2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


IV. Уч уйли (триэцияли) усимликлар


bet19/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   75
Bog'liq
antekologiya

IV. Уч уйли (триэцияли) усимликлар.
Усимликларда бир 
вактнинг узида 3 хил жинсли туплари булади: бирида чангчи
иккинчисида уругчи ва учинчисида икки жинсли формалари булади 
(заранг).
Майдагул тограйхон усимлигида гинодиэция ва гиномоноэция 
ходисалари кузатилади. Майдагул тограйхон асосан икки жинсли 
усимлик булса хам, улар орасида бир жинсли (функционал ургочи) 
индивидлари хам учрайди (гинодиэция). Лекин улар орасида шундай 
индивидлари хам борки, уларда хам икки жинсли гуллар, хам айрим 
жинсли (функционал урFOчи) гуллар учрайди (гиномоноэция). 
Усимликдаги икки жинсли гуллари функционал ургочи гулларга
59


нисбатан анча йирик булади: икки жинсли гулларнинг узунлиги - 5-6 
мм, функционал ургочи гулларнинг узунлиги 3-4 мм келади 
(Джумаев,1990).
Бир уйли (моноэцияли) усимликлар.
“Моноэция” терминини биринчи булиб К.Линней 1735 йилда 
фанга киритган. Бу термин асосида у бир усимликнинг узида 2 хил 
айрим жинсли - чангчи ва уругчи гулларининг булишини айтиб утган 
(ковокдошлар оиласи). 
C. yampolsky, H. yampolsky (1922) 
маълумотларига кура бир уйли усимликлар жахон флорасининг 7 % 
ни ташкил килади. Бундай усимликлар Британия флорасида - 5-9 % 
ни, Австралия флорасида - 3.1 % ни, М ексика тропикларида - 11-12 
% ни ташкил килади. Бундан хулоса шуки, тропик урмонларда бир 
уйли усимликлар купрок таркалиш ареалига эгадир.
Олимларнинг фикрича, бир уйли 
усимликлар икки жинсли 
усимликлардан келиб чиккан. 
Статистик маълумотларга кура, 
моноэция икки паллали усимликлардан Караганда бир паллали 
усимликларда купрок учрайди.
Х,ар хил усимликлар тупларида айрим жинсли гулларнинг 
жойланиши бир хил булмасдан, одатда, уругчи гуллар тупгулларнинг 
пастки кдсмида булиб, биринчи гуллайди. Айрим жинсли гуллар бир- 
биридан гулкургонининг тузилиши билан фарк килади. Одатда чангчи 
гуллар (кам холларда уругчи гуллар) 
йирикрок булишади (ёв в о й и
ковок - 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish