Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров


Нерв системасининг типлари



Download 13,93 Mb.
bet478/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   474   475   476   477   478   479   480   481   ...   493
Bog'liq
fizi

Нерв системасининг типлари
Шартли рефлектор фаолият нерв системасининг индивидуал хоссаларига боғлиқ. Олий нерв фаолиятининг характерини анчагина белгилаб берувчи шу хоссалар йиғиндиси ҳар бир индивидуумнинг ирсий хусусиятларига ва аввалги ҳаёт тажрибасига боғлиқ бўлиб, нерв систе-масининг типи деб аталади. Бир турга кирадиган турли ҳайвонларда шартли рефлексларнинг бирдай шароитда вужудга келиш тезлиги, миқдори ва мустаҳкамлиги, ички ва ташқи тормозланиш интенсивлиги, нерв процессининг тез ёйилиши (иррадиация)) ва тўпланиши (концентрация), индукцияга лаёқатлилик, олий нерв фаолиятида патологик ҳолатни вужудга келтирувчи ҳар хил таъсиротларга озми-кўпми мойиллик нерв системасининг типига боғлиқ.
Олий нерв фаолиятидаги индивидуал хусусиятларни бутун комплексини текширишга асосланиб, нерв системасининг асосий типлари аниқланди ва ҳар бир организмнинг қайси типга кириши — мансублиги билинади. И. П. Павлов итдаги шартли рефлексларни лабораторияда кўп йиллар мобайнида текшириш натижаларига суяниб, типларни классифика-ция қилишда нерв системасининг бир неча хоссасига катта аҳамият берди, нерв системасининг шу хоссаларини нерв активлигининг энг пухта кўрсаткичлари деб ҳисоблади. Биринчидан, қўзғалиш ва тормозланиш процессларининг кучи, иккинчидан, уларнинг ўзаро мувозанатланганлиги, бошқача айтганда, қўзғалиш кучи билан тормозланиш кучининг нисбати, учинчидан, уларнинг ҳаракатчанлиги, яъни қўзғалишнинг тормозланиш билан алмашиниш тезлиги ва аксинча, тормозланишнинг қўзғалиш билан алмашиниш тезлиги шундай кўрсаткичлардан ҳисобла-нади.
Экспериментал практикада тўртта асосий тип учрайди: 1) кучли, аммо мувозанатланмаган тип — қўзғалиш процессининг тормозланиш процессидан устунлиги билан таърифланади; 2) кучли, мувозанатланган, ҳаракатчан тип — нерв процессларининг жуда ҳаракатчанлиги билан таърифланади (жуда серҳаракат тип); 3) кучли, мувозанатланган, камь ҳаракат тип — нерв процессларининг камроқ ҳаракатчанлиги билан таърифланади («ювош», кам ҳаракат, ёки инерт тип); 4) нимжон тип — қўзғалиш процессининг ҳам, тормозланиш процессининг ҳам гоят суст авж олиши билан таърифланади; тез чарчаб, меҳнат қобилиятидан маҳрум бўлиш шу типга характерлидир.
И. П. Павловнинг фикрича, нерв системасининг юқорида айтилган ва ҳайвонлар ўртасидаги тажрибаларда аниқланадиган тўртта типи одамларнинг Гиппократ томонидан аниқланган тўртта темпераментига мос келади. Қўзғалиш процессининг устунлиги билан таърифланадиган кучли, мувозанатланмаган тип холерик темпераментга; кучли, мувозанатланган, ҳаракатчан тип сангвиник темпераментга; кучли, мувозанатланган, камҳаракат тип флегматик темпераментга ва, ниҳоят нимжон тип меланхолик темпераментга мос келади.
Нерв системасининг турли типларига мансуб ҳайвонлар теварак-атрофдаги муҳитнинг турли таъсирларига мосланганлиги ва касаллик туғдирувчи агентларга чидамлилиги билан бир-биридан фарқ қилади. Масалан, нерв системаси кучли, мувозанатланган типга мансуб ҳайвонларда олий нерв фаолиятининг патологик ҳолати — неврозни ёки, И. П. Павлов айтгандек, нерв процессларининг тўқнашувини юзага чиқариш ғоятда қийин. Нерв системаси нимжон ёки кучли типга кирадиган, аммо мувозанатланмаган ҳайвонлар эса шартли рефлектор фаолиятнинг турли-туман тарзда бузилишларига кўпроқ мойил бўлади. Нерв системасининг нимжон типида неврозларнинг ҳар хил турлари ва нерв процессларининг тўқнашуви айниқса кўп учрайди. Нерв системаси шу типга кирадиган индивидуумларда турмушдаги қийин шароит, сигналларни дифференциаллашнинг мураккаб вазифалари, емирувчи кучли таъсиротлар ва шунга ўхшашлар таъсирида олий нерв фаолиятининг сурункали бузилиши айниқса осон.



Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   474   475   476   477   478   479   480   481   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish