Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги


Аскорбин кислотаси (С витамини) етишмовчилиги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet140/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Аскорбин кислотаси (С витамини) етишмовчилиги
. О вқат тар­
кибида С ви там и н и ети ш м асл и ги , йўкдиги ёки и чак ти зи м и - 
да яхш и сўрилм аслиги оқибатида ц инга (скорбут, М е л л е р -Б а р ­
лоу касаллиги) ривож ланади. О рганизм д а н и к о ти н кислотаси 
е ти ш м о в ч и л и ги н и н г ю зага кел и ш и га ҳаддан зиёд ж и с м о н и й
зў р и қ и ш , и н ф ек ц и о н ка с ал л и к л а р , с о в у қ қ оти ш , асаб т и з и ­
ми зўри қи ш и ва шу каби б ош қа ҳолатлар ҳам сабаб бўлади. 
О вқат ҳазм қи ли ш аъ зо л ар и н и н г ҳолати муҳим аҳам ият касб 
этади. М еъдада э р к и н с о л ян и й кислотаси й ў қяи ги аскорб и н
ки сл о таси н и н г тез п арчаланиш ига, меъда ял л и ғл ан и ш и унинг 
ём он сўрилиш ига сабаб бўлади. Витамин С етиш м овчилиги б и ­
л ан б о ғл и қ ўзгариш лар гем орраги к синдром ва ун и н г асорати 
ю зага кел и ш и бўлиб, бе восита ж ар аён н и н г икки л ам чи и н ф ек - 
ц и яс и н и чақиради. А скорбин ки сл о таси н и н г ети ш м овч и ли ги
ва С ави там и н ози л охаслик, д а р м о н си зл и к, тез чарчаш , и ш ­
таха йўқлиги, ози ш , айрим м уш акларда о ғр и қ б ўл и ш и билан 
бирга кечади. Т ери га м еланин қуйилиш и натиж асида қорам - 
ти р бўлади, қурийди ва о сон ти л и н ад и . К а п и л л яр ва к и ч и к 
қон то м и р л ар н и н г деворлари ўтказувчанлиги ош и ш и нати ж а­
сида гем оррги к синдром : О Б Ш Қ , тери ости хуж айра ва бў- 
ғи н л арда п атехи ял ар кузатилади; ў тк азу в ч а н л и к н и н г би рд ан
о ш и б оқи б атд а а с к о р б и н к и сл ота ва р у ти н н и н г б и р гал и к д а 
ети ш м овч и ли ги кузатилади. В итам ин С ети ш м овч и л и ги д о и ­
мо оғи з бўш лиғидаги ўзгариш лар билан кечади. Ш и л л и қ қа- 
ватдаги ш и кастл ан и ш л ар ўрнида патехияли қон қуй и ли ш лар 
б илан қўш илиб , й и р и к қон қу й и л и ш л ар кузатилад и, К асал ­
л и кн и н г бош ида дастлаб м илк сўрғичларида ш иш кузатилиб, у


Гиповитаминоз ва авитоминозларда О БШ Қ ва лабдаги узгаришлар
151
қ и зи л -к ў к и ш , с е к и н л и к б илан катталаш иб боради , ти ш тож
қ и см и н и ёпиб боради ва кучли қонайдиган бўлади. Т и ш л ар- 
н и н г қим и рл аган л и ги ва туш иб кетиш и кузатилади. К ей и н ч а- 
л и к қон д а и к к и л а м ч и и н ф е к ц и я ту ш и ш и н атиж асида я ради 
н ек р о ти к ж араён ю зага келади. Н екрозл ар кўпинча м и л к чет- 
лари ва му рта к б езларида ж ойлаш ади. С гип ови там и н ози д аги
м и л к сўрғи чл ари н и н г к атталаш и ш и н и ги п ертроф и к ги нгивит- 
дан ф аркдаш зарур. О Б Ш К д аги нукдали қон қуйилиш ларни қон 
касал л и кл ари д ан ф ар қ аа ш зарур. Ц инга б ош қа сим птом лари 
л а б о р а т о р т е к ш и р и ш л а р н а т и ж а с и н и н г м у ҳ о к ам аси м уҳим
аҳам ият касб этади. С ги п о- витам инозида аскорб и н кислота- 
с и н и н г қондаги м иқдори п асайиш и кузатилади. Д а вола ш м ақ- 
садида кун ига 0,1 г д ан 4-5 м арта аскорби н кислота ёки 1-3 
м л д ан 5% а с к о р б и н а т н атри й эр и тм а с и п ар ен тер ал усулда 
ўтказилади. Б и р вақтда рутин тавси я қи л и н са м ақсадга муво- 
ф и қ бўлади.
1. Гипо ва авитоминозларда оғиз бўш лиғи ш иллиқ қават идаги
ўзгариш ларнинг кли н и к кечиш и ва даволаш усуллари.
2. О рган изм да в и т а м и н А е т и ш м а сли ги о қ и б а т и д а ги о ғи з
бўш лиғи ш иллиқ қават ида кузат иладиган ўзгариш ларни са-
наб ўт инг.
3. Рибофлавин (В 2 вит ам ини) ет иш маслиги натиж асида оғиз
бўш лиғи ш иллиқ қават идаги ўзгариш ларни ташхислаш.
4. Организмда никот ин кислот аси ет иш маслиги натиж асида
оғиз бўш лиғи ш иллиқ қават идаги ўзгариш ларнинг кли н и к к е ­
чиши ва даволаш.
5. Организмда аскорбин кислот аси ет иш маслиги натиж асида
оғиз бўш лиғи ш иллиқ қават идаги ўзгариш ларни кли н и к кечи ­
ши.



Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish