Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши давлат университети


Объектнинг ҳажм-ўлчов белгиси асосида юзага келган оппозиция



Download 1,52 Mb.
bet40/82
Sana25.02.2022
Hajmi1,52 Mb.
#278330
TuriДиссертация
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   82
1. Объектнинг ҳажм-ўлчов белгиси асосида юзага келган оппозиция.
Оронимларнинг бу гуруҳи, асосан, орографик объектларнинг ҳажмини англатувчи катта, кичик, кенг, тор, ғайбар (катта, улкан), ҳайбар (катта, улкан) каби туркий (ўзбек) тили ва унинг шеваларига тегишли; калон, ҳурд, танг, парча каби эроний (форс-тожик) тилларига тегишли сўзлар асосида шаклланади: Катта тарпи – Кичик тарпи (Чр., баландлик), Катта тақир – Кичик тақир (До., баландлик), Тумшуқ – Кичиктумшуқ, Ширам – Узунширам, Мўла – Узунмўла, Нурқай - Катта Нурқай – Кичик Нурқай. Ғўрим - Каттағўрим – Кичик ғўрим, Каттадапсан – Кичикдапсан, Ҳайбартепа (ҳайбар – баланд, катта) – Ертепа, Каттатепа - Кучактепа.
2. Объектнинг шакл хусусиятига кўра юзага келган оппозиция.
Оппозициянинг бу тури орографик объектнинг шакл хусусиятларини ифодаловчи айлана, ялпоқ, лўнда, думалоқ сўзлари иштирокида ҳосил бўлиши мумкин: Тумшуқ - Айланатумшуқ, Тепа - Ялпоқтепа, Санг – Лўндасанг.
3. Объектнинг жойлашиш ўрнига кўра юзага келган оппозиция.
Оппазициянинг бу тури орографик объектнинг жойлашган ўрнини ифодаловчи бош, этак, юқори, паст, нари, бери, пар, зар//сар, поён, таг, ўрта, миён, терс, терскай, кунгай, бўлак, боло каби сўзлар асосида ҳосил бўлади: Тумшуқ – Юқоритумшуқ - Ўртатумшуқ, Терскай - Ўнгай, Юқоритакча – Пасттакча, Қир – Бўлакқир, Сардара – Поёндара, Кўтал – Саркўтал, Ширам – Бўлакширам.
4. Объектнинг ранг-тус белгиси асосида юзага келган оппозиция.
Оппозициянинг бу тури ранг билдирувчи ўзбекча оқ, қора, сариқ, кўк, қўнғир, ола форс-тожикча сафед, сиёҳ каби сўзлар воситасида юзага келиши мумкин: Кўҳисафед – Кўҳисиёҳ, Оқтоғ – Қоратоғ, Олатоғ – Қўнғиртоғ, Оқайри – Қораайри, Оқтепа – Қоратепа, Қорақум - Оққум, Оққир – Қорақир, Оққия – Қорақия, Оқбел – Қорабел, Очгаза – Қорагаза, Кўктепа – Қоратепа ва б.
5. Объектнинг миқдор белгиси асосида юзага келган оппозиция.
Миқдор белгиси воситасида юзага келган оппозицияда бир, уч, беш, қирқ, саксон каби сонлар; якка, қўш, етим, эгзак каби миқдор англатувчи сўзлар иштирок этиши мумкин. Якарча - Арчазор, Етимтахта – Бештахта, Етимтепа - Қўштепа, Етимқиз – Қирққиз, Етимчўққи – Қизилэмчак (чўққи, эмчак сўзида чўққининг иккиталигини англатувчи тушунча мавжуд), Етимтепа – Эгзактува (тепа), Бироғиз дара – Саксондара, Айритепа – Қўштепа.

Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish