2-боб. Минераллар ҳаида умумий тушунча


Чангсимон ва гилли жинслар



Download 42,1 Kb.
bet5/10
Sana28.03.2022
Hajmi42,1 Kb.
#514963
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
2 5222103297569068739

Чангсимон ва гилли жинслар. Бу жинслар асосан чанг (0.05-0.002мм) ва гил (0.002мм) заррачалардан иборат бўлади. Бу жинсларга супесь, суглинок, лёсс ва глиналар киради.
Йирик ва майда донали чақиқ жинсларнинг мустахкамлиги асосан, уларнинг зичлигига ва доналарининг бир хиллигига боғлиқ бўлса, чангсимон ва гилли жинсларники эса ғоваклик ва намлик даражасига боғлиқдир. Бу жинслар асосан релъефнинг чўл, саҳро, водий ва тоғ олди худудларини эгаллаб туради.
Цементланган чўкинди жинслар. Табиатда чақиқ юмшоқ жинслар фақат қатламланиб, зичлашиб тарқалмасдан балки табиий цементлар (оҳак, магний, кремний ва гил) таъсирида цементланиб, жинслар ҳосил қилади. Натижада қуйидаги жинслар ҳосил бўлади.
1.Конгломерат (шағалтош)-силлиқланган шағал, брекчия-қиррали (шебень), гравелит (силлиқланган)-гравий жинсларнинг табиий цементланишидан ҳосил бўлади.
Қумтошлар - қумларнинг цементланишдан пайдо бўлади. Алевролитлар - Супесьнинг цементланишидан, Аргиллитлар-суглинокнинг цементланишидан пайдо бўлади.
Цементланган чўкинди жинслар асосан тез нурайди, шунинг учун уларнинг мустахкамлиги уларнинг нураш ва цементланиш даражасига, табиий цемент турига боғлиқдир. Бу тоғ жинслар релъефнинг паст тоғларини, баландликларни ва тоғ олди худудларни эгаллайди.
2.Кимёвий чўкинди жинслар. Бу тоғ жинслар эритмалардаги кимёвий моддаларнинг чўкишидан ҳосил бўлади. Бундай жараён денгиз ва океан сувларида, қуриб бораётган сув ҳавзаларида, шўр сувли булоқларда кўзатилади. Кимёвий тоғ жинсларга ош тузи, гипс, ангидрит, оҳактош кабилар киради. Булар сувда тез эрийди, нурашга чидамсиз бўлиб, мустахкамлиги пастдир.
3.Органик тоғ жинслари. Денгиз, океан ва кўллар тубида ҳайвон, ўсимлик ҳамда ҳалок бўлган организмлар қолдиғининг тўпланишидан оргоноген жинслар ҳосил бўлади. Оргоноген жинслар серғовак бўлиб, сувда эрийди, ташқи куч таъсирида сиқилади. Бу гуруҳдаги жинсларга карбонатли жинслар-оҳактош, доломит; кремнийли-диотомит, трепеть, опока ва каусто биолитлар-тошкумир, қўнғир кўмир, антроцит, ёнувчи сланецлар, торф, асфальт ва бошқалар киради.


Download 42,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish