Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд давлат чет тиллар институти роман-герман филологияси факультети


Испан тили отларида сон категорияси



Download 139,57 Kb.
bet9/24
Sana24.02.2022
Hajmi139,57 Kb.
#206324
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24
Bog'liq
Испан ва ўзбек тилларида отнинг грамматик категорияларини

1.5.Испан тили отларида сон категорияси
(Número de los sustantivos)
От – одатда сонлар бўйича ўзгариб турувчи сўз туркумидир. Испан тилида ҳам, ўзбек тилида ҳам отларда бирлик ва кўплик шакллар мавжуд, бўлиб улар келишикларда турланмайдилар.
1.5.1.Отларда кўплик формасининг ясалиши

Испан тилида отлар бирлик ва кўплик шаклларга эга. Бирлик сонда урғусиз унли билан тугаган отлар –s қўшимчасини қўшиш билан кўплик сонни ҳосил қиладилар:






Бирлик

кўплик

тарелка

el plato

los platos

хона

la habitación

las habitaciones

қабила

la tribu

las tribus

(пичоқ)

cuchillo

cuchillos

(она) madre - madres


Бирлик сонда ундош, -y ёки урғули унли (-е дан бошқа) билан тугаган отлар –еs қўшимчасини қўшиш билан кўплик сонни ҳосил қиладилар:






Бирлик

кўплик

ҳайвон

el animal

los animales

жаноб

el señor

los señores

қирол

el rey

los reyes

қонун

la ley

las leyes

бигуди

el bigudí

los bigudíes

кимхоб

el tisú

los tisúes

(ашула) canción – canciones (графикурғуйўқолади)


el reloj (соат) – los relojes (кўп соат)
Қуйидги сўзлар бундан мустасно:




Бирлик

кўплик

ота

el papá

los papás

она

La mamá

las mamás

софа

el sofá

los sofás



la casa (уй) – las casas (уйлар)
Бирқатор ўзлашган сўзлар ҳам бундан мустасно:






Бирлик

кўплик

клуб

el club

los clubs

фильм

El film

los films

дефицит

el déficit

los déficits

Таъкидлаш жоизки, кўплик сонни ҳосил қилиш бир қатор ҳолатларда орфографик ўзгаришларга олиб келиши мумкин. Бирлик сонда – z ва –x билан тугайдиган отлар кўпликда [θ] товушини сақлаб қолиш учун уларни –с га алмаштиради:






Бирлик

кўплик

оникс

La ónix

las ónices

қалам

el lápiz

los lápices

нур

La luz

las luces

бурун

la nariz

las narices

(овоз) voz – voces (қоида бўйича е дан олдин z→с)


lavez (марта) – lasveces (марталар)
ellápiz (қалам) – loslápices (қаламлар)
cундоши билан тугайдиган камгина сўзларкўпликда уни –quга алмаштиради:




Бирлик

кўплик

лашкаргоҳ

el vivac

los vivaques

фрак

el frac

los fraques

бифштекс

el bistec

los bisteques

Агар сўзга янги бўғин қўшилса, урғули бўғин позициясини сақлаб қолиш учун график урғу пайдо бўлиши ёки йўқолиши мумкин:el andén (перрон) – los andenes (перронлар). Яна иккита ҳолатда кўплик шаклни ҳосил қилишда урғу ўзгаради:el régimen (режим) – los regímenes (режимлар); el carácter (характер) – los caracteres (характерлар).


Кўплик сонда артикл қуйидаги тарзда ўзгаради:el → los / un → unos / la → las / una → unas.
Кўпликда отларнинг қўшимчалари ҳам ўзгаради. Отларга–sюкламаси қўшилади, агар сўз ундош билан тугаса, –esқўшилади. Масалан:

  • el barco – los barcos

  • la mosca – las moscas

  • el tren – los trenes

  • la ciudad – las ciudades

Урғули бўғин кўплик сонда (plural) бирлик сондагидак (singular) қолади. Шунинг учун ҳам кўпликда урғунинг график белгисини (acento) қолдириш мақсадга муофиқ бўлишини текшириб кўриш керак бўлади. Масалан, el balcón сўзида урғу белгиси (acento) қўйилади, чунки урғу қўйиш қоидаларига мувофиқ, охиридан олдинги бўғин бу ерда урғули бўлиши керак. Кўпликда урғули бўғин ўзгармасдан қолади, аммо биз урғу белгисининг йўқолганини кўрамиз: los balcones. Бунинг сабаби шундаки, урғули бўғин охиридан олдинги бўлди ва сўз–sбилан тугаган.Бу шуни билдирадики, у қоида бўйича урғули ва урғунинг рафик белгисини қўйишга ҳожат қолмайди.
La organización сўзининг кўплик шаклида ҳам шу ҳолатни кўрамиз: охиридан олдинги бўғин ҳам қоидага биноан урғули бўлганидан кўпликда урғу белгисияна қўйилмаган: las organizaciones (охирги бўғин –sбилан тугаган).
Агар сўз–zбилан тугаса,кўплик сонда–z ўрнига –сишлатилади. Масалан: la nariz – las narices.


1.5.2. Иккала сон учун бир хил шакллар
Одатда, урғусиз бўғинда бирликда -s билан тугайдиган барча отлар кўпликда қўшимчаларни ўзгартирмайдилар. Бу отлар иккила сон учун битта шаклга эга бўладилар ва сонда бир-биридан артикллар ёрдамида фарқ қилиб турадилар: (el, los) limpiadientes (тиш тозалагич (лар),(el, los) rascacie-los (осмонўпар иморат (лар),(el, los) sacacorchos (штопор (лар).
Иккила сон учун битта шаклга эга бўлган отлар қаторига қуйидагилар киради:
1. Ҳафта кунларининг номлари: (el, los) lunes ()душанба),  (el, los) martes (сешанба).
2. -s билан тугамайдиган мураккаб отлар:




Бирлик

кўплик

қизиқчи

el hazmerreír

los hazmerreír

гап ташувчи

el correveidile

los correveidile

Поддавки ўйнамоқ

el ganapierde

los ganapierde

3. Икки сўзни қўшиш йўли билан ҳосил бўлган мураккаб отларда кўплик соннинг ўзига хос расмийлаштирилиши кузатилади:






Бирлик

кўплик

вагон-ресторан

el vagón restaurante

los vagones restaurante

ухлаб кетадиган вагон

el coche cama

los coches cama

розали чой

la rosa té

las rosas té

4.Бир қатор отлар фақат кўплик сонда қўлланади ва амалда бирлик шаклга эга бўлмайдилар: las afueras (чекка жойлар),los bártulos (лаш-лушлар),los celos (рашк),las fauces (хиқилдоқ, бўғиз)las gafas (кўз ойнаклар).


5.Кўпгина отлар умуман кўпликда қўлланмайди. Бундай сўзларга қуйидагилар киради: а) атоқли отлар - José, María, Moscú, España; б) ягона объектларни ёки ягона сифатида фикрланадиган отлар, масалан:el sol (қуёш),el sur (жануб), la luna (ой), el norte (шимол), el cenit (зенит), el horizonte (горизонт); в) моддалар, материаллар, бошақли ўсимликлар, айрим маҳсулотлар ва ҳ.зларни номловчи отлар: la carne (гўшт), el pan (нон),
el carbón (кўмир); г) сифат, ҳаракат ва ҳолатни англатадиган мавҳум отлар: la alegría (қувонч), la valentía (жасурлик), el desarrollo (ривожланиш); д) жамловчи отлар: la ropa ()- одеждаla gente (халқ),el dinero (пул); е) илмий, сиёсий, адабий йўналишлардаги айрим атамалар (кўпинча –ismo суффиксли) ҳамдафанларнинг номлари: marxismo (маркисизм), impresionismo (импрессионизм), medicina (медицина), ingeniería (муҳандислик иши).


1.6. Ўзбек тили отларида сон категорияси
Отларда оппозиция ҳолида бўлган бирлик ва кўплик маънолари ва бу маъноларни ифодаловчи формалар системаси грамматик сон категориясини ташкил қиладн.
Грамматик сон ва логик сон одатда ўзаро мос келавермайдн. Масалан, киши отлари якка шахсни (масалан, Зулфия, Карим каби) ифода этади. Лекин бу отлар бир неча шахс номини ҳам англатиши мумкин. Шунда ҳам улар якка шахсни билдираверади. Турдош от эса, асли биттадан кўп бўлган пред-
метнинг номидир. Бундан ташқари, бир турдош от ўрни биланбир предметни, ўрни билан кўп предметни ифода қнлиши мумкин. Масалан, Мактаб тажриба участкасига олма экдик. Бунда олма ситуация ва контекстга қараб бир олма кўчатини ҳам,кўп олма кўчатини ҳам ифода қиладн. Бу унинг семантик белгисига боғлиқ.
Турдош отнинг якка ёки кўп предметни ифода қилиши унинг семантикаси ва ситуация контекстига боғлиқ. Лекинбу отлар, якка ёки кўппредметни англатишидан қатъи назар,сон категориясининг айнан бир формасидир. Демак, отнинг якка ёки кўп предметни англатиши билан сон категориясинингқайси формасида бўлиши бошқа-бошқа ҳодисалардир: логиксон билан грамматик сон тенг эмас.
Сон категориясининг икки формаси: -лар аффикси билан ясалувчи формаси ва шунга оппозиция шаклида бўлганноль кўрсаткичли формаси бор. Булардан -лар аффикси отнингкўплик формасини ясайди, бирлик форма эса ноль кўрсаткичли формадир.
Бирлик формасидаги отлар бир жинсдаги предметларнинг биттасини англатади. Ўзбек тилида отнинг бирлигини кўрсатувчи махсус аффикс йўқ. Сўзнинг предмет тушунчасини ифода қилувчи аффикссиз ҳолатининг ўзи, яъни ноль кўрсаткичли формаси бирликдир. Лекин баъзи отлар бирлик фор-
мада бўлиб, айрим предметларнинг тўдасини англатади: халқ, армия, оломон, тўда. Бу кўпликнинг семантик усул билан ифодаланиши деб юритилади.
Отларнинг кўплик формаси бир жинсдаги ёки унданортиқ бўлган ноаниқ миқдордаги предметларниифода қнлади. Бу форма -лар аффикси орқали ҳосил бўлади. Кўпликнингбундай ифодаланиши морфологик усул билан ифодаланиш дебаталади: китоб (бирлик)- китоблар (кўплик).



Download 139,57 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish