Xvi б о б. Бозор иќтисодиётини тартиблаш. Давлатнинг иќтисодий роли 1-§. Иќтисодиётни тартиблаш зарурлиги



Download 197,5 Kb.
bet1/12
Sana07.07.2022
Hajmi197,5 Kb.
#755442
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Bozor iqtisodiyotini tartiblash. Davlatning iqtisodiy roli


Aim.uz

XVI Б О Б. БОЗОР ИЌТИСОДИЁТИНИ ТАРТИБЛАШ.
ДАВЛАТНИНГ ИЌТИСОДИЙ РОЛИ


1-§. Иќтисодиётни тартиблаш зарурлиги,
тартиблашнинг бозор механизми

Иќтисодиётни тартиблаш деганда нимани тушунамиз?


Иќтисодиётни тартиблаш деб, макроиќтисодий нисбатларни бир-бирига мос Џолда ривожланиб бориши, ундаги турли б¢ƒинлар фаолиятини бир-бирига боƒлиќ Џолда мувозанатлашувига эришишга айтилади.
Миллий иќтисодиётда, энг аввало ялпи талаб билан ялпи таклиф бир-бирига мос б¢лишига эришиш зарур. Бунинг учун ишлаб чиќариш таркиби Џам уларга мос б¢лиши керак. Бу вазифани макроиќтисодий регулятор бажаради. Макроиќтисодий регулятор — бу иќтисодиётни тартибга солишни ташкил этишнинг иќтисодий усули б¢либ, у ќуйидагиларни бажаради:
Бутун миллий х¢жаликни ягона тизимга айлантиради;
Иќтисодиётнинг ќуйи б¢ƒинларини ишлаб чиќариш фаолиятини мослаштиради.
Ижтимоий эЏтиёжларга мувофиќ равишда тармоќлар, соЏалар, ишлаб чиќариш турлари ¢ртасида ресурсларни таќсимлайди, юќори самарали х¢жалик юритишга ундайди.
Макроиќтисодий тартибга солиш миллий иќтисодиёт вужудга келгандан бошланган б¢либ, у икки й¢л билан:
1. Иќтисодиётнинг ¢з-¢зини тартиблаш.
2. Давлат томонидан тартибга солиш тарзида амалга оширилган. Лекин тараќќиётнинг турли босќичларида улар ¢ртасидаги нисбат турлича б¢лган.
Тарихий тажриба шуни к¢рсатадики, иќтисодиётни тартибга солишнинг бозор механизми билан давлат механизми биргаликда амал ќилгандагина, бир-бирини т¢лдирган Џолдагина озми-к¢пми барќарорликни, мувозанатни бир меъёрда таъминлаб, иќтисодий ¢сишга эришиши мумкин.
Иќтисодиётни ¢з-¢зини тартиблашнинг бозор механизми бозор регулятори (тартиблаш воситаси) таъсирига асосланади. Бунда нарх етакчилик ќилади. Нарх ¢згаришига х¢жаликлар ¢з фаолиятларини мослаб туришга Џаракат ќиладилар.
Бозор механизми талаб ва таклиф ¢йинига уларнинг мос б¢лиши ёки б¢лмаслигига асосланади, бу эса нарх орќали амалга ошади. Нарх иќтисодий хатти-Џаракатларни ¢заро боƒлайди. Талаб ва таклифларни мослаштиради, иќтисодий координатор (мувофиќлаштирувчи) вазифасини бажаради.
Макроиќтисодий нисбатларни мувофиќлиги макроиќтисодий даражада ялпи талаб ва ялпи таклифни мувозанати тарзида юзага чиќади.
Бу ќонун эркин раќобат шароитида т¢ла амал ќила бошлайди. Ана шундай шароит ХVII—XIX асрда Англияда мавжуд б¢либ, миллий х¢жалик миќёсида бозор механизмини биринчи марта иќтисодий жиЏатдан А. Смитнинг ¢рганиши тасодифий эмас. А. Смит ¢зининг машЏур «Одамлар бойлигининг табиати ва сабаблари хусусида тадкиќот» китобида тартибга солишнинг бозор механизми т¢ƒрисида уч фундаментал ќоидани илгари суради ва асослаб беради.

Download 197,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish