Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б и р и н ч и ф а н
75
ради- Ич куп ^олларда цаттицликка мойил булади, чунки модда ^ара- 
кат цилади.
Уттиз бешинчи фасл. Умуман кунора тутадиган
т и р и т о у с деб аталувчи иситма
Кунора тутадиган иситманинг тутиш навбати аввало эт увушиб 
хурпайиш ва игна санчгандек санчиш билан бошланади, сунг совута- 
ди ва ж уда кучли калтиратади. [Бу цалтиратиш] бошца цалтирашлар- 
дан кучлироц, совуклиги йуц ёки камроцдир; бунинг совуцлиги фацат- 
гина ^ароратнинг ичкарига, модда томонга ботишидан булади ва бун­
да [касал] худди игна санчаётгандек санчиц ^ис цилади. Бундай цалти- 
раш кучли булса хам тезда тухтайди ва [бадан] цизишга утади, бу 
хил цалтираш сабабларини сен билиб утдинг. 
Кунора 
тутадиган 
иситмада цалтираш аввалги кунларда кучлироц ва шиддатлироц була- 
ди, турт кунда бнр тутадиган иситмада эса бунинг аксичадир. Шу- 
нингдек, [кунора тутадиган иситмада] цалтираш зур цувват билан 
бошланиб, кейин оз-оз юмшаб, тезда тугайди, турт кунда бир тутади­
ган иситмада эса бундай эмас.
Кунора тутадиган иситманинг [тутиш навбати] тамом булиши ол- 
дидан тер куп чикади, сийдик оловсимон цизил рангли булиб, унча 
цуюц булмайди ёки иситма холис узи булмаган кунора тутувчи булса, 
хом ёки цуюк булади. Кунора тутадиган иситманинг ^арорати куйди- 
рувчи иситманинг хароратига цараганда бехавотирроцдир; цулни маъ- 
лум муддат баданга тегизиб турилганда, алангаланишнинг ортаётган- 
лиги эмас, балки баъзан пасаяётганлиги сезилади. Куйдирувчи исит­
мада эса алангаланпш ортиб боради.
Кунора тутадиган иситмада куйидаги [ёмон] холатлар юз беради: 
бошда орирлпк булмай туриб уйкусизлик,— аммо холис булмагани- 
нинг баъзи турнда бош орирлашади,—• ташналик, бетоцатлик, тажанг- 
лик ва гап ёкмаслпк; томир уриши бошца иситмалардагига цараганда 
уткир ва тез булиб, 
й и р и л и ш
ва ёйилишда бир текис эмас, чунки хилт 
иситма ни^оятига етган даврида уни чарчатади ва нотекислигнни ку- 
пайтиради. Бу иситмада томир уришининг нотекислиги хилтлардан 
буладиган бошка пситмалардагидан пастроц цамда у цаттиц булиш 
билан бирга, бошка пситмалардагидан кура кичикроц булади. Кунора 
тутадиган иситмада томир уриши кучлирок; булади-ю, аммо купинча, 
бунда бошца [касалликларга] эмас, фацат иситманинг узигагина хос 
булган нотекисликдан булак нотекислик булмайди. Иситманинг бош- 
ланишида, то у [бутун баданга] ёйилмагунча томир уриши албатта ци- 
силган булиб, кейин кучаяди, тезлашади ва кетма-кетликка утади, 
аммо унинг нотекислиги унчалик хаддан ташцари булмайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


76

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish