2-боб. Минераллар ҳаида умумий тушунча



Download 42,1 Kb.
bet2/10
Sana28.03.2022
Hajmi42,1 Kb.
#514963
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
2 5222103297569068739

Моос қаттиқлик шкаласи.

(Й.Эргашев бўйича, 1990 й.) 2.1.-жадвал.



Қаттиқлиги

Минералнинг номи

Кимёвий таркиби

Қаттиқликни аниқлаш усули.

1

Тальк

Mg3Si4O10OH2

Тирноқ билан тирналади.

2

Гипс

CaSO42H2O

Тирноқ билан тирналади.

3

Кальцит

CaCO3

Пичоқ билан чизилади.

4

Флюарит

CaF2

Пичоқ билан чизилади.

5

Апатит

Ca5(PO4)3F

Пичоқ билан чизилмайди.

6

Ортоклаз

KAlSi3O8

Пичоқ билан чизилмайди.

7

Кварц

SiO2

Ойнани тирнайди.

8

Топаз

Al2SiO4F,OH2

Ойнани кесади.

9

Корунд

Al2O3

Ойнани кесади.

10

Олмос

C

Ойнани кесади.

Минералларнинг зичлиги уларнинг кимёвий таркибига, яъни ион ёки атомларнинг оғирлигига боғлиқ бўлиб, 0,623 гсм3 бўлиши мумкин. Зичлиги 2,9 гсм3 дан кам бўлганлар енгил минераллар (олтингугурт, гипс, тальк, кварц, опал, кальцит), бундан ортиқ бўлганлари оғир минерал (гематит, олмос, пирит, марказит топоз, гранат ва ҳаказо) ҳисобланади.

2.2. Тоғ жинсларни ҳосил қилувчи асосий минералларнинг кимёвий таркиби ва классификацияси.

Минералларнинг кимёвий таркиби хилма-хил бўлиб, улар ҳар хил кимёвий элиментлардан ва органик моддалардан ташкил топгандир. Улар кимёвий таркиби бўйича қуйидаги гуруҳларга бўлинади (Й.Эргашев бўйича, 1990 й.):


1.Соф элиментлар гуруҳи – олтин-Au, Платина-Pt.


2.Сульфидлар гуруҳи-Галенит-PbS, Пирит-FeS2, Халўкопирит-CuFeS2, Сфалерит–ZnS, Молибденит–MoS2
3. Галоид бирикмалар–Галит-NaCl, Cильвин-KCl, Флюорит–СаF2
4. Оксидлар ва Гидрооксидлар–кварц–SiO2,опал–SiO2nH2O, Хромит–FeCr2O4, Корунд–Al2O3, Магнетит–Fe3O4, Гематит-Fl2O3
5. Карбонатлар–кальцит–CaCO3, Доломит–CaMg(Ca3)2 Сидерит-FeCO3, Магнезит-MgCO3, Лимонит-Fe2O3nH2O.
6. Сульфатлар-Ангидрит-CaSO4, Барит-BaSO4,Гипс-CaSO42H2O.
7. Силикатлар – Оливин - (Mg,Fe)2SiO4, Авгит –Ca(MgFe,Al)(Si,Al)2O5, Мусковит-KAl2(OH)(AlSi3O10), Биотит-K(Mg,Fe)3(OHЮ,Fe)2Al,Si3O10, Алдамчи муғуз-(Ca,Na)2(Mg,Fe2)4(OH)2Al,Si4 Тальк-Mg3(OH)8Si4O10.
8. Фасфатлар-Апатит-Cn5(F,Cl)PO43, Фасфарит-Ca5F(PO4).

Назорат саволлар.


1.Минерал деб нимага айтилади?
2.Минерал табиатда қандай ҳолатда учрайди?
3.Минералларнинг физик хоссалари
4.Минералларнинг кимёвий таркибига кўра? классификацияси?

3-боб. Тоғ жинслари, уларнинг пайдо бўлиши ва турлари.


3.1. Тоғ жинсларининг генетик класссификацияси.
Ернинг литосфера қобиғи ҳар хил тоғ жинсларидан иборат. Тоғ жинслари деб Ер пўстида содир бўладиган геологик жараёнлар натижасида ҳосил бўлган бир неча минераллар бирикмасидан иборат табиий бирикмаларга айтилади.
Тоғ жинслар бир минералдан таркиб топган бўлса мономинералли ( гипс, доломит ), бир неча минералдан таркиб топган бўлса полиминералли ( гранит-кварц, дала шпати, слюда минералларидан ташкил топган) тоғ жинслари деб аталади. Тоғ жинслари бирламчи ва иккиламчи минераллардан ташкил топган бўлиши мумкин.
Тоғ жинсларининг тузилишини уларнинг структураси ва текстураси белгилайди. Структура-жинсларни ташкил этувчи минералл заррача ва агрегатларининг шакли, ўлчами ва ўзаро боғлиқлигига айтилади. Масалан: майда, йирик, ҳар хил заррачали, кристалли ва бошқалар.
Текстура-ўша заррача ва агрегатларнинг жинсларда фазовий жойлашига айтилади: зич, қат-қат бўлиб (сланцеватўй), ғовакдор ва ҳаказо.
Тоғ жинслари ҳосил бўлиш шароитига қараб учта асосий генетик гуруҳга бўлинади: Магматик, чўкинди, ва метаморфик жинслар.


Download 42,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish