Zbekiston respublikasi aloqa, axborotlashtirish va telekommunikatsiya


Elektron ta’limning dolzarb muammolari



Download 1,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/15
Sana13.10.2019
Hajmi1,05 Mb.
#23456
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
zamonaviy oquv texnik vositalar va ulardan foydalanish metodikasi


Elektron ta’limning dolzarb muammolari  
O‗z vaqtida A.Eynshteyn – muammoni shakllantirish, bu uning yarmini hal etish –
degan fikrni aytgan. SHuning uchun muammolarning majmuini (idealda - tizimlar) 
shakllantirish bu yangi pedagogikani rivolantirishda muhim qadam hisoblanadi.  
Internet-o‗qitish 
(tarmoqli  o‗qitish)ning  bir  qator  psixologik-pedagogik 
muammolarini ko‗rib chiqamiz:  
1.  Zamonaviy  axborot-ta‘lim  muhitida  o‗qitish  nazariyasining  mavjud  emaslik 
muammosi; buning natijasi – tushunish-toifa apparatining mavjud emasligi.  
Hozirgi vaqtda o‗qitishning mavjud bo‗lgan nazariyasidan hech biri virtual ta‘lim 
muhitida  o‗qitish  uchun  bevosita  foydlania  olishi  mumikn  emas.  Kompyuter 
o‗qittish  yoki  Internet-o‗qitishni  an‘anaviy  metodologik  o‗qitishga  muvofiq 
o‗qitishni qurishning mavjud urinishlari kam samarali bo‗lib chiqdi.  
Elektron  pedagogikaning  ta‘rif,  atamaga  oid  muammolarini  ishlab  chiqishning 
qoniqarsiz  holati  ilmiy-pedagogik  muhitda  turlicha  nomlanishga  ega  o‗qitishning 
bitta o‗ziga xos xususiyatining ko‗p ma‘noga ega tushunchasining misoli: xususan 
elektron  qo‗llanma  yoki  kompyuter  qo‗llanma,  yoki  va  h.  tasdiqlaydi.  Natijada 
o‗qitish  vositasining  ushbu  jami  «o‗quv  vazifaning  elektron  nashri»  deb  ataldi. 
O‗shbu tushuncha belilangan belgisi bo‗lib hisoblanmaydi.  
2.  Optimallik  muammolari:  zamonaviy  ATMda  samarali  o‗qitish  uchun  o‗quv-
metodik  komplekslar  (O‗MK)  tarkibi,  turli  tashuvchilarda  (qog‗oz,  tarmoq,  CD-

ROM va boshqalar) O‗MK didaktik elementlarni joylashtirish; o‗qitishning u yoki 
boshqa metodikasini qo‗llash.  
Muammo  bo‗lib,  masalan,  samaradorlikning  maksimal  bosqichi  bilan  o‗qitish 
uchun  axborotning  turli  tashuvchilar  turida  O‗MK  elementlarini  joylashtirish 
proporsiyalarini  aniqlash  hisoblanadi.  Ushbu  muammo  psixologik-pedagogik 
nazariya  asosida  hal  etilishi  kerak.  Bu  erda  har  bir  O‗MK  elementlarida  o‗quv 
materiallarining  tarkibini  strukturalashtirish  muammoasi  yuzaga  keladi.  Ushbu 
muammoni  hal  qilish  tegishli  vosita  va  metodlarni  (IMS,  SCORM  va  boshqa.) 
qo‗llagan holda ta‘limda standartlashtirish muammolari bilan bog‗liq.  
3.  Optimallashtirish  muammosi  bo‗lib  o‗quv  materialni  psixologo-ergonomik 
taqdim etish, o‗quv materialni inson tomonidan qabul qilinishi, elektron ko‗rnishda 
taqdim etish, elektron o‗quv materialni tushunish hisoblanadi.  
O‗MKning turli elementlarida joylashgan o‗quv axboroti (o‗quv adabiyotlar, o‗quv 
qo‗llanma  va  boshqalar)  matn  shaklda,  yoki  ovoz  shaklda,  yoki  sxema  shaklda, 
video  qator  va  hokazo  ko‗rinishda  yoki  ularni  birgalikda  qo‗llanish  shaklida 
taqdim etilgan bo‗lishi mumkin. Bunda ergonomik va valeologik talablarga rioya 
qilingan bo‗lishi kerak.  
Ushbu  muammo  kompyuter  ekranidan  o‗quv  materialni  inson  tomonidan  qabul 
qilinishning  psixologik-lingvistik  xususiyatlar,  masofadan  o‗qitish  tizimida 
foydalanuvchilarning psixologik xarakteristikalarini hisobga olgan holda tushunish 
bilan  bog‗liq.  Bu  erda  o‗quv  materialni  inson  tomonidan  qilinishning  psixologik 
nazariyasidan  foydalanish  yo‗nalishlarida  tadqiqotni  o‗tkazish,  O‗KMda 
foydalanuvchilarning  psixologik  xarakteristikalaridan,  ekrandagi o‗quv  materialni 
o‗zlashtirish tempidan va boshqalardan foydalanish zarur.  
Ushbu  muammoni  hal  qilish  uchun  ushub  sohada  Rossiya  ta‘lim  akademiyasida 
(oliy  maktab  bo‗linmasi),  Voroned  davlat  pedagogik  universitetda,  RAGS  va 
boshqa  oliy  o‗quv  yurtlarida  hamda  ilmiy-tadqiqot  tashkilotlarda  o‗tkaziladigan, 
lekin  O‗KMda  o‗qitishning  o‗ziga  xos  xususiyatni  hisobga  olgan  holdadasturlar, 
shunga o‗xshash tadqiqot dasturlari ishlab chiqilgan bo‗lishi kerak.  
4.  O‗qituvchi  va  o‗quvchilarning  zamonaviy  axborot-ta‘lim  muhitiga  kirishga 
tayyorlik muammosi.  
Ushbu  muammoni  hal  qilish  axborot  texnologiyalari  sohasida  bo‗lgani  kabi, 
zamonaviy  axborot-ta‘lim  muhitining  pedagogikasi  sohasida  ta‘lim  jarayonining 
ishtirokchilarini tayyorlashni o‗z ichiga oladi.  
Ushbu yo‗nalishlar bo‗yicha zamonaviy O‗KMda o‗qituvchi va talabaning faoliyat 
yuritishiga o‗xshash bo‗lgan o‗qituvchi va talabaning modellari, ularning negizida 
o‗quv  dasturlar  va  rejalar  ishlab  chiqilgan  va  tadqiq  qilingan  bo‗lishi  kerak. 
Bunday  harakatlarning  prototipi  bo‗lib  Rossiya  davlat  ochiq  ta‘lim  instituti 
(RGIOO)da, M. SHoloxov nomidagi Moskva davlat osiq pedagogik universitetida 
(MGOPU) va boshqalarda tarmoq tizimini shakllantirish yo‗nalishida oliy maktab 
o‗qituvchilarini  qayta  tayyorlash  tarmoq  tizimini  shakllantirish  yo‗nalishida 
birinchi qadam bo‗lib xizmat qilishi mumkin.  
5.  O‗quv  jarayon  ishtirokchilarining  kunduzgi  muloqatining  cheklanishi  bilan 
yuzaga kelgan tarbiyaviy muammolar.  

Ushbu  muammoning  dolzarbliligi  shubha  uyg‗otmaydi.  Tarbiya  pedagogikaning 
asosiy taoifasi hisoblanadi. Biroq ushbu atama pedagogikaga oid adabiyotda beshta 
turli tushunchalar bilan belgilanadi:  
1. Ijtimoiy tuzum va atrof muhitning insonga ta‘sir etishi;  
2. To‗plangan jamoat-tarixiy tajribani yangi avlodga berish;  
3. Ta‘lim muassasida o‗quv-tarbiyaviy jarayon;  
4.  Muayyan  ishonch  va  qarashlar  tizimini  shakllantirish  uchun  maxsus  tarbiyaviy 
ish;  
5. Alohida sifatlarni shakllantirish.  
Pedagogika predmeti chegarasining noaniq belgilanishi bilan bunday holat (tarbiya 
to‗g‗risidagi fan bo‗lib hisoblanadigan) unda rivojlanadigan inqirozlar sabablaridan 
biri hisoblanadi:  
-  «tarbiya»  atamasining sanab  o‗tilgan  tushunchalaridan biri  sotsiologiyani  tadqiq 
qilish ob‘ekti hisoblanadi;  
- ikkinchisi falsafiy xususiyatga ega;  
-  uchinchisi  «ta‘lim  jarayoni»  atamasiga  sinonim  hisoblanadi  (tarbiya  va  o‗qitish 
kiradigan ta‘lim to‗g‗risidagi fan bo‗ladigan pedagogika);  
-  natijada,  to‗rtinchi  tushuncha  («ta‘lim  muassasalarda»  cheklanishni  qo‗shgan 
holda)  maktab  pedagog-tarbiyachilari  yoki  tarbiyalanuvchilarda  ahloqiy  sifatlar 
bo‗lishiga yo‗naltirilgan oliy o‗quv yurtlari rahbar va o‗qituvchi tarkibining o‗ziga 
xos  xususiyatiga  ega  faoliyatga  kirgani  kabi  «maktab  o‗quvchisining  tarbiyasi», 
«talabaning tarbiyasi» tushunchasiga kirishiga mos keladi.  
Ko‗p  hollarda  pedagogikaga  oid  adabiyotda  «tarbiya»  atamasining  qaysi 
tushunchasi  to‗g‗risida  so‗z  yuritilayotganligi  ko‗rsatilmaydi:  tushuncha 
kontekstdan oson aniqlanadi. Albatta, bu mumkin. Umuman pedagogikaning ilmiy 
yo‗nalishi predmeti to‗g‗risida so‗z borgan holatda.  
Ijtimoiy  normalarni  o‗zlashtirish  jarayonlari  shaxsda  bolalik  davrida  boshlanadi, 
muayyan  jamiyatda  hayotning  xususiyatlarini  yanada  turli-tuman  anglab  olish 
butun  yashash  vaqtida  davom  etadi.  O‗z  mohiyati  bo‗yicha  shaxsning  vujudga 
kelishini  ta‘minlaydigan  ushbu  barcha  jarayonlar  «sotsializatsiya»  atamasi 
belgilanadigan natija hisoblanadi.  
Oliy  maktabda  tarbiya,  talabalarda  ta‘lim  olish  jarayonida  ko‗zda  tutilgan 
dunyoqarash  tizimini,  ahloqiy  normalar  va  umummadaniy  sifatlarni  vujudga 
kelishiga  yo‗naltirilgan  oliy  o‗quv  yurtlari  xodimlarining  maxsus  ishi 
hisoblanadigan  ta‘rifning  asosi  sifatida  qabul  qilgan  holda,  o‗qishning  kunduzgi 
shaklida  an‘anaviy  oliy  o‗quv  yurtlarida  ushbu  yo‗nalishda  ish  hajmida  ko‗rish 
mumkin.  Virtual  oliy  o‗kuv  yurtlarida  talabalar  bilan  nima  qilish  kerakligni 
belgilaydigan ishlar, afsuski, kam.  
SHubhasiz,  zamonaviy  axborot-ta‘lim  muhitida  talabalarni  talab  etiladigan  bilim 
va  ko‗nikmalar  bilan  ta‘minlash  mumkin.  Internet  tarmog‗ida  O‗qish  bu  oddiy 
insoniy muloqatdan uzilgan holda mustaqil ishning katta bosqichidir. Biroq, sovet 
jamiyatida  «kommunistik»  tarbiya  bo‗yicha  keng  ko‗lamli,  kundalik  ish  kutilgan 
natijalarga  olib  kelishini,  SSSRdagi  miqdor  dunyoda  ahamiyatliligini  ko‗rish 
mumkin.  

1.  Valeologik  muammo.  Valeologiya  sog‘liq,  inson  sog‘lig‘i  to‘grisidagi  fan  kabi 
ko‘rib chiqiladi. "Valeo" so‘zining o‘zi (sog‘lom bo‘lish) birinchi marta 1980 yilda 
I.I.Brexmanning nashrlarda paydo bo‘ldi (12).  
Har qanday jamiyatning ijtimoiy qimmatliliklari va ustuvorliklari tizimlarida inson 
sog‗lig‗i  muhim  o‗rinda  turadi.  Jamoat  taraqkiyoti  ko‗rsatkichlaridan  biri  va 
mamlakatning  ijtimoiy-iqtisodiy  hotirjamlikning  o‗ziga  xos  oynasi  bo‗lib  sog‗liq 
har  qanday  jamiyatning  kuchli  ijtimoiy,  mudofaa,  madariy  va  ruhiy  potensiali 
hisoblanadi. Sog‗liq – inson, tomonidan to‗liq hajmda bajarishni, mehnat, psixik va 
biologik  funksiyalarni  ta‘minlaydigan  fizik,  ruhiy  va  ijtimoiy  hotirjamlikning 
dinamik holati.  
Hozirgi  vaqtda  sog‗lom  turmush  tarzi  (STT)  nazariyasini  ishlab  chiqish  sog‗liq 
nazariyasining  ajralmas  qismi  hisoblanadi.  STT  –  shaxs  tomonidan  tartibga 
solinadigan  madaniy  normalar,  qimmatliliklar,  faoliyatning  ma‘nolariga 
asoslangan  va  organizmning  adaptiv  imkoniyatlarini  mustahkamlovchi  shaxsning 
kundalik  madaniy  hayot  shakli  va  usullarining  namunaviy  to‗plami  hisoblanadi. 
STT  bu  sog‗liqni  saqlash,  yaxshilash  uchun  yo‗naltirilgan  oddiy  maxsus  faoliyat 
bo‗lib  qolmasdan,  balki  insonning  sog‗lig‗ini  saqlash  va  mukammallashtirishga 
qaratilgan butun hayotini tashkil qilishdir.  
STTning quyidagi sifat mezonlarini shakllantirish mumkin:  
- yuqori ijtimoiy, mehnat, fizik faollik;  
- yuqori ahloqlik;  
-  sog‗liq  uchun  zararli  odatlarni  (chekish,  ko‗p  ovqatlanish,  spirtli  ichimliklar 
ichish va h.) yo‗q qilish.  
STT  uchta  aytib  o‗tilgan  komponentlarning  bir  vaqtda  mavjud  bo‗lishini  ko‗zda 
tutadi.  
STTning asosiy elementlari quyidagilar:  
- o‗quv va ishlab chiqarish mehant madaniyati, shaxslararo muloqat va jamoadagi 
harakat;  
- o‗z-o‗zini boshqarish va o‗z-o‗zini tashkil qilish;  
- jinsiy muomala;  
-  ovqatlanish,  uxlash,  ochiq  havoda  bo‗lish,  harakatlanish  faolligining  yakka 
tartibda-mos keladigan rejimini tashkil qilish;  
- sanitar-gigienik talablarni bajarish;  
- chiniqish protseduralari;  
- zararli odatlarni engish;  
- shaxsning rivojlanishiga ta‘sir etuvchi mazmunli hordiq.  
Internet-o‗qitishda  sog‗liqni  saqlash  va  talabalar  va  o‗qituvchilarning  sog‗lom 
turmush  tarzinini  targ‗ibot  qilish  muammolari  faolashtiriladi  va  hal  etish  uchun 
yangi yondashuvlarni ishlab chiqishni talab qiladi.  
1.  O‗quv  material  sifati,  o‗qitish  sifati  va  ta‘lim  standartlariga  muvofiqligi 
muammolari.  
Muammolarning  ushbu  blokini  sharhlarsiщ  qoldirish  mumkin,  chunki  uning 
dolzarbliligi  va  muhimligi  yaqqol  ko‗rinib  turibdi.  Ushbu  muammoni  hal  etish 
barcha  qolgan  muammolarni  hal  qilish  mumkinligini  bildiradi.  Ushbu  ishning 
uchinchi bobi ushbu muammolarga bag‗ishlangan.  

Taklif qilingan asosiy psixologik-pedagogik muammolar hal etib bo‗linmaydi deb 
qabul 
qilish 
mumkin 
emas. 
SHiddatli 
rivojlanayotgan 
axborot 
va 
telekommunikatsion  texnologiyalar,  Internet  tarmog‗i  orqali  taqdim  etilayotgan 
xizmatlar  va  imkoniyatlarning  tez  sur‘atlarda  rivojlanishi,  o‗qitish  jarayonida 
foydalaniladigan  amalda  har  kuni  yangi  dasturiy  mahsulotlarning  paydo  bo‗lishi 
pedagoglar va psixologlar oldiga yangi masalalarni qo‗ymoqda.  
SHunday  qilib,  shakllantirilgan  muammolar  axborot-ta‘lim  muhitining  paydo 
bo‗lishida va ochiq ta‘lim tizimining rivojlanishida harakatlarning o‗ziga xos rejasi 
hisoblanadi.  Bushbu  doimo  o‗zgaradigan  va  kengayyadigan  muammolarning 
dinamik  ro‗yxatidir.  Elektron  pedagogikaning  valeologik  va  tarbiyaviy 
muammolari belgilanmagan va ishlab chiqilmagan bo‗lib hisoblanmoqda.  
Zamonaviy ta’lim-axborot muhitida pedagogika muammolari  
Pedagogik  tizimning  elementlari  an‘anaviyligi  kabi  ta‘lim  beruvchi,  ta‘lim 
beradigan,  maqsadlari,  tarkibi  shuningdek  maxsus  vositalar  ta‘lim  usullariva 
formalari ko‗rsatilgan.  
Hozirgi  vaqtda  ilmiy-pedagogik  va  administrativ  muhitida  ta‘lim-axborot 
tushunchasidan doimo foydalanadilar. Umuman gapirganda, ta‘lim-axborot muhiti 
bo‗lgan  va  YA.A.Kamenskiygacha  ham  mavjud,  u  holda  hozir  uning  vositasida 
doimo  muhitdan  foydalanadilar,  ba‘zan  ―makon‖  deb  ham  qo‗l  siltaydilar. 
Haqiqatdan  ham  nima  uchun  ―muhit‖  tizim  emas  ?  Bu  tushunchaning 
ekspanensiyasi  olim-pedagoglar  tomonidan  olib  borilgan  emas,  ta‘limda 
zodagonlar  kirib  kelishi  hech  qachon  sof  definatsiyadan  emasligi  bosh  qotiriladi. 
Zamonaviy  ta‘lim-axborot  muhitining  aniqlangan  to‗plamini  tahlil  qilishdan 
shunday  kiritishgaruxsat  beradimi,bu  turli  tizimlar  yig‗indisi  bo‗lib,  axborot-
texnika  va  o‗qv-metodik,  o‗quv  jarayonga  yo‗naltirilgan  shuningdek  ta‘lim 
jarayonining  qatnashchilari  ta‘minotidir.  Muallifga  bu  tushunchani  traktovkasini 
tashkil  etishda  muhokama  qilish  uchuntavsiya  etilgan.  Ta‘lim  -axborot  muhiti-bu 
pedagogik  tizimning  plyus  ta‘minoti,  moliyaviy-iqtisodiy,  tizimosti,  material-
texnik, normativ-huquqiy, marketing va menejmentdir.  
Haqiqatdan  ham,  ba‘zi  ideal  holatda  murakkab  hodisalarni  farqlashda  va  ilmiy 
maslahatlarni  ishlab  chiqishda,  umumiy  maqsad  jarayonini  tashkil  etishda 
matematik yoki modelning paydo bo‗lishni tushuntirilishi ishlab chiqiladi.  
Moskva  davlat  iqtisodiyot,  statistika  va  informatika  universitetiningta‘lim 
texnologiyalarida olib berilgan tadqiqotlar shuni ko‗rsatdiki,o‗quv jarayoni klassik 
kunduzgi  ta‘lim  sxemasi  va  jarayonni  o‗tishi  bo‗yicha  masalan-Internetda-ta‘lim 
bir  nazariy  modelda  o‗tkaziladi.  SHunday  qilish  ham  kerak,  bundafankuchi  turi 
jarayonlari  bir  nazariy  modelda  o‗tkazishdan  iborat.  Ko‗pchilik  amaliyotchi-
pedagoglar nazariyaga bog‗lab, xuddi eng asosiysi ular uchun shu narsazarur. Bu 
to‗g‗ri yo‗l emas va biz misol qiliyu shunday holatni ko‗rsatamizki, zazariy model 
pedagogik  jarayoninig  invariantligini  tushuntirib,  ta‘lim  muhiti  qanday  jarayonda 
o‗tayotganligini 
anglatadi. 
Platon(era. 
avv 
378) 
vaqtining 
parentetikmaktabiniolaylik,  o‗sha  vaqtda  bilim  o‗qituvchidan  o‗quvchiga 
etkazilganda  bog‗  atrofida  aylanib  yurganlarida  yoki  zamonaviy  universitetning 
auditoriyalarida  va  nihoyat  virtual  universitetda-pedagogik  jarayonlar  pedagogik 
tizimda  sodir  bo‗lgan,  elementlari  esa  bloklardan  hisoblanib  nomi  bo‗yicha 

mantiqiy  qo‗yilgan  ilmiy  savollardan  paydo  bo‗lgan:  kim  o‗qityapti,  kimni 
o‗qitayaptitilar,  nimani  o‗qitayaptitilar,  nima  yordamida,  qanday  qilib  o‗qityapti 
degan savollar.  
SHunday qilib, biz modelni qabul qilganimizda pedagogikjarayonlarni tahlil qilish 
uchun  ―hamma  vaqtlarda‖  gapiramiz.  Unda  keyingi  o‗tishda  bizning  zamonaviy 
ta‘lim-axborot  muhiti  tushunchasi  haqida  kirishda  gapirib  o‗tamiz.  Mana  mukin 
bo‗lgan  o‗tishlardan  biri.  Zamonaviy  ta‘lim-axborot  muhiti-bu  pedagogik 
tizimning,  uning  plyus  ta‘minoti  moliyaviy-iqtisodiy,  tizimosti,  material-texnik, 
normativ-huquqiy,  marketing  va  menejmentidir.  SHundan  ko‗rinib  turibdiki, 
zamonaviy  ta‘lim-axborot  muhitining  barcha  nazariy  yadrosipedagogik  tizimni 
tashkil  etadi,  fan  esa  pedagogik  jarayonlarning  yangi shu ta‘limda  tadqiq qilinib, 
―Elektron pedagogika‖ deb shartli nomlanishi mumkin. Avvalgi bo‗limimizda biz 
zamonaviy  ta‘lim-axborot  muhiti  tushunchasiga  aniqlik  kritilgan  edi.  Ta‘lim 
tajribasiga  ega  bo‗lgan  nazariy  o‗qitishni  ishlab  chiqish  shuni  ko‗rsatdiki, 
zamonaviy  ta‘lim-axborot  muhitida  ta‘lim  jarayonlarini  samarali  tayyorlashda  va 
amalga  oshirishda  yangi  pedagogika  zarur  bo‗lib,  uni  shartli  ravishda  elektorg 
pedagogikani  ―E-pedagogika‖  deb  ataladi.  Bu  nom,  albatta,  ayrim  pedagoglarni 
hayratga  tushirmaydi,  lekin  xuddi  shunday  fanlarning  ham  ―Elektron  tijorat‖, 
―Elektron  iqtisodiyot‖  nomlari  mavjud.  SHuningdek  ambitsioz  proekti  xuddi 
―Elektron  Rossiya‖  kabidir.  Yangi  pedagogik  fanlarning  rivojlanish  huquqi 
bo‗yicha  boshqa  pedagogik  fanlarning  aniqlangan  joyining  muhitiniajratish 
mumkin.  Har  bir  fanshuingdek  pedagogika  o‗zining  predmetiga  ega,  buhaqiqiy 
soha bo‗lib, uni tadqiqqilishidir. Bizga ma‘lumki, an‘anaviy pedagogika predmeti 
pedagogik tizim hisoblanadi. Ilmiy tadqiqoti pedagogik tizimni loyihallashtirish va 
ishlab  chiqish  pedagogikapredmetidan  iborat.  Pedagogik  tizim  elementlari  barcha 
pedpgogikfanning muammolarini bartaraf qiladi. 
Mantiqan  o‗ylasak,  pedagogika  predmeti  xudddi  an‘anaviy  pedagogika  tizimidir. 
Istalgan pedagogika strukturasi (antik, o‗rtaasrlar, burjua, sotsialistik, zamonaviy) 
ettita  invariant  elementlarining  o‗zaro  bog‗langan  yig‗indisni  kqrsatish  mumkin. 
Kanonik pedagogika  tizimi  an‘anaviy  jarayon  o‗tishi  ,xuddi  etti  ta  elementlardan 
tashkil topganligi ma‘lum; ta‘lim maqsadi, ta‘lim tarkibi, o‗qitadigan, o‗quvchilar, 
usullar.  o‗qitish  vositalari  va  formalari  bu  uni  tadqiq  qilish  uchun  va 
pedagogikaning  paydo  bo‗lish  butunligi  kabi  ushlab  chiqishiga  ruxsat  beradi. 
Pedagogiktizimning strukturasi ochiq ta‘limni xuddi etti tizimning maniqiy davomi 
va  rivojlanishi  kabi  ko‗rib  chiqishimiz  mumkin,  lekin  uning  ta‘limiy  elementlari 
o‗zgaradi.  Maqolada  pedagogik  tizimning  elementlari  mantiqi  ko‗rib  chiqilgan. 
Majmuani  tashkil  ettirishdagi  muammo-bu  yangi  elektron  pedpgogika 
rivojlanishiga  bir  qadam  qo‗yishi  mumkin.  Bu  muammolarni  o‗zining  asosida 
an‘anaviy  pedpgogika  muammolaridan  qochib,  lekino‗zining  xususiyatlari  va 
aksetlariga  ega.  SHuning  uchun  pedagogikaning  psixo-pedagogik  muammolarni 
ko‗rib  chiqasmiz,  Internet  ta‘limga  e‘tiborni  aksentlaymiz.  Bu  muammo  shunday 
kompleksda  echilishi  kerakki,  birgalikda-aks  holda  biz  bo‗shliqda  uchib  yurib 
yaratilgan.  Zamonaviy  ta‘lim-axborot  muhiti  bekorga  ketgan,  agar  uni  boshidan 
yaratgan, umuman hech qanday yaxshi narsa chiqmaydi.  
Bu muammolarni tartib bilan sanab fizika muhimligi bo‗yicha emas.  

1.  Zamonaviy  ta‘lim-axborot  muhitida  nazariy  o‗qtish  muammosining  mavjud 
emasligi,  uning  tarkibiyo  qism  kategoriya  apparat-tushunchasining  mavdud 
emasligi;  
2.  Optimal  o‗quv  metodik  kompleks  usullari  muammosini  zamonaviy  ta‘lim-
axborot  muhitidasamarali  o‗qitish  uchun  va  turli  tushunchalarda  uning  didaktik 
elementlarini joylashtirish va metodik o‗qitish;  
3.  O‗quv  materialning  psixo-ergonomik  muammosining  optimizatsiyasi,  inson 
tomonidan o‗quv materialining qabul qilinishi, elekrton ko‗rinishda taqdim etish va 
uni tushunish;  
4. O‗qituvchilar va o‗quvchining tayyorgarligi zamonaviy ta‘lim-axborot muhitida 
kiritilishi;  
5.  Tarbiyaviy  muammolar  ta‘limjarayonida  kunduzgi  ta‘lim  qatnashchilarining 
aroqasi chaqirilishining chegaralanganligi;  
6. Valeologig muammolar.  
 
Maqolada sanab o‗tilgan muammolar tarkibi muallif tomonidan to‗liq muhokama 
qilinadi.  
Axborot texnologiyalari orqali ta’lim berish imkoniyatlari  
Bo‗lajak pedagoglarni tayyorlaydigan oliy o‗quv yurtlarida, talabalarga zamonaviy 
kompyuter  va  aloqa  vositalaridan  foydalanib,  murakkab  vaziyatlarda  tezkorlik 
bilan bir qarorga kelish, axborotni qidirish, uni olish, kommunikativ bilimlarini va 
boshqa shu kabi qobiliyatlarini oshirish uchun, eng qulay texnologik imkoniyatlari 
bo‗lgan  shart  sharoitlar  yaratib  berilishi  kerak.  Rasmiy  bilim  berishdan  ozod 
bo‗lgan  pedagoglar,  butun  diqqat  e‘tiborini  o‗zlari  o‗qitayotgan  talabalar  bilan 
o‗zaro  aloqani  mustahkamlashga  qaratishlari  lozim  bo‗ladi,  bu  esa  ularning  ish 
mohiyatlarini tashkil etadi. Gap, talabalarni u yoki bu fanlarda ularning induvidual 
imkoniyatlarini,  talablarini  va  ularning  oldida  turgan  muammolarni  birgalikda 
munozara,  loyihalash  hamda  olingan  natijalarni  tanqidiy  tahlil  qilish  orqali, 
nostandart  echimlarni  topish  kabilarni  ishlab  chiqishga  yondashish  ustida 
ketayapti.  Kelajak  pedagoglarini  tayyorlaydigan  bilim  yurtlarida,  juda  muhim 
an‘anaviy auditoriya shaklidagi ish olib borish vaziyati ham yangi mazmun bilan 
boyitiladi, chunki axborot va kommunikatsiya texnologiyalarni qo‗llash natijasida 
tejalgan  vaqt,  pedagoglarda  ta‘lim  berayotgan  o‗quvchilarining  mutaxassislik 
malakalarini yanada oshirish uchun juda zarur bo‗lgan shaxsiy muloqotlari uchun 
qoladi.  
Axborot texnologiyalari orqali sifatli va hammabob ta’lim berish.  
Tarixiy tajribalarning o‘rni. Bizning hayotimizga shiddat bilan kirib kelayotgan 
axborot va kommunikatsiya texnologiyalari (kamida bir avlod davri vaqtida) dunyo 
miqyosdagi  (global)  Internet  tarmog‗i  yaratilishi  va  shahsiy  kompyuterlarning 
keng tarqalishi natijasida yuzaga keldi. Bo‗layotgan o‗zgarishlar, avval jamiyatga 
ta‘sir  ko‗rsatgan  olamshumul  axborot  almashuvi  va  bilimlar  (telefon,  radio, 
televidenie)  beruvchi  jami  kashfiyot  va  ixtirolardan  faqat  biri  bo‗lgan  tarixiy 
o‗xshashlikka ega, ya‘ni jamiyat hayoti uchun xuddi shunday ta‘sir ko‗rsatgan XV-
asrning 40-yillarida Iogann Gutenberg yaratgan bosma stanokni yaratilishi kabi.  

Bu  ixtiro  mohiyatining  ko‗rib  chiqilayotgan  muammo  talqiniga  qanday  aloqasi 
bor?  Bosma  stanok  keskin  ravishda  dunyoni  o‗zgartirdi:  materiallarni  tezkorlik 
bilan  yaratish  va  tarqatish  imkoniyatini  yaratdi,  shriftlarni  bir  xillashtirdi  va 
takomillashtirdi,  bu  esa  bosma  va  qo‗lyozma  kitoblarni  o‗qishni  tezlashtirdi  va 
osonlashtirdi.  Kitoblar  narhi  arzonlashdi  va  ularning  adadlari  ya‘ni  nashr  sonlari 
oshdi.  Masalan,  bosma  stanok  yaratilgandan  30  yildan  so‗ng,  Evropaning 
madaniyat  va  savdo  markazi  deb  tan  olingan  Venetsiya  tipografiyalarida  150  dan 
ziyod bosma stanok ishlab turgan. Bularning hammasi so‗zsiz, fan va madaniyatda 
muvaffaqiyatlarga  erishishga,  hammabob  bilimlarni  oshirishga  va  ta‘limni  keng 
miqyosda tarqalishiga ta‘sir ko‗rsatdi.  
Kelajakda  Gutenberg  ixtirosi  o‗zidan  keyin,  gazetadan  to  televidenie  va 
Internetgacha bo‗lgan tezkor axborot almashuvi kabi aloqa shaklini rivojlanishiga 
olib keldi. SHuni ham ta‘kidlab o‗tish kerakki, (bu bizning taqqoslashimiz uchun) 
Gutenberg ixtirosi bo‗sh joyda paydo bo‗lmadi, chunki kitob bosish  konsepsiyasi 
bor  edi  va  u  kitobning  butun  beti  uchun  yozilgan  shaklni  tayyorlash  yo‗li  bilan 
amalga  oshirilar  edi.  Lekin  bunday  texnologiya  juda  qimmatga  tushar  edi. 
SHuningdek,  shu  davrga  kelib  ijtimoiy  hayotda,  insoniyat  tomonidan  yig‗ilgan 
bilimlarni  saqlash  va  etkazish  maqsadida,  kitob  bosmasi  uchun  o‗sib  borayotgan 
beg‗araz  (ob‘ektiv)  talab  mavjud  edi.  Xarakatli  liter  va  bo‗yoqlarni  tayyorlash 
uchun mavjud texnologiyalarni birlashtirish va ochig‗i press bosma ixtiro qilinishi 
insoniyatning  madaniy  tarixida  eng  muhim  yangiliklardan  birini  kashf  qilinishiga 
olib  keldi.  Gutenbergning  ―Bibliya‖si  1456  yilda,  Ivan  Fyodorovning  ―Apostol‖I 
1564 yilda nashr qilindi va tez orada Evropada juda ko‗p kitob do‗konlari tashkil 
topdi va bu ta‘limning tarqalishida ildam qadamlarga sabab bo‗ldi. O‗z navbatida 
Martin  Lyuter,  Volter,  Monteske  kabi  mutafakkirlarning  ilg‗or  g‗oyalari  bilan 
ko‗pchilik  kishilar  tanishishiga  va  jamiyatdagi  alohida  shahs  o‗rnida  yangi 
fikrlashni tarqalishiga sabab bo‗ldi.  
SHunday qilib, biz quyidagilarni belgilaymiz:  
1. Bosma  stanok hayotga  zamonaviy  kashfiyot sifatida  juda  qisqa  muddatda  kirib 
keldi.  
2.  Kitob  bosmasi  texnologiyasida  axborotning  elementar  birliklarining  ishlash 
qonun qoidasidan foydalanildi ya‘ni energetik-mexanik –yondoshuvdan.  
3. Bu kashfiyotdan foydalanish natijasi juda qisqa muddat ichida din, fan, ta‘lim, 
madaniyat,  insonlararo  kommunikatsiya  va  nihoyat  siyosatga  sezilarli  ta‘sir 
ko‗rsatdi.  
 
Bugungi kunda, biz kuzatayotgan axborot va kommunikatsiya texnologiyalarining 
jadal rivojlanishi natijasida, shubhasiz quyidagilar o‗z o‗zidan ko‗rinib turibdi:  
1. Yangi axborot va kommunikatsiya texnologiyalari shaxsiy kompyuter va  
 
Internet  ixtiro  qilinishi  sababli  ,  jamiyat  hayotiga  juda  tez,  ya‘ni  bir  inson  umri 
davomida kirib keldi.  
2. Axborotlar bilan ishlash konsepsiyasining oddiyligi (elementar bitlar darajasida) 
ayniqsa  tasvir,  ovoz  va  multimedia  bilan  ishlashni  osonlashtirdi.  Bunda 
mikroelektron baza uchun eng arzon va oddiy energiya turidan foydalanildi.  

3.  Va  nihoyat  shunga  yarasha  kommunikatsiya  usulini  o‗zgartirib,  uni 
imkoniyatlarini  kengaytirish  natijasida,  yangi  texnologiyalar  fan,  ta‘lim, 
madaniyat, va siyosatga sezilarli darajada ta‘sir ko‗rsatishi kutiladi.  
 
Huddi besh yuz yilliklar avvalgidek, bizning davrimizda ham, insoniyat tomonidan 
to‗plangan  bilimlar  hajmi  ortgani  va  ijtimoiy  jamiyatning  tezkorlik  bilan 
rivojlanishi  natijasida,  o‗z  davrining  ilg‗or  texnologiyalari  asosida  umum 
bashariyatning 
boyitilish 
va 
xarakatchan 
kuchlar 
kommunikatsiyasini 
takomillashtirish talab qilinadi.  
Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish