2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet15/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   75
Bog'liq
antekologiya

(Dianthus acicularis)
усимлигининг гуллаш 
типини мисол келтириш мумкин. Унинг гуллари факат кечкурун соат 
18 лар атрофида, к у ёш ботгандан кейин очилади (23-раем).
23-расм. Игнабаргли чиннигул 
(Dianthus acicularis)
усимлигининг гуллаш типи
(Демьянова, Покатаева, 1977).
Кечки гуллаш типидаги усимлик гулларини тунги чангловчилар -
тунги капалаклар, куршапалаклар ва бошкалар чанглатади. Олимлар 
Жанубий Америкада виктория 
(Victoria regia)
усимлиги устида олиб 
борган тажрибаларида кизикарли маълумотлар олишган. Бу усимлик 
гуллари одатда, кечкурун, факат соат 18 атрофида очилади. Бу ж ар аён
52


V J
тахминан 30 дакика давом этади. Усимлик гунчаларининг очилишини 
таъминлаш максадида куннинг бошка муддатларида сунъий равишда 
(оранжерияда) коронгилаштирилганда 
хам натижа бермаган ва 
усимлик гуллари соат 18 да 30 дакика давомида очилган. Мюнхен 
оранжерияларида хам унинг гунчалари к у ёш ботгандан кейин, факат - 
июн ойида соат 20 да, сентябр ойида - соат 18 да очилган. Гулнинг 
очилиш даври эса 60-90 дакика давом этган.
Гуллашнинг тунги ритми, асосан, тунги капалаклар ва 
куршапалаклар ёр д ам и билан чангланишга мослашган тропик 
усимликларда учрайди. Уларнинг тунги вактларда гуллашларига 
кундузги курук ва иссик хавонинг нокулай таъсирларидан сакланиш 
максадида усимликларда хосил булган мосланишлар сабабчи булган. 
Муътадил минтакаларда тунги вактларда гуллаш бинафшаранг 
сигиркуйрук 
(Verbascum phoeniceum)
усимлигида кузатилган (24- 
расм).
•/
/9
24-расм. Бинафш аранг сигиркуйрук 
(Verbascum phoeniceum)
да гуллашнинг тунги типи
(Демьянова, Понамарев, 1979).
Шундай усимликлар борки, масалан, Сурхондарё вилоятининг 
Х,исор тог тизмалари (Хонжиза кишлоги атрофида) усадиган мускат 
мавраги (Salvia sclarea L.) усимлиги гулларининг асосий кисми (48%) 
тунги соат 2 дан 3 гача, хаво харорати 21оС, хавонинг нисбий намлиги 
75% булган вактда очилади. Лекин, уларнинг 1 ёк и 2 тагача булган 
гуллари эрталабки соат 6 гача очилишда давом этади (25-расм).
Кузатишларимиз натижасида аникландики, эрталаб соат 5 гача 
булган вакт оралигида маврак гулларига тунги капалаклар, ёр у г кун 
давомида эса - (соат 8 дан бошлаб) тукли ари, асалари ва пашшалар 
ташриф буюришади. Тунги капалакларнинг гулларга ташрифи кечки 
пайтларда хам давом этади (Джумаев, 1990).
53


60
5
X
О
50
и
О .
Ш
40
с:
>
30
L
_
X
ш
20
с:
X
У
10
О





7
25-расм. Мускат мавраги (Salvia sclarea L.) гулларининг тунги ва эрталабки ритмда очилиш
динамикаси (Джумаев, 1990).
Сутка давомида гуллаш ритми Тайганинг коронги нинабаргли 
урмонларида 
усувчи 
дуккакдошлар, 
сигиркуйрукдошлар, 
раънодошлар, тошёрардошлар оилалари вакилларида аникланган. 
Бундай урмонларда хаво харорати ва намлиги дарахтлар тагида сутка 
давомида бир текис, доимий булади. Уралнинг кутбий кенгликларида, 
яъни ёзн и н г туну-кун к у ёш ботмайдиган ойларида ёругли к етарли 
булганлиги сабабли, аксарият энтомофил усимликлар сутка давомида 
гуллайди (26-расм). Лекин уларнинг жадал гуллаш даври куннинг 
иликрок даврига купрок тугри келади. Олимларнинг фикрича, 
гулларнинг бундай ритмда очилиши уларнинг асосий чангловчилари 
ковокарилар ёрдам ида четдан чангланишига мосланиши сабаблидир. 
Чунки ковокарилар хам туну-кун фаол холатда булишади.
26-расм. Голубика (Vassinium uliginosum) нинг сутка давомида гуллаш ритми
(Кайгородова, 1975).
Сутка давомида гуллаш ритми об-хаво шароитининг караб 
узгариши хам мумкин. Х,арорат, ёругл и к ва хаво намлигининг 
узгариши билан Шимолий Американинг тогли худудларида усадиган 
газакут 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish