2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet23/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   75
Bog'liq
antekologiya

(Rumex acetosella)
турида хаётининг бошлангич 
стадияларида уругчи гулларни купрок хосил килади.
Икки уйли усимликларнинг жинсий таркибига тупрокнинг 
намлиги, ёр у гли к ва тупрокнинг шурланиш даражалари хам таъсир 
курсатади. Далаларда зич экилган бир йиллик усимликларда биринчи 
навбатда аксарият чангчи индивидлар нобуд булишади. Уругчили 
индивидлар эса х а ёт учун курашда хар кандай ракобатга бардошли 
булиб, узидан кейин насл колдиришга харакат килади.
^ургокчилик вактида уругчи индивидлар дарахтларда хам, ут 
усимликларда хам камаяди, намгарчилик етарли булганда, тескариси, 
купаяди. Тупрокнинг шурланиш даражасининг ошишида хам икки 
уйли дарахт ва буталарда (тол, терак) чангчи индивидларнинг 
купайиши кузатилади. Кам шурланган тупрокли мухитда усганда эса 
улар орасида уругчи нусхалари купаяди.
Шундай килиб, икки уйли усимликларда кулай ташки мухит 
шароитларида иккала жинсли индивидлар шаклланади, лекин, маълум 
бир турнинг ареаллари чегарасида ёк и бошка иклим зоналарига 
кучириб утказилган усимликларда факат битта жинсий формалар 
шаклланиши мумкин. Бундай шароитларда усимликлар факат 
вегетатив йул билан купая бошлайди.
1. Айрим жинсли усимликларда гуллаш муддатлари хам бир хил 
эмас, одатда биринчи булиб чангчи усимликлар гуллай бошлайди ва 
гуллаш даврини хам биринчи тугатади. Уругчи гуллар камдан - кам 
холларда биринчи булиб гуллашади, лекин хар кандай холда хам 
уругчи гулларнинг етилиш фазалари чангчи гуллар фазаси билан бир 
вактда утишга етиб олади ва чангланишнинг омадли утишини 
таъминлайди.
2. Уругчи гулларнинг гуллаш давомийлиги одатда, чангчи 
гулларга нисбатан узокрок давом этади. Бундан ташкари, айрим 
ургочи усимликларнинг гулларининг бир кисмида уругчилар гуллар 
очилмасдан туриб (хали гунчалигидаёк) гулкургонидан ташкарига 
чикиб туради. Бундай холат хам ургочи гулларнинг гуллаш даврини 
узайтиради. Ургочи усимликлар тупгуллари хам эркак усимлик 
тупгулларига нисбатан узокрок муддат гуллашади.
3. Чангчи гуллар уругчи гулларга нисбатан йирикрок булишади
камдан кам холлардагина уларнинг улчамлари тенг булади.
4. Тупгуллардаги ва усимликдаги чангчи гулларнинг микдори
64


уругчи гулларнинг тупгулларидаги ва усимлигидаги сонига нисбатан 
купрок хосил булади.
Икки уйли усимликлар популяциясида уруг хосил килмайдиган 
эркак индивидлари ургочиларига нисбатан купрок булишади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish