Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


И сбот. Аввал индукция методини қўллаб, ихтиёрий


bet41/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

И сбот. Аввал индукция методини қўллаб, ихтиёрий 
п
 
учун
х„
 
ни қуриш мумкинлигини, 
х п
нинг (3.5) оралиқда ётишлиги ва
\хп+х
— 
х п\
<
7
]<уя 
(
3
.
9
)
тенгсизликнинг бажарилишини кўрсатамиз.
Агар 
п
 = 0 бўлса, 
х х =
 с?(х0) бўлгани учун (3.9) тенгсизлик
(3.7) дан келиб чиқади.
Бундан ташқари, 
у
\
 <
<
8
бўлгани учун 
\хх
— лг0| <
8
тенг-
сизлик бажарилиб, 
х г
 
(3.5) оралиқда ётади. Энди фараз қилайлик,
х и х 2,
. . . , 
х п
лар қурилган бўлиб, улар (3.5) оралиқда ётсин
ва
\Хк
+1
 — 
хк\
 < 7]<76 

 = 0, 1, . . . , 
п
 — 1)
тенгсизликлар бажарилсин. Индукция шартига кўра 
х п
(3.5) да
ётади, ср (л:) (3.5) да аниқланган, шунинг учун ҳам 
х
п + 1
= <р (
х
п)
ни қуриш мумкин. Теореманинг 1-шартидан

п + 1
 — х п\
 = |<р 
(хп)
 — ср ( * „ -
1
)| <
д\хя
 — Хп-
1
\
келиб чиқади. Лекин 
х
п - 1
ва 
хп
учун индукция шартига кўра
\хп
 — 
хп- Х\
< эд
" - 1
ўринли, демак, |х
„+1

х п\
< т )
9
л. Бу эса 
х
п + 1  
ва 
х п
учун (3.9) тенгсизликнинг бажарилишини кўрсатади. Ниҳоят,
|^п
+1
 — 
Хй\
<

п + 1
 — 
Хп\
 +
\ХП
 — 
Хп-\\
 + . . . + | + — 
Х(\
<
<
'ЧЯя
 
+ . . . + ■»1 = 7] .1~ ? п+1 < —
< 8
1
 
—ч
 
1
—Ч
муносабатлар 
х п+\
нинг (3.5) оралиқда ётишини кўрсатади. Ш у
билан исбот қилиниши талаб этилган мулоҳаза тасдиқланди.
Энди {
х
п} нинг фундаментал кетма-кетлик ташкил этишини кўр-
сатамиз. (3.9) тенгсизликка кўра ихтийрий 
р
натурал сон учун
\хп+р — х л\
< |х п+р
 
— 
х п\
 + . . . +
„ + 1
 
— 
х п\
 
<
< 7] 
дп+Р~1
 + . . . + т) 
< —— <
7
"
1
—?
ёки
\хп+р- х п\ < - ± д " .
 
(3.10)
1
—?
Бу тенгсизликнинг ўнг томони 
р
га боғлиқ бўлмаганлиги ва 0 <
< <
7
<
1
бўлганидан {х„} кетма-кетликнинг фундаменталлиги ва
унинг лимити |=Н ш
х п
мавжудлиги келиб чиқади. 
{хп}
кетма-кет-
П-УОО
>
лик (3.5) оралиқда ётгани учун 
I
ҳам шу оралиқда ётади. 
(3 .6 )
шартдан ® 
(х)
нинг узлуксизлиги келиб чиқади, шунинг учун ҳам
х
п + 1
 =
9
 
(х„)
тенгликда лимитга ўтиб, | (3.1) тенгламанинг илди-
зи эканини исбот қиламиз.
Энди 
I
илдизнинг (3.5) оралиқда ягоналигини исботлаймиз. Фа-
раз қилайлик, | (3.1) тенгламанинг (3.5) оралиқдаги бошқа бирор
-4°
www.ziyouz.com kutubxonasi


илдизи бўлсин,
га кўра
ё, эканини кўрсатамиз. Ҳақиқатан ҳам, (3.6)
- <р (
1)1
< ? |
1— 1\,
0
< ? <
1
бўлгани учун бу мунссабат фақат 
I
 = £ бўлгандагняа
бажарилади.
Яқинлашиш тезлигини кўрсатувчи (3.8) тенгсизликни келтириб
чиқариш учуч (3.10) тенгсизликда 
р 
оо
лимитга ўтиш кифоя-
дир. Теорема исбот бўлди.
Изоҳ. Одатда, итерация методипи қўллаётганда иккита 
х п _ ,
ва 
х п
кет- 
ма-кет яқинлашишлар берилган аниқлик билан устма уст тушса, шу аниқлик 
билан 
Ч ^ х п
деб олинади Умуман олгапда, бу фикр нотў^ридир Масалан, 
х —
0,999л: тенглама!!и ьарайлик. Бу ерда ср (де) = 0.999лг, лабки яқинлашиш 
х а
ни 
1
га тенг деб олиб, бу тенгламани итерация метс ди 
билан ечамиз. У ҳолда 
х ,

0,999 ва 
х п
— 
х ,
= 0,001 бўлади, бу тенгламанинг 
аниқ илдизи £ = 0 эса 
х ,
дан 0,999 га фарқ қилади.
Юқорида айтилган фикрни ([акат | 
у'(х)\
<
<7
бўлиб, 
д
бирдан анча кичик
бўлгандагина қўллаш мумкин. Бунинг тўғрилигини 
<7
<
_
1
_
2
бўлганда қуйида-
гича кўрсатиш мумкин. Бунинг учун 
/ ( х )
=
х
— <р 
(х)
деб оламиз, у ҳолда 
/(£ ) = 0 ва 
/ ' ( х ) —
1 — 
<р'(х)
> 1 — \хп —
Ч ( х п)\ = \ / ( х п ) — / ( ^ 1 ~ \х п 
— £\
[/'(6я)1 > (1 — 
я ) \ х п ~ ~
£|

( х п>
£))>
демак
\хп
^ ^
\х п 
Ч ( х п )
1
1
 
—Ч
ва (3.6) га к^ра

Х п
— 
ср 
( х п)\ =
|<р 
( х п _ , )
— 
( х п )\ < д \ х п — Х п _ гу
Бу тенгсизликлардан эса

Я
ҳосил бўлади. Агар, хусусий ҳолда, 
<7
< -^- Деб олсак,
|ь 
х п \
<
\ х п 
х п_,\ 
-
бўлади, яъни бу ҳолда 
\ х п
— 
х п _ , \ < ь
дан | £ —
х п
| < е келиб чиқади. 
М и с о л. Итерация усули билан
/ ( х ) = х* —
80х + 32 = 0 
(3.11
тенгламанинг мусбат илдизлари 5 та ишончли ракам билан топилсин.
Е ч и ш. Штурм методиии кўлла'\ бу тенгламанинг мусбат илдизлари 
ва 
Чч
ларнинг мос равишда (0; 0,5) ва (8,5; 9) оралиқларла ётишини кўрамиз. 
Итерация методини қўллаш учуи (3.11) тепгламани каноник кўринишда ёзиш 
керак. Буни кўп усуллар билан бажариш мумкин. Лекин ҳар доим ҳам каио- 
ник кўринишдаги 
у ( х )
функция георема шартини камоаглантиравермайди. 
(
3
.
11
) тенгламаки унга эквивалент бўлгак, масалан, қуйидаги уч хил кўри- 
нишда ёзиш мумкин:
х = х 3
— 79х + 32 = (р/л:)
(3.12)
41
www.ziyouz.com kutubxonasi


®ки
* з + Э
2
еки
* =
ў
80* — 32 г <Р
з
(
аг
).
(3.13)
(3.14)
Ҳар иккала илдиз атрофида ҳам 
чч(х)
лар ҳосилага эга бўлгани учун тео- 
ремадаги (3.6) шартни | <р/(л:)| < ди <рг(х) ларнинг қайси бири теорема шартини қаноатлантиришини кўрайлик, 
<р,'(х) = З
а
:3
— 79 бўлгани учун ҳар иккала илдиз атрофида ҳам 
\ у
1
(х)\
> 1, 
демак (3.12) тенглама учун итерация жараёни уЗоқлашади. Энди (3.13) тенг-
дамани текширайлик, <р'
2
(л:)= 5^!. Бундан (0; 0.5) сралиқда |<р'
2
(л:)| <
~ г
=
о 0
о 2
0
«=<
7

эканлигини кўрамиз, яъни 
ни топиш учун (3.13) тенгламага ите-
рация методини қўллаш мумкин. Дастлабки яқинлашишни 
х 0 =
0,5 Деб олиб, 
кейинги тўртта яқинлашишни ҳисоблаймиз:
Х \
(0,5
)3
+ 32 

80
0,4015625; лг
2
= 0,4008094; лг
3
= 0,40080487;
л
:4
= 0,40080483.
Демак, 5 та ишончли рақами билан ^ = 0,40080 деб олишимиз мумкин.
Табиийки, (3.13) тенгламада иккинчи илдизни ҳам итерация методи би- 
лан топишга ҳаракат қиламиз. Лекин бу мумкин эмас, чуики (8,5; 9) оралиқ 
учун 
\
2
'(х)\

д <
1 шарт бажарилмайди. Шунииг учун ҳам (3.14) тенгламани 
текшириб кўрайлик:
<Рз'(*) =
_____ 80_____
3 ^ (8 0 * — 32)2
Бундан кўрамизки, (8,5; 9) оралиқда |<р'(л")|< — < —, шу 
сабабли (3.14)
тенгламадан 
ни топишимиз мумкин.
Нолинчи яқинлашишни 
х 0 =
9 деб оламиз, кейинги яқинлашишлар 2-жад- 
валда келтирилган. Демак, 5 та ишончли раками билан олинган қиймат 
=
= 8,7371 га тенг бўлади.
2- жадвал
1
п
хп
0
9
1
8,828
0
8,7688
3
8,7483
4
8,7412
5
8,7386
6
8,7376
7
'8,7373
8
8,7372
9
8,7371
10
8,7371
42
www.ziyouz.com kutubxonasi


Итерация методи яқинлаши- 
у
шини тезлаштиришнинг бир усу- 
ли 
ҳақида. Итерация методининг
яқинлашиши ёки узоқлашиши 
\
илдизнинг кичик атрофида ф'(Х)
ҳосиланинг 
қийматига 
боғлиқ
эканлигини юқорида кўрган эдик.
Лекин Ж . X. Вегстейн 1958 йил-
да итерация методини шундай 
________
ўзгартиришни таклиф қилган эди- 

хп+< $ 
2п
ки, буни қўллаганда ср'(Х) нинг
қиймати ҳар қандай бўлганда 
10
-чизма,
ҳам итерация жараёни яқинлаша-
ди. М абодо |ср/ ('д :)|< 1 тенгсизлик бажарилса, у вақтда оддий
итерация жараёнига нисбатан Вегстейн жараёни тезроқ яқин-
лашади. 
.
Вегстейн усули
\ я /
в
/
 
1
>4,
/
 
1

!
___ ___
1
X
л: = ф (х ) 
(3.15)
формуладан топилган 
х
п + 1
ни
г
п + 1
=
2
„ +
(1
— 
ч)х
п + 1
 
(3.16)
формула ёрдамида 
г
п + 1
билан алмаштиришдан иборат бўлиб, бун-
да 
<7
 — керакли равишда танлаб олинган миқдордир. 
<7
нинг қийма-
тини аниқлаш учун 
10
- чизмадан фойдаланамиз.
Фараз қилайлик, 
х п+г
(3.15) формула ёрдамида 
г п
орқали топил-
ган бўлсин, яъни 
х п+\
 =
+ ( гп).
У вақтда 
А
ва 
В
нуқталарнинг
координаталари мос равишда 
(гп,
ф 
( г п))
ва 
(хп+и
*п+
1
) бўлади.
Бундай ҳолда 
г п+:
учун энг қулай қиймат 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish