Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet245/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   241   242   243   244   245   246   247   248   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

сиканжубин
ёки боцила уни 
билан цушиб, айницса, туз аралаштириб цуйилади4.
Гангренага ишлатиладиган суюц суртма дори: ангуза, шунингдек, 
цичитциут уруги, юмалоц аристолохия, шафтоли барги шираларининг 
з^ар биридан бир булакдан, зангордан эса ярим булак олиб, [буларни] 
асалдек цуюлгунича сувда эзилади, сунг ярага ва унинг атрофига сур- 
тилади.
Ейилишга тусцинлик цилувчи дорилардан бири: зангор, асал ва 
аччицтошдан баробар булакларни олиб чапилса, чиришга 
тусцинлик
www.ziyouz.com kutubxonasi


244
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
циладн, чириган [цисмни] тушириб юборади ва атрофларни чиришдан 
сацлаб цоладп.
Агар ахвол шиш ^олатидан ва ранг бузилиш ^олатидан утиб,бил- 
циллаш ва бир оз рутубатланиш бошланса, бу чиришнинг бошца бир ту­
ри
1
булади. Шунда юмалоц аристолохия ва мозидан баробар булаклар- 
нп олиб, токи [рутубатни] цуритгунича шиш устига сепиб турилади. 
Шуни нгдек, зок ,\ам, агар уни сариц зок, айницса, сирка ва ёнроц барги 
билан ишлатилса, яхши [цуритади]. Шунга ухшаш ёввойи бодринг ёки 
упинг ширасини суюц суртма цилиб ишлатилади.
Агар этнинг баъзи жойи бузилишга тутинса, уни кесиб ташланади

ёки анзиратгуштхур кулчалари каби дорилар билан тушириб юборила- 
ди; 
фалдафиюн
бундан кучлироцдир. Этнинг бир цавати 
туширил- 
гач, унга сариёг цуйилади, кейин тоза этга бориб етгунча цолган ца- 
ватини ^ам тушириб борилади. Кизил зок билциллаган ва чириган этга 
сепиладиган яхши доридир. Сасиб чириш равшан булганда уни кесиб 
ташлаш билан царши турилмаса, зарар зурайиб кетади.
Чириётган этнинг атрофи катталашиб шишса, бунга [царши ишла- 
тиб] мацталган дори — мингдевона шираси билан цушилган толцондир; 
бироц, менимча, у яхши эмас; бундай дорини тоза эт устига, уни сац- 
лаш ва чиришни цайтариш учун ишлатиш керак.
Чириган аъзони кесиб ташлагач, атрофини олов билан доглашинг 
керак, бу тузукроц, ёки дорилар билан айницса эрлик олати, орца йул 
каби харорати ва утиб турадиган чициндиларга цушнилиги сабабли 
тез чирийдиган аъзоларни — доглаб куйдирувчи дорилар билан 
дор

лаш лозим3. Бу ерда айтмоцчи булганларимиз шулардир; бу бобга цу- 
шиш керак булган нарсаларни чирийдиган яралар бобидаги сузлари- 
миздан топасан.
Ун еттинчи фасл. Тоун 
л 
ар
Кадимги [табиблар]нинг энг цадимгилари арабча таржимаси «то- 
ун» булган сузни безсимон, ровак этли аъзолардаги ^ар бир шишга иш- 
латганлар. Бундай аъзолар, масалан, мояк, эмчак ва тил тагидаги без- 
симон этлар каби сезувчи булади ёки цултиц, чов ва шуларга ухшаш 
жоялапдаги безсимон эт каби сезгисиз булади. Кейин бу суз, шулар 
б
1
!.т:.н 
бир 
каторда, иссиц булган шишга ишлатилган, ундап сунг, бу- 
лар 
бя.-ан 
бир каторда, улдирувчи иссиц шишга ишлатилган. Кейинча- 
лик эсг. 
молдасн 
аъзони бузадиган ва [аъзо] атрофи рангинм узгарти- 
радиган 
5а\арлн 
жав^арга айланиши сабабли улдирувчи булган з^ар 
цандап и;я[:::„ ишлатилган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


У чи нч и ф а н
245
Тоун шишндан баъзан цон, йиринг ва шуларга ухшаш нарсалар 
оциб туради, у артериялар орцали юрак кайфиятини ёмонлаштиради, 
натижада цусиш, хафацон ва з^ушдан кетиш пайдо булади. Баъзан шу 
з^олатлар зурайиб ^лдиради. Мана шу охирги [шишни] кадимгилар [122] 
фумото
деб || атаган булсалар керак. 
307
Улдирувчи шундай шиш куп з^олларда цултиц, чов, цулок орцаси 
каби кучсиз аъзоларда пайдо булиши керак; [тоуннинг] энгёмоницул- 
тиц ва цулоц орцасида пайдо буладиганидир, чунки у бошцарувчилик- 
да кучли аъзоларга яцин булади.
Тоун шишларининг бехавотирроги цизили, сунгра еариц рапглиси- 
дир- Тоуннинг кора рангликка мойил булганидан бирор киши хам цу- 
тулолмайди. 
Тоун 
шишлари 
вабо [пайтида], 
ваболи шахарларда 
• 
купаяди4.
Тоун шишларига ухшаш нарсаларга берилган бпр канча юнонча 
номларни учратдик: масалан, 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   241   242   243   244   245   246   247   248   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish