2 – мавзу: чангланиш ва унинг хиллари


bet14/75
Sana08.06.2022
Hajmi
#642976
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   75
Bog'liq
antekologiya

(Convolvulus
arvensis)
да гуллаш эрталабки типда булишига карамай, ёруглик 
гулларнинг очилишига таъсир курсатмайди. Бу усимликнинг гуллари 
факат 19-20 °С да очила бошлайди, бунда асосий фактор хаво харорати 
булиб хисобланади. Гулибеор (Portulaca grandiflora) да хам гуллаш 
эрталабки типда булиб, гулларининг очилиши, асосан, хароратнинг 
ошиши билан боглик булиб, ёругли к гулларнинг очилишига деярли 
таъсир курсатмайди. Эрталабки вактда бу усимликларни харорати
50


юкори булган хоналарга жойлаштирилганда гуллари очилади ва 
тескариси, совукрок хоналарга жойлаштирилганда очилиб турган 
гуллари хам ёпилади. Усимлик гуллари хароратнинг 2 оС узгаришига 
хам ута сезувчан булишади.
Гуллашнинг кундузги типида булган айрим усимликларда, 
масалан, эспарцетда 
(Onobrychis arenaria)
гулларнинг очилиши 
хавонинг ер сатхига якин жойидаги хароратига алокадор булади. 
Усимлик гулларининг очилиши, асосан, суткалик хароратнинг ошиб 
боришига боглик булади (21-расм). Кундузги гуллаш типи, асосан, 
ялпиздошлар 
(Лабгулдошлар) 

Lamiaceae, 
бурчокдошлар 
(Дуккакдошлар)-РаЪаееае, зирадошлар (соябонгулдошлар)-Apiaceae 
оиласи, лоладошлар (Liliaceae) оиласи вакилларида учрайди. Бу 
усимликларнинг гуллари, асосан, кундузги чангловчилар - асаларилар, 
тукли арилар, кундузги капалаклар, оддий арилар ва пашшалар билан 
чангланади.
с
21-расм. Эспарцет 
(Onobrychis arenaria)
усимлигининг кундузги типда гуллаши. (Пономарев,
Демьянова, Лыков, 1978).
Ялпиздошлар (Лабгулдошлар) - 
Lamiaceae оиласига мансуб 
булган Тограйхон (Origanum tyttanthum Gontsch.) усимлигининг 
гуллаши хам кундузги типда амалга ошади.
Термиз шароитида устирилаётган ва Хонжиза кишлоги атрофида 
усадиган майдагул тограйхон усимлигининг суткалик гуллаш 
дииамикаси тугрисидаги маълумотлар куйидаги расмда келтирилди.
50
S
I 40
х 
2 0
О
0
22-расм. Термиз шароитида устирилаётган ва Хонжиза кишлоги атрофида табиий холда 
усаётган майдагул тограйхон усимлигининг суткалик гуллаш динамикаси (Джумаев, 1990).
51


Тограйхрн усимлиги гулларининг очилиши кундузги типда булиб, 
Термизда эрталабки соат 6:00 дан бошланиб, соат 14 гача давом этади 
(22-расм). Усимлик гулларининг сутка давомида максимум очилиш 
курсатгичи эрталаб соат 8:00 га тугри келади, ундан кейин 
гулларининг очилиши камайиб боради ва соат 14:00 да очилган гуллар 
сони биттагача камаяди. Усимликда сутка давомида гулларнинг 
очилиши 9 соат давом этади.
Хонжизада
тограйх,он гулларининг очилиши эрталаб соат 8:00 дан 
бошланиб, кундузи соат 15:00 гача давом этади. Максимум очилган 
гулларининг сони эса кундузи соат 10 ва 11 ларга тугри келади. 
Суткалик гуллаш ж араёни 8 соат давом этади. Термиз шароитида 
усимликда гуллашнинг бошланиши табиий усиш жойларидагига 
нисбатан 2 соат олдин бошланиб, 1 соат олдин тугайди. Х,аттоки 
гулларнинг максимум микдорида очилиш вакти хам Термиз 
шароитида (8:00) 
Хонжизадан
(11:00) 3 соат олдин 
кузатилади. 
Суткалик гуллаш жараёнинг давомийлиги Термизда 9 соат, Хонжизада 
8 соатни ташкил килади (Джумаев,1990).
Гуллаши кечки типидаги усимликларга таъсир курсатадиган 
асосий омил сифатида ёругликнинг камайиши сабаб булади. Бунга 
игнабаргли чиннигул 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish