Уттиз иккинчи фасл. Бундай касалларда
[овцат] ютишнинг кийинлашуви
Уларнинг овцат ютишлари цийинлашган
5
^амда иситма цон бузи-
лишидан булган булса, томирдан кон олиб озроц цон чицарилсин; агар
бир оз иштаха булса, сирка ва коху кушилган [овкат]
берилсин, акс
www.ziyouz.com kutubxonasi
74
Т и б ц о н у н л а р и. Т ÿ рт и н ч и к и т о б
^олда ф ацат арпа суви билан чекланилсин- Ич тухтаб цолишидан э^-
тиёт булиш керак. Агар касалда ич тухташ булса, юцоридан ичирила-
диган сурги дорилардан
Kÿpa,
кутариладиган ва з^уцна дорилар анча
дуруст.
Уттиз учинчи фасл. Бундам касалларда цул-оёцнинг совуши
Купинча, иссиц ичга уриб, [касалнинг] цул-оёцлари совуйди; ичга
урган иссиц эса бошга кутарилади, шунда касалнинг цул-оёцларини
иссиц сувга солиш ва унга совук сув ичирмаслпк керак. *Уларни даво-
л аш ^ацида шу антганимнз кифоя1.
Уттиз туртинчи фасл. Сафродан буладиган
иситмалар хацида умумий суз
Сафродан буладиган иситмалар уч хил: кунора тутадиган даз-
рий, кунора тутадиган доимий ва куйдирувчи
2
иситмалардир. Кунора
тутадиган иситма
3
баъзан холис узи булиб, фацат холис сафро сабаб-
ли келиб чицади ёки холис узи булмайди-да, сафронинг балгам билан
аралаш иб битта булиб кетиши туфайли жавхарп цуюцлашган сафро
нинг чириши сабабли келиб чицади. Бу билан [холис узи булмагани]
шатр у л -ги б б
4
иситмасидан фарц цилади. Чунки
шатр ул-риббни
бир-
биридан аж ралган икки турли модда келтириб чицаради, [холис узи
булмаган кунора тутувчи иситмани эса] битта, уз вужуди билан а р а
лашиб кетган модда турдиради; бу модданинг
бугига
цандайдир
совуц бир нарса цушилиб унинг чириши, тарцалиши
ва етилишини
цийинлаштиради. Шунинг учун
шатр ул-риббда
тутиш навбати икки-
та, холис булмаган кунора тутувчи иситмада — битта булади. Холис
узи булмаган кунора тутувчи бу иситма баъзан узоц муддатга — ца-
рийб ярим йилга цадар чузилади; баъзан у [касал баданининг] сал-
цишига ва талокнинг катталашишига олиб боради.
Куйдирувчи иситмага келганда, бу доимий иситма туридандир,
аммо унинг [34] кучайиш ва кучсизланишдаги тафовути сезилмайди.
Бунда юз берадигаи белгилар шиддатли булиб, унинг сабаби модда-
пинг Уткирлигн ва купайишидир. Шундайки, [унинг] моддаси юракка
яцин жойда, меъда огзининг томирларида ва, айницса, жигар атрофи-
да, цисцаси юракка яцин турадиган шариф аъзоларда воке булади,
кунора тутадиган иситмада эса сафро гуштда ва терига якин жойда,
кунора тутадиган доимийсида баданнинг юракдан узок турадиган то-
мирларига ёйилган булади.
Каттиц ташналик, бе^узурлик, бетокатлик, уйцусизлик, алахлаш,
кунгил айниш, ofh
3
тахирлиги, лабларга учуц тошиш, лабнинг ёрили-
ши ва бош огрицлари сафродан буладиган иситмаларда куп учраб ту-
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |