (хотирага мурожаат қилиш) ва RD (хотирадан ўқиш) каби бошқариш сигналлари билан унга мурожаат қилади. Ушбу сигналлардан сўнг, хотиранинг ўқилиши керак бўлган адреси, шина орқали унга узатилади.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

  • Адресни узатиш параллел тарзда амалга оширилади – 16 бит (64 Кбайтли хотира учун), 20 бит (1 Мбайтли хотира учун) ва 32 бит (4 Гбайтли хотира учун). Маълум бир вақт оралиғи ўтгандан сўнг ( Т3 циклининг ярим даври) асосий хотирадан ўқилган маълумотларни процессор томонидан қабул қилиб олиш амалга оширилади. Параллел тарзда қабул қилинаётган маълумотларнинг узунликлари – 8, 16, 32, 64 ёки 128 бит бўлиши мумкин.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

  • ISA (Industry Standard Architecture, рус тилида - стандартная промышленная архитекархитектура) – ишлаб чиқаришда қўлланиладиган стандарт архитектура. Ушбу шина IBM PC/AT компьютерларида қўлланилган, у 8,33 МГц частотада ишлайди. Шина орқали битта цикл давомида икки байт узатилади, бу эса унинг максимал тезлиги 16,7 Мбайт/сек га тенг дегани бўлади.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

  • EISA (Extended ISA, рус тилида - расширенная стандартная промышленная архитектура) – кенгайтирилган имкониятларга эга ишлаб чиқаришда қўлланиладиган стандарт архитектура. Ушбу шина ҳам 8,33 МГц частотада ишлайди ва у орқали битта цикл давомида тўрт байт узатилади. Демак унинг тезлиги 33,3 Мбайт/сек ни ташкил қилади.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ


1-расм. Синхрон шинадаги ўқиш жараёнинг вақт диаграммаси.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ


2-расм. Асинхрон шинанинг ишлаши.

PCI Express шинаси. PCI Express технологиясининг моҳияти, параллел шиналар ўрнига, маълумотларни узатиш ва қабул қилишни амалга оширувчи кўп сонли турли хил қурилмаларни, юқори тезликка эга маълумотларни кетма-кет тарзда узатиб берувчи боғланишлар билан алмаштиршдан иборатдир. Бу ISA/EISA/PCI шиналарида амалга оширилган шинали топологиядан, локал компьютер тармоқларининг топологиясига, яъни коммутацияланадиган Ethernet технологияси топологиясига ўтишни англатади.

  • PCI Express шинаси. PCI Express технологиясининг моҳияти, параллел шиналар ўрнига, маълумотларни узатиш ва қабул қилишни амалга оширувчи кўп сонли турли хил қурилмаларни, юқори тезликка эга маълумотларни кетма-кет тарзда узатиб берувчи боғланишлар билан алмаштиршдан иборатдир. Бу ISA/EISA/PCI шиналарида амалга оширилган шинали топологиядан, локал компьютер тармоқларининг топологиясига, яъни коммутацияланадиган Ethernet технологияси топологиясига ўтишни англатади.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

  • PCI Express, компьютер таркибига кирган қурилмалар – процессор, асосий хотира ва маълумотларни киритиш чиқариш қурилмаларини боғловчи, универсал коммутатор ролини бажаради.
  • USB шинаси. PCI ва PCI Express шиналари юқори тезликларга эга ташқи қурилмаларни боғлаш учун ишлаб чиқарилган. Маълумотларни узатиш тезликланри нисбатан паст бўлган қурилмалар – сичконча, клавиатура ва принтер каби қурилмалар учун, PCI ва PCI Express шиналаридан фойдаланиш унчалик тўғри бўлмай қолди.

1993 йили еттита компаниянинг вакиллари (Compaq, DEC, IBM, Intel, Micro-Microsoft, NEC и Nothern Telecom), паст тезликларга эга қурилмалар учун, тўғри келадиган оптимал шинани ишлаб чиқиш мақсадида бирга тўпландилар. Кейинчалик уларга бошқа яна кўпгина ишлаб чиқарувчилар ҳам қўшилдилар. Натижада, шахсий компьютерларда хозир жуда кенг қўлланилаётган USB (Universal Serial Bus, рус тилида - универсальная последовательная шина) – маълумотларни кетма-кет узатувчи универсал шина ишлаб чиқилди.

  • 1993 йили еттита компаниянинг вакиллари (Compaq, DEC, IBM, Intel, Micro-Microsoft, NEC и Nothern Telecom), паст тезликларга эга қурилмалар учун, тўғри келадиган оптимал шинани ишлаб чиқиш мақсадида бирга тўпландилар. Кейинчалик уларга бошқа яна кўпгина ишлаб чиқарувчилар ҳам қўшилдилар. Натижада, шахсий компьютерларда хозир жуда кенг қўлланилаётган USB (Universal Serial Bus, рус тилида - универсальная последовательная шина) – маълумотларни кетма-кет узатувчи универсал шина ишлаб чиқилди.

КОМПЬЮТЕР АРХИТЕКТУРАСИ

PCI shinasi necha mega gers chastota bilan ishlaydi.

  • PCI shinasi necha mega gers chastota bilan ishlaydi.
  • a*) 33 b) 20 c) 12 2. PCI va PCI express nima maqsatda ishlab chiqariladi.

    a) Tezkor internet uchun b*) Tashqi qurilmalar bilan yuqori tezlikda boglanish uchun. c) kiruvchi chiquvchi ma`lulotlarni uchun. 3. nechanchi yilda 7 ta kompaniya birlashib yangi shina ishlab chiqardi.

    a) 1990 b) 1992 c*) 1993

    4. Adresni uzatish shinada qanday amalga oshiriladi.

    a) to`g` ridan to`g`ri b*) paralel c) teskari

    5. Shinalar ma`lumot uzatish uchun necha xil jarayon mavjud

    a*) 2 xil b) 4 xil c) 1 xil


Download 425,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish