Ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги самарқанд давлат архитектура-қурилиш институти қурилиш Факулътет



Download 462 Kb.
bet9/9
Sana23.02.2022
Hajmi462 Kb.
#173321
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Kurs ishi vulqon chiqindilari Tushuntirish xati(1)

Q2сил=1·9·19·1,2·1,18·0,7·1,25·10,9·1,25=238м3/соат
пастки тўр учун
Q2сил=0,8·9·11·1,18·0,7·1,25·1·0,9·1,25=110 м3/соат
бу ерда С=1 ва С=0,8 устки ва пастки тўрлар учун; S=9 м2 русуми ГИС-62 силкиткич учун, qт=19 м32 (фракцияси 10 мм ) устки тўр учун, q1=11м32 (фракцияси 5 мм) пастки тўр учун; k=1,2; δ=1.18 -ўтувчи жинслар миқдори 50
% бўлганда; m=0,7 силкитиш эффективлиги Е=95 % учун; n=1,25 қум шағал аралашмаси учун; α=0,9 хўл жинслар учун ва ρ=1,25 олинади.
Технологик жараёнларда ишлатилган ускуна ва жиҳозларнинг тавсифлари 3.8-жадвалга киритилади

Қабул қилинган асосий технологик ускуна ва жихозларнинг тавсифи


3.8-жадвал


Т\р

Технологик жараёнлар


номи

Асосий тавсифлар

Ускунани
юклаш коэффи-циенти,
Кф

Ускуна ва жихоз маркаси

Хисобий унумдор-лик,м3/соат

Паспорти бўйича унумдорлиги
м3/соат

Қабул қилинган ускуна, дона Q:Qпас

1.

Йирик майдалаш (1-босқич)

Жағли майдалагич ШДП

118

60

118:60≈2

0,85


2.

Ўртача майдалаш (II-босқич)

9х12 Конусли майдалагич КСД-1750 Гр

118


30


118:30≈4


0,85


3.

Силкитиб элаш (III-босқич)

Силкитгич ускуна ГИС-52

238

70

238:70≈4

0,75


4.

Майда майдалаш (IV-босқич)

Конусли майдалагич КМД-1750Гр

39,8

30

39.8:30≈1


0,85


5.

Силкитиб элаш ва ювиш(V-босқич)

ГИС-52

67.7

70

67.7:70≈1

0,75


6.

Ажратиш, ювиш (VI-босқич)

1-КСН-12

12.8

30

1

0,75



Тайёр маҳсулотлар омбори ҳисоби.

Йил давомида тўхтовсиз ишлайдиган корхоналар учун омборларнинг сиғими корхонанинг унумдорлиги асосида аниқланади, (м3)


Vомб=Vу·n·k/365 (8)
бу ерда Vу-корхонанинг маҳсулот ишлаб чиқариши бўйича унумдорлиги, м3; n-маҳсулотларнинг омборда сақланиб туриш вақти (n=6-8 кун); k-тўғриловчи коэффициент. Унинг қиймати қуйидагича аниқланади


V минг,м3

150-500

600-800

1000-1300

1300

k

2,0-1,8

1,6-1,5

1,4-1,3

1,3-1,1

Йил давомида маълум вақт тўхтаб ишлайдиган (мавсумий) корхоналар учун омборларнинг сиғими қуйидагича аниқланади, (м3);


Vомб=Vу·0,6·(365-t)/365 (9)
бу ерда t-ишининг давом этиш кунлари.
Тўхтовсиз ишлайдиган корхоналар учун омборларнинг сиғими (8) формула асосида
V= =13845м3
Йил давомида тўхтаб ишлайдиган корхоналар учун омбор сиғими (9) формула асосида:
V= =6245м3
бу ерда 365-355=10 кун, йил давомидаги байрамларнинг ўртача йиғиндиси.
Технологик меъёрлаш лойиҳаларига кўра омборлар эни 12, 18, 24, 30 ва 36 м, узунлиги 36-96 м ва тўлдирувчилар уюмининг баландлиги 4-12 м олинади. Тўлдирувчилар сақланадиган бўлинмалар (оцеклар) нинг қадами 6, 9, 12 ва 15 м қилиб лойиҳаланади.
Омбор энини В=24 м, узунлигини L=72 м қабул қиламиз [1]. У ҳолда омборнинг фойдали юзаси Sомб =24х72=1728 м2. Шағал уюмининг баландлиги H=Vомб/ Sомб =13845/1728=8.0 м. Қабул қиламиз H=8.0 м. Омборнинг очиқ ва ярим-ёпиқ оцеклари қадамини 12 м дан қабул қиламиз. У холда омборнинг хисобий узунлиги Lомб=3х12 + 3х12=72 м (мос холда 5-10, 10-20 ва 20-40 мм ли фракцияларни сақлаш учун).
Тўлдирувчилар омборларининг умумий юзаси (3.10) формула орқали қуйидагича аниқланади:
Sомб = Sф·kn =1728х1,5=2592≈2600 м2.
бу ерда Sф-омборнинг фойдали юзаси, м2; kn-омбор юзасининг йўлаклар ҳисобига кенгайишини ҳисобга олувчи коэффициент, kn=1,5.

АДАБИЁТЛАР:
1. Обшесоюзные нормы технологического проектирования предприятий нерудных строителъных материалов\ ОНТП 18-85, Л.1987
2. Одюнин В.С. Переработка нерудных строителъных материалов. М. 1988.
3. Сапожников М.Я. Механическое оборудование предприятий строителъных материалов, изделий и конструкций. Высш. школа, М-1971
4. Ицкович СМ, Чумаков Л.Д, Баженов Ю. М. Технология заполнителий бетона. Высш. Школа. М-1991
5. ЎзРСТ 8267-93. Қурилиш ишларига мўлжалланган зич тоғ жинсларидан олинган шағал ва чақиқ тошлар. Техникавий шартлар.
6. Ўз.РСТ. 678-96. Қурилиш ишлари учун қум-шағалли аралашмалар. Техник шартлар.
7. Б.А.Асқаров, Л.М. Ботвина «Пористые заполнители из местного сырья и легких бетона на их основе».Монография. Ташкент. Фан. 1990г.
8. Б.А.Аскаров, Л.М.Ботвина, Х.Н.Нуритдинов «Особенности конструкционных легких бетонов на новых пористых заполнителях Узбекистана».Учебное пособие. Ташкент. 1989г.

  1. Б.А. Асқаров Новые легкие бетоны и конструкции на их основе. Т.,

Фан, 1995.
10. Х.А. Акрамов Қурилиш ашёлари саноати корхоналарини лойихалаш.
Т., Ўзбекистон, 2003.
11. Б.А.Асқаров, Х.А.Акрамов, Х.Н. Нуритдинов “Бетон технологияси”. Ўқув қўлланма, 1-2-қисм. Тошкент-2005 й.





Download 462 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish