Баъзи геологик ва геоморфологик терминларга изоҳ. А абиссаль


ФИРН – қорларнинг бир неча марта эриб, музлаши натижасида ва ўз оғирлик босими таъсирида зичлашиб, йирик заррали структурага айланиши. ФИТОГЕН ЖИНСЛАР



Download 83,29 Kb.
bet23/25
Sana16.03.2022
Hajmi83,29 Kb.
#499244
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25
Bog'liq
Glossariy UZB

ФИРН – қорларнинг бир неча марта эриб, музлаши натижасида ва ўз оғирлик босими таъсирида зичлашиб, йирик заррали структурага айланиши.
ФИТОГЕН ЖИНСЛАР – бутунлай ѐки асосий қисми ўсимлик қолдиқларидан ташкил топган ѐки ҳосил бўлиши ўсимликлар билан боғлиқ бўлган тоғ жинслари. Масалан, қўнғир кўмир, тошкўмир.
ФЛЮВИАЛ ЖАРАЁНЛАР – ер устида оқадиган ҳамма оқар сувлар таъсирида содир бўладиган физик-геологик жараѐнлар.
ФЛЮВИОГЛЯЦИАЛЬ ЁТҚИЗИҚЛАР музликлар эриб, унинг этагида сув оқимлари пайдо бўлади ва бу оқимлар флювиогляциаль оқимлар дейилади. Улар таъсирида йиғилган нураш маҳсулотлари флювиогляциаль ѐтқизиқлар деб аталади. Флювиогляциаль ѐтқизиқлар ҳар хил микрорельеф шаклларини ҳосил қилади. Масалан, флювиогляциаль терассалари, дўнгликлари ва шу кабилар.
Х
ХЕМОГЕН ЖИНСЛАР – эритмалардан чўкиб ҳосил бўлган кимѐвий жинслар (чўкиндилар). Хемоген жинслар қуйидагилардан иборат: 1) ўзи чўккан тузлар; 2) баъзи бир карбонатли ѐтқизиқлар ва фосфоритлар; 3) аутиген алюмосиликат ҳосилалар; 4) алюмогел ва опал ѐтқизиқлари.
ХИОНОСФЕРА – атмосферанинг қаттиқ (қор, муз) қолдиғининг баланси йил давомида юқори бўлган атмосферанинг энг паст қисми бўлиб, Ер куррасини қобиқ кўринишида ўраб туради ва пастки қисми қор чегараси ѐки қор чизиғи деб аталади.
Ц
ЦУНАМА – денгиз ва океан тубларида бўладиган зилзила ѐки вулқон отилиши таъсирида, сув юзасида баланд тўлқинлар ҳосил бўлиши. Уларнинг баландлиги 15-20 м гача, ундан ҳам кўп, узунлиги ўнлаб, юзлаб километргача бўлади.
Ч
ЧУҚУР СУВ ОКЕАН НОВИ – ѐйсимон жойлашган оролларнинг ташқи (қавариқ) томонига ѐки қитъага уланиб кетган, ѐйсимон ѐки тўғри чизиқ шаклидаги тор, жуда чуқур, узоққа чўзилган эгилма. Чуқур океан нови дунѐ океанининг энг чуқур ботиқлигига тўғри келади.
ЧУҚУР СУВ ОСТИ БОТИҚЛАРИ – океан тубининг кескин чўкишидан юзага келган, учламчи давр бурмаланиш иншоотлари чеккалари бўйлаб чўзилган ботиқлар. Уларнинг чуқурлиги 6000 м дан ортиқ (Филиппин океан чўкмасининг энг чуқур жойи 10830м).

Download 83,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish