2-боб. Минераллар ҳаида умумий тушунча



Download 42,1 Kb.
bet7/10
Sana28.03.2022
Hajmi42,1 Kb.
#514963
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
2 5222103297569068739

Стратиграфик усул. Қатламларнинг кетма-кет ётишига қараб аниқланади, яъний пастки қатлам олдин, устки қатлам кейин пайдо бўлган, нисбатан ёш ҳисобланади.
Палеонтологик усул- тоғ жинсларида сақланиб қолган органик қолдиқларни ўрганиш билан аниқланади. Ернинг ривожланиш тарихининг ҳар бир даврида маълум турдаги организмлар ва уларнинг қолдиқлари шу давр ётқизиқларидагина сақланиб қолган. Шундай экан, тошқотган организмларнинг яшаган даврини билган ҳолда уларнинг қолдиқлари ёрдамида чўкинди жинсларнинг ёшини аниқлашимиз мумкин.
Ернинг тузилиши ва ривожланиш тарихини ўрганиш натижасида бутун ер тарихини геологик йилномаси тузилган бўлиб-геологик вақт жадвали-геохранологик жадвал тузилгандир. (3.1-жадвал) Бу жадвалда тарих беш эрага бўлинган бўлиб, ўз навбатида ер қобиғининг ҳамма қатламлари ҳам беш гуруҳга ажратилади. Ҳар бир эра даврларга, даврлар-эпохаларга, эпохалар-асрларга бўлинган.

2.Геохранологик жадвал.

(Й.Эргашев бўйича, 1990 й.) 3.1.-жадвал.



Эраларнинг номи

Геологик белгиси

Даврларнинг номи

Геологик белгиси

Давр. млн. йил.

1

2

3

4

5

Кайназой

Kz

Тўртламчи ёки антропоген

Q

1,7

Неоген

N

23

Палеоген

Р

65

Мезазой

Mz

Бўр

K

135

Юра

J

190

Триас

T

230

Палеозой

Pz

Перм

P

285

Ташкўмир

C

350

Девон

D

405

Силур

S

435

Ордовик

O

480

Кембрий

Є

570

Протерозой

PR







2600

Архей

AR





3500 дан кўп

Назорат саволлари.





  1. Тоғ жинслари деб нимага айтилади ва қандай генитик гуруҳларга бўлинади?

  2. Магматик тоғ жинслари қандай пайдо бўлади?

  3. Магматик тоғ жинслари қандай турларга бўлинади?

  4. Чўкинди тоғ жинслари қандай пайдо бўлади ва қандай гуруҳларга бўлинади?

  5. Механик чўкинди жинслар турлари?

  6. Кимёвий ва органик чўкинди жинслар турлари?

  7. Метоморфик жинслар қандай пайдо бўлади ва уларнинг турлари?

  8. Тоғ жинслар ёши неча хил бўлади?

  9. Геологик йилнома нима?



Умумий маълумотлар
Таркиби ва тузилиши бир хил булган, ер пусти ичкарисида ва юзасида содир буладиган турли-туман жараѐнлар натижасида хосил булган кимѐвий бирикмалар хосил килади. Таркиби ва тузилиши бир хил булган, ер пусти ичкарисида ва юзасида содир буладиган турли-туман жараѐнлар натижасида хосил булган табиий кимѐвий бирикмалар минераллар дейилади.
Ер пустининг турли кисмларида маълум физик-кимѐвий шароитларда-босим, харорат ва турли микдордаги эритмалар таъсирида ва иштирокида хосил булган минераллар, факат шу шароит учун узгармас ва баркарор хисобланади.
Хозирги вактда 5000 дона минералнинг номи маълум. Улардан тахминан 2500 таси мустакил минераллар хисобланади, факат 50га якини кенг таркалган ва тог жинсларини хосил килувчи минераллар хисобланади.


Хосил буладиган кристалл доналарнинг фазовий жойлашишида уларнинг солиштирма огирлиги катта ахамиятга эга. Бунда огиррок бирикмалар пастга чукади, енгил ва таркибида учувчан бирикмалар булган зарралар юкорига кутарилади. Ёриклар оралигидан харакат килаѐтган магма уз йулида турли тог жинсларини узига кушиб олиб, эритиб ва узлаштириб магманинг ва магматик жинснинг янги турларини хосил килади. Магманинг кристалланиш жараѐни асосан тугагандан сунг, совиѐтган кенг текис ернинг чекка кисмларида турли учувчан элементлар хлор, фтор, бромлар билан бойиган (колдик) магманинг маълум микдорлари тупланади.

Download 42,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish