2-боб. Минераллар ҳаида умумий тушунча


Бу жараѐн Ер юзидан 3-8 км чукурликда ва 300-900 0С хароратда содир булади. Бундай шароитда гигант "жуда йирик" минераллар хосил булади



Download 42,1 Kb.
bet9/10
Sana28.03.2022
Hajmi42,1 Kb.
#514963
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
2 5222103297569068739

Бу жараѐн Ер юзидан 3-8 км чукурликда ва 300-900 0С хароратда содир булади. Бундай шароитда гигант "жуда йирик" минераллар хосил булади.
Кейинчалик ташки босимнинг пасайиб бориши билан интрузиялардан газли эритмалар ажралиб чикиши ва атрофидаги тог жинсларининг толасимон ѐрикларида моддаларни хайдаш жараѐни туфайли узига хос янги махсулотлар-пневматолитлар (пневмо-газ) хосил килади. Бу эритмалар хлор, фтор, бром, фосфорларга жуда бой булганликлари туфайли жуда енгил ва харакатчан булади.


Минерал хосил булишининг гидротермал боскичи магматик учок эволюциясининг сунгида, харорат 374 0С дан паст булганда ва босим кичик булган шароитда юз беради.
Магмадан ажралиб чиккан сув буги билан эриган кимѐвий бирикмалар, (компонентлар) ѐрикларда харакат килиб, узок масофаларга олиб кетилади. Харорат ва босим кичик мухитга тушиши билан улар совий бошлайди, суюлади ва кайнок эритмалар - гидротермаларни хосил килади.
Экзоген (гиперген) жараѐнлар Ер пустининг паст хароратли ва босимли юкори кисми билан боглик булади. Ер юзасида мавжуд булган мураккаб жараѐнлар бирламчи магматик жинс ва минералларнинг бузилишига олиб келади. Бу бузилишлар соф механик тарзда содир булиши, яъни яхлит тог жинслари турли катталикдаги ва шаклдаги булакларга (парчаларга) айланади ва кейинги кайта узгаришлар жараѐнида чукинди синик жинсларни хосил килади. Тог жинслари ва минералларга атмосфера, гидросфера ва биосферанинг турли хил кимѐвий агентларининг таъсири уларнинг таркибини узгаришига ва муайян шароит учун баркарор янги минерал бирикмаларининг пайдо булишига олиб келади.


Гиперген чўкинди минералларни хосил бўлиши.
Бу минераллар мураккаб геологик жараѐнлар натижасида ер юзасида ѐки ер қобиғида хосил бўлади.
а) нураш натижасида минералларни хосил бўлиши – авваллари хосил бўлган минераллар ва тоғ жинслари бузилади, ўзгаради ва шунинг хисобига янги минераллар хосил бўлади. Мисол учун каолинни, бокситни, лимонитни, опални ва бошқа минералларни силикатларни гидролизи ( СО2 ва Н2О таъсирида минералларни бузилиши (парчаланиши) ) натижасида хосил бўлиши; лимонитни, ангидридни, гипсни, малахитни, азуритни ва бошқа минералларни темир сульфидини ( Fe ), мис сулфидини ( Cu ) оксидланиш натижасида хосил бўлиши.

Download 42,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish