Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология


Ғўзанинг Бухоро-8, Омад, С-4727 навларида ва улар ўртасида олинган дурагай бўғинларда



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

Ғўзанинг Бухоро-8, Омад, С-4727 навларида ва улар ўртасида олинган дурагай бўғинларда 
ўсимликлар бўйи (см) 
Материал
Lim 
X±m 


Бухоро –8 
Омад 
С-4727 
F
1
Омад х С-4727 
F
2
Омад х С-4727
80-138 
55-105 
70-110 
95-125 
80-125 
103,5±2,02 
77,0±4,00 
88,40±2,14 
107,60±3,37 
100,20±1,47 
9,75 
15,10 
10,50 
10,60 
10,45 
10,10 
19,60 
11,80 
9,91 
10,40 
Ушбу биринчи бўғин ўсимликларни ўз-ўзига чангланиши натижасида олинган иккинчи бўғинида 
ҳам юкорида таъкидланган ходисалар кузатилади, яъни F2 Омад х С-4727 бўғинида ўсимликларни бўйи 80 
см дан то 125 см гача ташкил этиб, ўртача F2 бўғинда 100 сантиметрдан иборат бўлди. Иккинчи бўғинда 
ўсимликларни бўйи (жадвал-1) ўртача 45 см ораликда узгарувчанлик амплитудаси кузатилиб, бу ерда ҳам 
гетерозис, унг томонлама транегрессия ходисаси тўлалигича кузатилди. Иккинчи бўғинда гетерозис ва 
трансгрессия ходисаларни кузатилиши генотипларда асосан гетерозигот генларни бўлиши ва генларни 
комплементарлик таъсири натижасида эканлиги бўлиши мумкин. 
Ўрганилган навларда пишиш етилиш фазасида ўсимлик бош поясини бўйини таъмин этувчи мухим 
компонентлардан бири бўғинлар сони тахлил этилганда (Жадвал-2) андоза Бухоро-8 навида бўғинлар сони 
бош пояда ўртача 23,16 донани, ўсимликларда алохида-алохида ўрганилганда 19 донадан то 27 донагача 
ташкил этилганлигини кўриш мумкин. Омад ва С-4727 навларидаги ўсимликларда бир хил 15 донадан 
бошланиб, Омад навида 30 тагача ва С-4727да 27 донагача бўғинлар мавжуд бўлганлиги текширишларда 
кузатилди.
Жадвал-2.
Истикболли ғўзанинг Бухоро-8, Омад , С-4727 навларида ва дурагай бўғинларда
 бўғин сони (дона) 
Материал
Lim 
x±m 


Бухоро-8 
19-27 
23,16±0,33 
1,67 
7,2 
Омад 
15-30 
22,5±0,89 
4,4 
18,3 
С-4727 
15-27 
20,8±1,23 
6,05 
29,1 
(F1ОмадхС-4727) 
19-27 
24,30±0,82 
2,60 
10,74 
(F2ОмадхС-4727) 
18-31 
22,8±0,49 
3,5 
15,3 
Кўриниб турибдики, бўғинлар сони навлар ичида энг кўп Бухоро-8 навида, ўртача Омад ва 
бўғинлар сони энг кам С-4727 навида ҳосил бўлиши аникланди. 
Омад ва С-4727 навлари ўртасида олинган дурагай авлодлар тахлил этилганда, бўғинлар сони 
F1ОмадхС-4727 биринчи бўғинда ўрганилган ўсимликларда 19 донадан 27 донагача кузатилган бўлсада, 
лекин ўртача бўғинлар сони 24,30 донани ташкил этиб иккала ота-она формага нисбатан кўп бўғин хосил 
бўлиши кузатилиб бу ерда гетерозис ходисаси кузатилди, аммо бу ерда хеч кандай тренсгресис ходисаси 
аникланмади. Бу биринчи авлодлардан олинган иккинчи F
2
Омад х С-4727 авлодида эса бўғинлар сони 18 


210 
тадан то 31 донагача узгариб бунда унг томонлама трансгрессия ходисаси аникланди. Бу авлодда ўртача 
бўғинлар сони 22,8 донага тенг бўлиб кисман гетерозис ходисаси борлиги аникланди. (Жадвал-2). 
Кўриниб турибдики F1 ва F2 авлодларда ўртача бўғинлар сони ота ва она формалардан кўп бўлиб бунда 
айнан шу икки ота она генларини битта генотипга йигилиши натижасида генларни гетерозигот холатидан 
гетерозис ҳодисаси кузатилди. Ўсимлик бўйини таъмин этувчи мухим белгилардан яна бири бу бош 
поядаги бўғинлар узунлиги бўлиб бу ҳам (генотипик) генлар билан бошкарилади. Олимларнинг 
маълумоти бўйича бўғин узунлигини полигенлар ва айрим генлар бошкариши кишлок хужалик 
экинларида аникланган. Масалан Мику В.Е. [4] маълумоти бўйича маккажухорида 20 га якин рецессив 
генлар бўғинларни узун еки калта бўлишини таъминлайди. Академик С.Мирахмедов [5], ғўза усимлигида 
пакана бўйли навларни яратишда бўғин сони кўп, киска бўғинли навларни яратиш, юкори хосил олиш 
имконини беради деб таъкидлайди. Олимлардан Ф.Х.Жумаев, М.Ф.Абзаловлар [6] ғўза ўсимлигида бўғин 
узунлигига алохида Iut ва let
dw
генлари жуда катта салбий таъсир этишини аниклаганлар. Бу генлар
доминант гетерозигот холатда бўлганда бўғинлар узунлиги ўртача 5-6 см дан 1,0-2,0 см гача қискаришини 
тажрибалар асосида аниклаганлар, бунинг натижасида ғўзанинг умумий бўйи 120 см дан 40-50 см бўлиб 
колишини таъкидлайдилар. Биз уз тажрибаларимизда ўрганган навларимиз ҳаммаси ўрта толали 
G.hirsutum турига мансуб бўлиб, Бухоро шароитида яратилган Бухоро-8 ғўза навида бўғинлар сони ўртача 
4,4 см ни ташкил этиб, бу навда бўғин узунлиги 3,4 см дан то 5,1 см гача бўлганлигини 3-жадвалдан 
кўриш мумкин. 
Жадвал-3

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish