Режа Бухгалтерия баланси буйича дебиторлик ва кредиторлик карзларининг вужудга келиш сабаблар



Download 28,44 Kb.
bet1/5
Sana20.06.2022
Hajmi28,44 Kb.
#683639
  1   2   3   4   5
Bog'liq
moliyaviy faoliyatdan olinga daromadlar hisobi


Дебиторлик ва кредиторлик карзларни камайтириш имкониятларини аниқлаш ва уларни амалиётда қўллаш йўналишлари
Режа


1.Бухгалтерия баланси буйича дебиторлик ва кредиторлик карзларининг вужудга келиш сабаблар.
2.Дебиторлик ва кредиторлик карзлари балансини тузиш. Муддати узайтирилган карзларнинг вужудга келиш сабаблари.
3.Дебиторлик мажбуриятларининг айланувчанлиги таҳлили

Бухгалтерия баланси буйича дебиторлик ва кредиторлик карзларининг вужудга келиш сабаблар.

Дебиторлик ва кредиторлик мажбуриятлари бевосита корхона билан карши тамон ўртасидаги узаро ҳисоб китобларда келиб чикадиган мажбуриятлардир. Бу мажбуриятлар корхона билан мол етказиб берувчилар еки ҳаридорлар ўртасидаги муносабатларда, корхона билан банк ташкилотлар ўртасида, корхона билан солик органлари ўртасидаги, корхона билан ижтимоий таминот булимлари ва турли жамоат ташкилотлари, шунинг ходимлар, мулк эгалари, акционерлар ва инвесторлар билан буладиган муносабатларда юза келади. Уларнинг юзага келишининг асосий сабаби ҳисоб китобларда вактнинг узгарувчанлигидир. Яъни бугун ортилган маҳсулот хам пули тулангунга кадар дебиторлик ва кредиторлик мажбуриятлар каторига киритилади. Бунда даромад ва харажатларнинг юзага чикиши билан улар буйича ҳисоб китобларнинг амалга ошиши орасида фаркланиш келиб чикади.


Дебиторлик кредиторлик мажбуриятларининг юзага келиши буйича куйидаги сабаб каторларини таркиблаш мумкин:
-узаро ҳисоб китобларда тамонларнинг тулов лаекатига эга эмаслиги;
-таварларни ортиб жунатиш ва сотишда ҳисоб китобларнинг замонавий шаклларининг чекланганлиги;
-мулк ва унга эгалик килишда маъсуллик хиссининг йықлиги;
-узаро шартномавий муносабатларнинг яхши йулга куйилмаганлиги;
-даромадларни тан олиш юзасидан корхоналар тармок ҳусусиятидан келиб чикилмаганлиги;
-харажатлар таркибига кирувчи иш ва хизматларни ҳисобга олишда катъий хужжатлаштириш мезонларининг йықлиги;
-ходимлар ва капитал эгалари билан корхона ўртасидаги муносабатларда каътий шартларнинг йықлиги;
-кредит ташкилотлари билан мижоз ўртасида буладиган муносабатларда корхоналар фаолиятини бахолашнинг услубий асосларидаги камчиликлар;
-сугурта ташкилотлари билан корхоналар ўртасидаги муносабатларда катъий давлат конунчилик механизмининг мавжуд эмаслиги ва х.к. сабабларни критиш мумкин.
Биз юкорида белгилаган эдикки корхонада дебиторлик ва кредиторлик мажбуриятларининг юзага келишининг асосий сабаби ҳисоб китобларда туловлар муддатининг еки санасининг турли ҳисобот даврига тушиб колишидир. Бунда дебиторлик кредиторлик мажбуриятларининг юзага чкишига ҳар кандай ҳолда хам йул куйилади. Агарда маҳсулотлар ортиб жунатиш оркали сотиладиган булса бунда туловлар амалга ошиш санасига кадар, агарда товарлар пулини олдиндан тулаш асосида сотиладиган булса бунда хам товарларни жунатиш санасига кадар мажбурият, карз сифатида ҳисобда акс этттирилади.
Дебиторлик ва кредиторлик мажбуриятлар буйича ҳисобот, маълумотнома ҳар ойнинг 1- санасига тузилади ва тегишли ташкилотларга топширилади.
Дебиторлик ва кредиторлик казлари корхона баланси яни ҳар чоракда тузиладиган корхона активлари, капитали ва мажбуриятлари ҳолати тўғрисидаги ҳисоботда хам акс эттирилади.



Download 28,44 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish